Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2010, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obama i Medvedev potpisali "novi START"

PRAG - Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpisali su u Pragu Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja, tzv. "novi START", koji će Rusiji i SAD omogućiti da svoje nuklearne arsenale smanje za oko trećinu.

Novi sporazum, potpisan u zamku Hradčani, važiće 10 godina, ukoliko do isteka tog roka ne bude zamenjen naknadnim dokumentom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Mesto za potpisivanje novog START-a izabrao je američki predsednik, jer je upravo ispred ovog zamka, 5. aprila 2009. godine, Obama Evropljanima predstavio svoju viziju sveta bez nuklearnog oružja.

foto: Beta

Obama je Evropljanima i svetu pred oko 30.000 Pražana ispred zamka Hradčani taj sporazum obećao kada je došao u češku prestonicu na samit sa Evropskom unijom.

Vizija sveta bez nuklearnog oružja koju je predstavio Obama podrazumeva, kako je tada kazao, da će se zemlje koje ga imaju razoružavati, zemlje koje ga nemaju neće nastoji da ga dobiju a svako na svetu i zemlje u razvoju imaće pravo da koristi nuklearnu energiju u mirovne svrhe.

Krupan korak ka novoj viziji sveta

Američki predsednik Barak Obama i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev označili su Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja, koji su potpisali danas u praškom zamku Hradčani, za krupan korak ka viziji sveta bez nuklearnog oružja i jasan iskorak od mentaliteta hladnog rata.

Barak Obama podsetio je da je taj "novi START" obećao Evropljanima baš u Pragu pre godinu dana i da je zajedno sa predsednikom Medvedevom uspeo da vrati voz rusko-američkih odnosa koji u jednom trenutku kao da je iskočio iz šina, dogovori sporazum i otvori dalje pregovore o protivraketnoj odbrani.

"Sporazum i rešenost Rusije i SAD koje poseduju 90 odsto nuklearnog arsenala u svetu da ih smanjuju jedan je korak na dugom putu a stvoriće i arenu za snižavanje strateškog i taktičkog oružja u svetu", kazao je Obama posle potpisivanja sporazuma.

Obama je kao posebnu vrednost tog sporazuma naglasio i jak mehanizam uzajamnih kontrola i inspekcija.

Saveznicima u novoj Evropi koji povremeno sa zebnjom posmatraju "resetovanje" odnosa SAD i Rusije u strahu da za SAD više nisu privilegovani saveznici kao posle pada komunizma a da će u regionu ojačati uticaj Rusije, Barak Obama poručio je iz Praga da i sporazum a i buduća protivraketna odbrana garantuju i njihove interese kao evropskih saveznika.

foto: Beta

Preambula sporazuma o protivraketnoj odbrani

Dmitrij Medvedev priznao je danas da je najteže bilo formulisati upravo buduću protivraketnu odbranu, zamenu za propali projekt antiraketnog štita, koju sada SAD planira zajedno sa NATO.

"Formulacija u preambuli sporazuma zadovoljava obe strane. Zaista nam nije svejedno kakva će biti američka protivraketna odbrana. Pratićemo kako će se dalje razvijati. Koraci koje je preduzela ova američka administracija za razliku od prethodne omogućili su nam da formulaciju dogovorimo", rekao je Medvedev.

Nakon potpisivanja sporazuma ruski predsednik ponovio je da Rusija sebi zadržava pravo da od Praškog sporazuma odstupi, ukoliko bi američka protivraketna odbrana ugrozila ruske nuklearne snage.

SAD u svojoj jednostranoj deklaraciji uz Sporazum ističe da je ona defanzivnog karaktera i da će nastaviti da je gradi.

"Predlažemo da se izgradi globalna protivraketna odbrana. Uviđamo koliko je ranjiv ovaj svet i da nuklearno oružje može da dospe u ruke terorista", rekao je Medvedev.

Oba predsednika izrazila su uverenje da će njihov sporazum podstaći i druge zemlje koje poseduju nuklearno oružje da se pridruže procesu razoružavanja, ali su ponovili da je presudno bilo to da to učine prve baš SAD i Rusija s obzirom da poseduju 90 odsto svog nuklearnog oružja na planeti.

"Mislim da će sve više zemalja u svetu uviđati da bezbednost njihovih naroda treba da zavisi od privrednog rasta, sposobnosti da se pregovorima rešavaju sukobi, jakih konvencionalnih armija koje su u stanju da zaštite granice a da će nuklearno oružje gubiti značaj", rekao je Obama.

Ratifikacija sporazuma

Medvedev i Obama dogovorili su se da što pre predlože parlamentima da ratifikuju taj sporazum.

"Moramo da obezbedimo sinhornizovanu ratifikaciju, kako nijedna od strana ne bi stekla utisak da je oštećena. Bila su vremena kada je jedna strana neki međunarodni sporazum ratifikovala a druga ne, odustajući sa obrazloženjem 'promenile su se okolnosti'. Rusija neće odugovlačiti", kazao je Medvedev.

"Kod nas postoji tradicija dobre saradnje obe partije kada je reč o ratifikacijama međunarodnih ugovora. Postavićemo obe verzije, i rusku i američku, na internet, u 21. smo veku, da ne samo političari već i javnost vide tačno šta je dogovoreno", kazao je Obama.

"Revolucija u razoružanju"?

Iako prve analize sporazuma koji će biti objavljen u punoj verziji do kraja aprila i predložen parlamentima obe zemlje da ga ratifikuju, upozoravaju da se ne radi o "revoluciji u razoružanju", Obama ga vidi kao krupan korak ka svojoj "praškoj" viziji.

Dmitrij Medvedev je sinoć po dolasku u Prag ocenio da je taj sporazum važan i za Evropu jer će svakako narednih godina oblikovati globalni proces razoružavanja.

Praškim sporazumom, kako se Česi, domaćini samita, nadaju da će ući u istoriju, dve nuklearne supersile obavezuju se da će smanjiti broj nuklearnih glava za 74 odsto u odnosu na limite starog START-a iz 1991. godine, a za 30 odsto u odnosu na poslednji sličan sporazum, STORT koji su u Moskvi 2002. godine potpisali tadašnji predsednici Vladimir Putin i Džordž Buš.

SAD i Rusija strateškim arsenalima koje im novi sporazum ostavlja, mogu i dalje da unište jedna drugu čak 13 puta.

Sporazum obavezuje da u toku narednih sedam godina ostave po 1.550 nuklearnih glava i 700 nosača glava, dakle rakete, avione i podmornice. Svaka zemlja će sama određivati strukturu svog arsenala.

Prema pratećim jednostranim deklaracijama, SAD i dalje nameravaju da razvijaju i planiraju sa NATO svoju protivraketnu odbranu, a Rusija zadržava sebi pravo da od Praškog sporazuma odstupi ukoliko proceni da ti planovi već ugrožavaju ruske nuklearne snage.

Ostale teme susreta

Američki predsednik Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev počeli su nuklearni samit u praškom zamku Hradčani bilateralnim susretom, a u podne je svečano potpisan Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja, zamena za stari START.

Prema nezvaničnim najavama, uz krupne međunarodne teme, svakako Avganistan ali i međunarodni terorizam povodom poslednjih napada na moskovski metro i eksplozija na severnom Kavkazu, na dnevnom redu naći će se i nuklearni program Irana.

Analitičari očekuju da će Obama u Pragu pokušati da ubedi Medvedeva u potrebu sankcija protiv Irana u Savetu bezbednosti UN i iskoristiti to što Kina, koja je to do sada oštro odbijala, sada ima više sluha za sankcije.

Vanredna, neočekivana tema može du bude Kirgizija, gde i Rusija i SAD imaju svoje interese i s uznemirenjem gledaju na najnovije nerede i državni prevrat u Biškeku.

Dok je ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva dočekala prekjuče u Bratislavi šačica demonstranata koji su nastojali da upozore na kršenje ljudskih prava u Rusiji, u Pragu takvih nema, a do Hradčana danas pokušavaju da se probiju demonstranti koji, paradoksalno, samit pozdravljaju.

Češka inicijativa "Ne bazama" koja je vodila žestoku kampanju da spreči da u Češkoj bude razmešten radar američkog antiraketnog štita od koga je u međuvremenu Obama odustao, najavila je pred samit demonstracije dalje od Hradčana na drugoj obali Vltave.

Desetak aktivista obučenih u bele kombinezona sa natpisom "Ne bazama" uputilo se, međutim, neočekivano pešice ka Hradčanima da upozori da likvidacija starog i nepotrebnog oružja nije nikakvo razoružavanje.

"Proces razoružavanja mora da ima jasan i javno objavljeni kalendar poteza", rekli su aktivisti češkim medijima a takođe traže da posle ovog samita uslede dalji konkretni koraci u razoružavanju.

Sam "novi START" inicijativa "Ne bazama" pozdravila je kao "izraz globalnog realizma koji doprinosi jačanju bezbednosti u Evropi i smanjuje tenzije na globalnom nivou".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...