Izvor: S media, 18.Jan.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama je suočen sa nezaposlenošću i deficitom
Kada je pre 12 meseci američki predsednik Barak Obama stupio u Belu kuću ekonomija SAD je bila suočena sa najvećim teškoćama od kraja drugog svetskog rata, a danas je privreda te zemlje u boljoj kondiciji, ali je pritiska velika nezaposlenost.
Za taj problem, medjutim, Obama, bar za sada, nema odgovarajući recept, a u budućnosti za američkog predsednika izazov predstavlja i preteći deficit državnog budžeta, objavila je agencija Rojters u svojoj analizi. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Stopa nezaposlenosti u SAD je već nekoliko meseci oko deset procenata, što je najgori rezultat za poslednjih 26 godina.
Obama je, istina, već nekoliko puta ponovio da će do obnove tržišta rada doći sa zakašnjenjem, posle oživljavanja privrede, ukazuje Rojters.
Amerikanci, medjutim, prema jednom istraživanju javnog mnenja, to ne čuju, a poslednja anketa "Kvinpik univerziteta" je, na primer, pokazala, da politiku predsednika, u vezi sa nezaposlenošću, dobro ocenjuje samo 34 odsto ispitanika.
Šef Bele kuće zbog toga, stvaranje novih radnih mesta smatra za svoj glavni prioritet. U decembru je naveo da nova radna mesta želi da stvara uz pomoć poreskih olakšica i boljeg pristupa kreditima za male firme, kao i javnim investicijama i podrškom takozvanih "zelenih" ulaganja, na primer, u povećanje energetske efikasnosti kuća.
Konzervativní komentatori su, medjutim, njegov plan odbacili kao još jedan nepotrebni trošak koji baš neće puno pomoći tržištu rada.
Sa kritikom se suočio i prvi Obamin spasonosni finansijski paket za podršku američke privrede, lane u februaru, koji je usvojen kratko posle njegovog stupanja na čelo države.
Taj stimulans za američku ekonomiju, vredan 787 milijardi dolara, prema preovladjujućem mišljenju analitičara, sprečio je propadanje američke ekonomije u recesiju i ima svog udela i u oživljavanju privrede SAD koja već od trećeg tromesečja 2009., ponovo raste, prenose agencije.
I Bela kuća smatra uspehom državne podsticaje ističući da je zahvaljujući njima uspelo da se sačuva dva miliona radnih mesta.
SAD su, uprkos tome, lane ostali bez više od četiri miliona radnih mesta, podseća Rojters.
Profesor Dejvid Bredi (David Brady) sa univerziteta Stanford, podseća da je Obama prilikom usvajanja tog spasonosnog paketa tvrdio da zahvaljujući tom novcu nezaposlenost neće preći 8,6 procenata, ali je stvarnost gora.
Te stimulacije su, takodje, razbesnele čitav niz konzervativnih birača, koji u tome samo vide neodgovorno trošenje federalne vlade, koje još više produbljuje zaduženost SAD.
Šef Bele kuće je tako u teško rešivoj situaciji, ocenjuje Rojters.
Na jednoj strani je, naime, suočen sa pritiscima da privredu podstakne daljim federalnim izdacima, dok ga sa druge strane pritiskaju da smanji budžetske deficite.
Tako, recimo, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugmen (Paul Krugman) smatra da "licem u lice sa najvećim ekonomskim pogromom od Velike privredne krize 30. godina minulog veka, veći rizik predstavlja raditi malo, nego raditi vredno".
Obamina administracija bi zbog toga trebalo da se umesto smanjivanja deficita usmeri na popravku tržišta rada, smatra Krugmen.
Prema mišljenju drugih stručnjaka, medjutim, visok budžetski deficit predstavlja tempiranu bombu koja bi u budućnosti mogla da prouzrokuje značajne probleme pri isplati pozajmica, kojima ga SAD finansiraju.
Nacionalni dug sada predstavlja 12 biliona dolara (12 hiljada milijardi dolara).
Prema prognozi Bele kuće, 2019. godine bi američka vlada, samo na otplatu rata platila 700 milijardi dolara godišnje, prema 202 milijarde dolara ove godine.
Budžetski deficit za finansijsku 2009. dostigao je rekordnih 1,42 biliona dolara.
Dalju pretnju za javne finansije, prema mišljenju republikanaca, predstavlja Obamina reforma zdravstva, čiji će troškovi, u slučaju da bude usvojena, iznositi oko bilion dolara tokom deset godina.
Obama je, medjutim, već nekoliko puta ponovio da reformu neće potpisati, ukoliko bi ona još više produbila deficit.
Američki predsednik je, takodje, prenose agencije, tokom svoje predizborne kampanje obećavao da će do kraja svog predsedničkog mandata deficit smanjiti na polovinu.
Za sada se, medjutim, čini da se odlučio za put daljih izdataka. Umesto štednje, tako će, najverovatnije, tražiti dalje izvore prihoda za državni budžet.
Obama, medjutim, nema previše prostora za manevrisanje, jer je u svojoj kampanji obećao da neće povećavati poreze niti jednom domaćinstvu koje godišnje zaradjuje manje od 250.000 dolara.
Prema pisanju američkih medija on je to obećanje održao, sa jednim izuzetkom, a to je značajno povećanje poreza na cigarete.
Prošle sedmice je, pak, predložio poseban porez za najveće banke koji bi trebalo da smanji manjak u državnoj kasi i gubitke američke vlade zbog pružanja pomoći finansijskom sektoru zemlje tokom predlanjske finansijske krize.
Da li vlada SAD priprema još neke mere biće jasno već iz predloga budžeta za iduću fiskalnu godinu, koji će biti predstavljen u februaru, prenele su novinske agencije.
