Izvor: Politika, 05.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama – Romni 0:1
Iznenađujući uspeh republikanskog kandidata i neočekivana defanzivnost predsednika SAD u prvoj od tri predsedničke debate
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Mit Romni je imao priliku da se „vrati u igru” i iskoristio ju je, dok je Barak Obama propustio priliku da rivala nokautira. U prvoj predsedničkoj debati, koja je preksinoć (u tri posle ponoći po našem vremenu) održana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u glavnoj dvorani univerziteta Denver u Koloradu, nešto manje od mesec dana uoči izbora (6. novembra), republikanski kandidat je bio iznenađujuće dominantan, dok je aktuelni predsednik koji traži drugi mandat pokazao neočekivanu defanzivnost i previše obzira prema svom izazivaču.
Jednoiposatna debata, njihovo prvo direktno sučeljavanje, koju su uživo prenosile sve važnije TV mreže, za temu je imala unutrašnju politiku, a pre svega ekonomiju. Kandidati su imali priliku da iznesu argumente i dokaze zašto će njihova politika poboljšati život srednje klase, kojoj ovde pripadaju svi koji žive od svoje plate, dakle većina Amerikanaca.
Učinilo su to međutim ulazeći u detalje i brojeve u tolikoj meri da su teško bili razumljivi upravo ljudima koje je trebalo da ubede. „Debata je ličila na seminar koji su držali jedan poslovni konsultant i jedan profesor koledža”, ocenio je „Njujork tajms” američku „debatnu noć”.
Ambijent u kojem su se srela dvojica kandidata za najviši položaj u najvećoj svetskoj sili bio je odgovarajući: pozornica sa crvenim podom i plavim zidovima (prva je boja Republikanske, a druga Demokratske partije), dve govornice oko tri metra udaljene jedna od druge , ispred kojih je bio sto voditelja, TV veterana Džima Lerera.
U prvom redu, među visokim zvanicama pažnju kamera najviše su privlačile prva dama Mišel Obama i kandidatkinja za njenu naslednicu En Romni. Za gospođu Obama veče je imalo i posebnu dimenziju, koju je već na početku svoje uvodne izjave sa govornice objasnio njen suprug: debata se održavala na 20. godišnjicu njihovog braka.
Romni im je prvi (javno) čestitao, uz napomenu da je „ovo sigurno najromantičnije mesto koje su mogli da izaberu” – da budu ovde s njim.
Obojica su imala istovetan zadatak: da biračima, naročito onim još neopredeljenim, pokažu i dokažu čija će politika u sledeće četiri godine omogućiti da se živi bolje – i ko je uverljiviji u onome što obećava. Opšti utisak je da je Romni bolje iskoristio pruženu mu šansu, da je bio pripremljeniji, agresivniji i konkretniji u obrazlaganju svoje politike. Obama kao da je imao tremu, na momente je odavao utisak neke mrzovolje i ni izdaleka nije bio ubedljiv i retorički vispren kao kad svoje govore čita sa telepromtera koje koristi u gotovo svim zvaničnim nastupima.
Ono što je razočaralo njegove sledbenika bio je višak uviđavnosti prema protivniku: zaobišao je „sočne” teme, ne pomenuvši nijednu od kontroverzi koje su pratile dosadašnju kampanju Mita Romnija i u anketama biračkog raspoloženja snižavale njegov rejting: neke sporne detalje iz njegove poslovne biografije, otpuštanje radnika u firmama koje je kupovao da bih ih, preuređene uz profit prodavao, odbijanje da obelodani višegodišnje poreske prijave, njegov gaf u razgovoru sa bogatim donatorima da su 47 odsto Amerikanaca lezilebovići koji su zavisni od države...
Jedno od objašnjenja koje je odmah posle debate ponuđeno za ovo jeste u činjenici da Obama ubedljivo vodi u kategoriji „dopadljivosti” i da nije želeo da rizikuje i u tome nešto pokvari.
Kad je reč o glavnoj temi, ekonomiji, suprotstavljena su dva oprečna programska i ideološka viđenja. Obama je ponovio stari argument da je, s obzirom na krizu koju je nasledio od svog republikanskog prethodnika Džordža Buša, postigao dosta, ali da realno nije mogao da reši sve probleme, zbog čega traži drugi mandat, kako bi završio ono što je započeo.
Romni je na ovo odgovorio da je Obama imao priliku koju nije iskoristio i da će on Ameriku povesti drugačijim putem, koji će povratiti njenu veličinu.
Debata je protekla i u ideološkom sporenju oko uloge države, odnosno federalne vlade: po Obami, ona je nezaobilazan faktor koji uređuje tržište, obezbeđuje infrastrukturu, ulaže u obrazovanje i socijalnu zaštitu. Po Romniju, što je države i regulative u svim oblastima manje, to bolje: privatni sektor je u svakom poslu efikasniji, a pogotovo u onom najvažnijem, stvaranju novih radnih mesta.
„Guverner Romni smatra da će nam biti bolje ako smanjimo poreze bogatima i ukinemo regulativu. Znači li to da ćemo imati dvostruku dozu politike koja je izazvala ovu zbrku, ili ćemo da prihvatimo novi ekonomski patriotizam koji kaže da je Americi najbolje kad je najbolje srednjoj klasi”, zapitao se Obama.
„Predsednik se drži onoga za šta se zalagao i pre četiri godine: da je rešenje u većoj vladi, većoj potrošnji, većim porezima, sveobuhvatnijom regulativom. To nije pravo rešenje za Ameriku, ja ću da obnovim njenu vitalnost koja će da je ponovo pokrene”, uzvratio je Romni.
Ono što je primljeno sa iznenađenjem, pa i dozom neverice, bilo je to što se Romni odrekao nekih delova programa koji je zastupao u dosadašnjem toku kampanje: smanjivanja poreza, tvrdeći da to „nije njegov plan”.
Deo debate bio je posvećen i sudbini „Obamakera”, reforme sistema zdravstvene zaštite kojoj je Obama posvetio više od godinu dana mandata. Romni je najavio da će njeno ukidanje biti njegov prioritet, ali se pri tom nije odrekao slične reforme koju je kao guverner sproveo u Masačusetsu, a čiji je model prihvatio i Obama. Bude li izabran, on će i taj sektor, dva vladina programa „Mediker” i „Medikejd”, da privatizuje i izvuče iz nadležnosti federalne vlade, prepuštajući da se time bavi svaka od 50 država unije.
Debata je protekla bez verbalnih doskočica po kojima se pamte neki raniji dueli predsedničkih kandidata. Prema anketi koju je Si-En-En sproveo među gledaocima odmah posle okončanja duela, Romni je pobedio sa 67 prema 25 i time je svakako podigao i svoj opšti rejting. Anketa koju je Si-Bi-Es sproveo među neopredeljenim biračima pokazala je rezultat 46:22 takođe za republikanca.
Da li će to bitno promeniti izborni ishod i poništiti prednost koju je sve dosad imao Obama? Prema analizi koju je sačinio „Galup”, debate su takav učinak imale samo dva puta u poslednjih 50 godina: to su bili dueli Nikson–Kenedi 1965, i Buš – Al Gor 2004.
Romni jeste dobio prvu rundu, ali im obojici predstoje još dve: 16. oktobra u državi Njujork i 23. na Floridi, dok će njihovi partneri, kandidati za potpredsednike, Džo Bajden i Pol Rajan, svoj jedini meč održati 11. oktobra u Kentakiju.
Milan Mišić
objavljeno: 05.10.2012
