Izvor: B92, 23.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Nema više zaštićenih banaka
Vašington -- Barak Obama je objavio dosad najveću reformu finansijskog sektora Sjedinjenih američkih država od Velike krize iz tridesetih godina prošlog veka.
Cilj reforme je obuzdavanje prakse moćnih banaka da se kockaju sa tuđim parama da bi, ako se rizik ne isplati, spas tražile od države jer su "suviše velike da bi propale".
Te mere tek treba da budu razrađene i uobličene u zakonski tekst o kojem će se izjašnjavati Kongres, a motiv za njihovo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << donošenje je regulisanje poslovanja Volstrita čija su preterivanja uveliko doprinela da izbije velika ekonomska kriza koja je poprimila globalne dimenzije.
Nije zanemarljivo ni njihovo političko dejstvo, u okolnostima kada, posle niza poraza demokrata, pa prema tome i Obame, u nekoliko vanrednih izbornih duela sa republikancima, predsednik nastoji da ojača svoj autoritet i konsoliduje redove svoje podeljene Demokratske partije.
Ovi predlozi imaju i populističku notu, s obzirom na ogorčenje javnosti prema velikim bankama koje su prošle godine ostvarile velike profite i podelile ogromne bonuse svojim menadžerima i zaposlenima (u Goldman Saksu oni su u proseku pola miliona dolara po glavi), u okolnostima i dalje velike nezaposlenosti i kada veliki broj Amerikanaca još strahuje za svoja radna mesta.
Predložene mere u stvari vraćaju na snagu stari sistem, uveden u završnici Velike depresije i koji je bio regulatorni mehanizam sve do 1999. Njihova suština je da se klasično, komercijalno bankarstvo striktno odvaja od finansijskih spekulacija na Volstritu.
To praktično znači da će velike banke morati da se odreknu direktne kontrole nad svojim takozvanim „hedž” fondovima (koji investiraju u veoma unosne, ali istovremeno i veoma rizične poslove). Moći će da biraju da li će se baviti klasičnim bankarstvom koje podrazumeva garancije i podršku države jer je vitalno za ekonomiju, ili će u berzanskom kockanju juriti velike profite.
U isto vreme, postavlja se granica dokle velike banke mogu da se šire, da se ne bi stvarale velike neravnoteže u sistemu (danas četiri najveće banke drže polovinu ukupnog bankarskog kapitala zemlje).
„Ne možemo više da dozvolimo da banke zastranjuju sa svoje glavne misije služenja klijentima”, rekao je Obama i dodao da je „rešenost da reformišem sistem ojačana kad sam video rekordne profite onih firmi koje tvrde da ne mogu više da kreditiraju mala preduzeća, ne mogu da snize visoke kamate za kreditne kartice i ne mogu da poreskim obveznicima vrate pare koje su im date da bi opstale. Ako su tamo spremni za borbu, spreman sam i ja. Nikad više američki poreski obveznik neće biti talac neke banke koja je isuviše velika da bi propala”.
Reakcije bankara, koji sa novim merama nisu bili konsultovani niti unapred obavešteni, očekivano su negativne, kao i komentari nekih republikanskih kongresmena koji i inače na nož dočekuju sve poteze Obamine vlade. Veruje se, međutim, da će ovu reformu podržati jedan deo republikanskog tabora, kako bi predupredio utisak da su partija koja samo oponira, a ništa konstruktivno ne preduzima.
Obamine mere loše utiču na berzu
Sve berze u svetu beleže pad vrednosti berzanskih indeksa, posle predloženih mera američkog predsednika Baraka Obame. Evropske berze uzburkane su najnovijim vestima iz Vašingtona. Regionalni evropski indeksi opali su, u proseku od više od jedan odsto, dok su cene akcija vidjenijih banaka: "Berkliz", "Kravljevske škotske banke" i "Dojče banke" skliznule od dva do šest procenata.
"Razumljivo je što je usledio šok na Obamine mere u ovako kratkom periodu, jer će one zaista promeniti lice međunarodnog bankarstva. Može da se vrati na nivo od gotvo pre 100 godina, kada je prvobitna reakcija Sitija bila šok, a sada čekaju da vide šta će se desi", kaže finansijski analitičar Dejvid Džons.
U Nemačkoj, rukovodilac trgovanja banke "Hauk and aufhauser" Piter Helmer, smatra da će se Obamine mere negativno odraziti na fiansijske isntitucije, kako u Americi tako i u Evropi.
"Sama ideja vodi ka padu finasijskih akcija. Očekujem da će mere koje je predložio predsednik Obama dovesti do pada profita finasijskih institucija za 10 odsto", kaže Helmer.
Međutim, američki stručnjaci ocenjuju da su berze pretrpele potres ne samo zbog Obaminog plana za kontrolu američkih finansija, već i mera koje je najavio Peking, a kojima se pooštravaju banakrski zajmovi. Berzanski indeks Dau džons je zabeležio pad od dva procenta, najveći od oktobra prošle godine, dok je vrednost deonica nekih od najvećih američkih banaka pala između četiri i šest odsto.
