Izvor: B92, 15.Jul.2011, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: SAD ističe vreme do bankrota
Tanjug -- Predsednik SAD Barak Obama je danas upozorio da njegovoj zemlji "ističe vreme" za postizanje dogovora o povećanju limita duga.
Taj dogovor je neophodan da bi se izbegao mogući tehnički bankrot države početkom avgusta.
"Očito je da nam vreme ističe. Članovima Kongresa sam poručio da u narednih 24 do 36 sati moraju da mi pokažu bilo kakav plan za povećanje limita duga pomoću bilo kojih mehanizama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kojih mogu da se dosete", izjavio je Obama.
"Ako mi pokažete ozbiljan plan, spreman sam da krenem u akciju", poručio je svojim protivnicima iz redova Republikanske stranke američki predsednik.
Obama dao "slobodan dan" pregovaračima
Obama je, inače, prekinuo pregovore o budžetu na jedan dan, kako bi kongresnim liderima dao mogućnost da donesu "plan akcije". "Vreme je za donošenje odluke. Potrebni su nam konkretni planovi kako bismo učinili pomak", kazao je Obama, petog uzastopnog dana pregovora o dugu.
Plan Republikanaca, koji ima malo šanse da prođe u Senatu u kojem većinu imaju Demokrate, kao ni da dobije podršku Bele kuće, predlaže glasanje o programu koji predviđa smanjenje potrošnje za oko 2,5 biliona dolara.
Taj plan takođe sadrži klauzulu prema kojoj bi Republikanci pristali da glasaju za povećanje limita duga sa sadašnjeg iznosa od 14,3 biliona dolara ukoliko čitav Kongres odobri amandman o uravnoteženom bužetu.
Obama je takođe istakao da fiskalni problemi SAD-a nisu tako veliki kao oni koji ugrožavaju stabilnost evrozone, dodajući da smanjenje deficita ne zahteva "nikakve radikalne mere".
Razlike prevelike za dogovor
Finansijska tržišta počinju da strahuju da su stavovi demokrata i republikanaca suviše suprotstavljeni i da prevelike razlike neće dozvoliti da se važan sporazum o budžetu postigne do 2. avgusta, kada će SAD ostati bez novca za vraćanje dugova, sem ukoliko limit za vladino zaduživanje ne bude dogovoren.
Bafetu porez manji nego portiru
Po sadašnjim poreskim propisima, prihodi najbogatijeg Amerikanca, investitora Vorena Bafeta, oporezovani su po nižoj stopi nego plata njegovog portira, što i sam Bafet smatra anomalijom. Republikanci traže da svaki dolar koji bude odobren za novo zaduživanje bude ušteđen budžetskim stezanjem kaiša, ali pri tome ni po koju cenu ne žele da prihvate Obamin zahtev da se dodatnim oporezivanjem najbogatijih Amerikanaca i korporacija povećaju budžetski prihodi.
Republikanci se zalažu za to da za svaki dolar povećanja limita za dug, koji sada iznosi 14,3 biliona dolara, bude ostvarena budžetska ušteda od jednog dolara. Oni ukazuju da Bela kuća mora da se ozbiljno založi za smanjenje budžetskih troškova kako bi se rešio problem duga.
Demokrate su spremne na izvesna budžetska kresanja, ali žele da u bilo kakav sporazum budu uključena i izvesna povećanja poreza i druge mere za rast budžetskih prihoda, što republikanci ne žele da prihvate.
Jedan neimenovani zvaničnik koji je upoznat s pregovorima je izjavio da Obama smatra da sporazum, vredan dva biliona dolara, može biti postignut ukoliko bi obe strane malo popustile u zahtevima.
Kompromis, koji je neophodno postići, mogao bi da bude neugodan i za demokrate i za republikance, s obzirom na zahuktavanje kampanje za predsedničke izbore 2012.
Neuspeh u postizanju sporazuma o povećanju limita za dug bi, međutim, naneo štetu krhkoj američkoj ekonomiji i odrazio bi se širom sveta, jer bi doveo do podizanja kamatnih stopa, poremećaja na tržištima valuta i hartija od vrednosti.
SAD su dostigle svoj limit za zaduživanje 16. maja.
Kina, najveći strani kreditor SAD, koja je u martu bila vlasnik bilion dolara vrednog američkog vladinog duga, strahuje i od samo blagog banktora SAD. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je juče saopštilo da se nada da će Vašington usvojiti odgovorne mere radi zaštite interesa investitora. Južna Koreja, koja posedu je više od 300 milijardi dolara deviznih rezervi, veći je optimista. Ministar finansija te zemlje Bak Djae-van je izjavio da se nada da će SAD rešiti problem dužničke krize i izbeći bankrot."Optimista sam da će američki Kongres i vlada naći dobro rešenje pre 2. avgusta", kada ističe rok za povećanje limita za dug, rekao je Bak.
Na dnevnom redu je ne samo povećavanje limita za zaduživanje – bez čega vlada ne može da funkcioniše, jer od svakog budžetskog dolara oko 40 centi mora da se pozajmi – nego i mere za fiskalno uravnoteženje.
O tome u kojoj meri su pregovori između Obame i republikanaca postali jedna cinična politička igra sa velikim ekonomskim ulogom, govori i novi predlog za prevazilaženje problema, koji je na sto stavio republikanski senator Mič Mekonel.
Po njemu, republikanski kongresmeni bi prvo predsednika ovlastili da granicu limita za zaduživanje podigne sopstvenim odlukama u tri rate do 2012. O svakom tom Obaminom potezu bi se potom glasalo, sa očekivanim rezultatom: u Predstavničkom domu, gde republikanci imaju većinu, to bi bilo odbačeno. Ali Obama bi onda iskoristio pravo veta na tu odluku i neto rezultat bio bi nova granica zaduživanja.
Dok ovo mnogima na prvi pogled izgleda besmisleno, ima i onih koji misle da je ovo pragmatičan izlaz, pa i „poklon na tacni” za Obamu, jer skida sa dnevnog reda kresanje budžetskih stavki, uključujući i socijalne programe, čime mu se poboljšavaju izgledi da stekne drugi mandat na predsedničkim izborima 2012.
Limit za zaduživanje je kroz istoriju u Kongresu rutinski izglasavan oko 90 puta. Kao i u većini zemalja sveta, i američki političari, iz obe partije, nisu baš bili uzor kad je trebalo trošiti i ono što se nema.
To je, u svom drugom mandatu, promenio demokrata Bil Klinton, koji je svom nasledniku, republikancu Džordžu Bušu, ostavio budžet u čijem saldu su prihodi bili veći od rashoda. Buš je sve to proćerdao, započevši dva rata „na kredit”, ozakonivši poreske olakšice i nove budžetske obaveze
