Izvor: Blic, 01.Sep.2010, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Kraj borbenih operacija u Iraku
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama objavio je danas kraj borbenih operacija u Iraku, posle više od sedam godina rata, i rekao da je sada vreme da se okrene nova stranica.
"Večeras proglašavam kraj američke borbene misije u Iraku. Operacija 'Iračka sloboda' je završena i irački narod sada ima glavnu odgovornost za bezbednost svoje zemlje", izjavio je sinoć Obama u obraćanju naciji iz Ovalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kabineta Bele kuće, koje su glavne TV stanice direktno prenosile.
"Nova zora" U sklopu operacije, pod nazivom "Nova zora", do kraja iduće godine u Iraku će ostati oko 50.000 vojnika, u takozvanoj misiji pomaganja i savetovanja, nakon čega je predviđeno potpuno povlačenje američke vojske iz te zemlje, do kraja 2011. godine.
SAD su izvršile invaziju na Irak početkom 2003.godine.
Prema njegovim rečima, SAD su "platile ogromnu cenu da bi budućnost Iraka stavile u ruke njegovog naroda".
"Istrajali smo zbog uverenja koje delimo sa iračkim narodom, uverenja da iz pepela rata novi početak može da se rodi u toj kolevci civilizacije", istakao je Obama, dodavši da okončanje tog rata nije samo u interesu Iraka već i u njihovom.
Američki predsednik je podsetio naciju da je u februaru prošle godine
obećao okončanje borbene uloge američke vojske u Iraku do kraja avgusta ove godine, "i to je ono što smo uradili".
Obama je dodao da će okončanje borbene misije poslati svetu poruku da SAD nameravaju da održe i ojačaju svoje vođstvo u 21. veku.
Poruke iz Ovalnog kabineta
Iz Ovalnog kabineta Bele kuće, predsednici po pravilu američkoj naciji upućuju izuzetno važne poruke.
Obama se od dolaska na predsednički položaj samo jednom obratio iz te kancelarije, kada je u junu najavio obnovu Meksičkog zaliva posle ekološke katastrofe nastale izlivanjem nafte.
I pre nego što se kandidovao za predsednika, Obama se protivio ratu u Iraku, kao sukobu koji je podstakao antiameričko raspoloženje u svetu i odvukao resurse od Avganistana.
U govoru je pomenuo da će se SAD sada usmeriti na taj deo sveta.
On je sada odao priznanje požrtvovanju američkih vojnika, kojih je milion i po prošlo kroz irački rat u proteklih sedam i po godiina. U toj zemlji poginulo je više od 4.400 američkih vojnika.
Obama je, takođe, uputio poziv iračkim liderima da što hitnije formiraju vladu.
Novi komandant američkih trupa u Iraku
Sjedinjene Američke Države su postavile generala Lojda Ostina za novog komandanta svojih snaga u Iraku, gde je danas počinje nova, završna faza američkog vojnog angažmana u toj zemlji.
Kako prenose američki mediji, ceremoniji, na kojoj je dosadašnji komandant general Rej Odijerno predao dužnost Ostinu, prisustvovali su potpredsednik SAD Džozef Bajden i ministar odbrane Robert Gejts.
Bajden: Iračani blizu formiranja nove vlade
Američki potpredsednik Dožef Bajden izjavio je danas da veruje da su Iračani blizu formiranja nove vlade, javila je američka mreža CBS.
"Razgovarao sam sa svim glavnim liderima. Sreo sam se sa svim grupama (partijama) koje su osvojile konsenzus na izborima i potpuno sam uveren da smo blizu spremnosti za formiranje vlade, koja će predstavljati ishod izbora, na kojima su u velikoj meri (Iračani) bili podeljeni", rekao je Bajden, prenela je agencija Rojters.
Parlamentarni izbori u Iraku, koji su bili veoma značajni za budućnost zemlje, održani su 7. marta.
To su bili drugi izbori za irački parlament od pada režima Sadama Huseina 2003. godine i održani su samo nekoliko meseci uoči povlačenja američkih borbenih trupa iz te zemlje.
Glavna odlika izbora je da su na njima učestvovale sve zajednice - suniti, šiiti, Kurdi i ostale verske i etničke zajednice, u borbi za 325 mesta u parlamentu.
Gejts: Istorija će suditi da li je vredela invazija na Irak
Američki sekretar odbrane Robert Gejts izjavio je danas u Iraku da su Sjedinjene Američke Države u završnoj fazi angažovanja u toj zemlji, pošto je juče formalno okončana borbena misija, a da će istorija suditi da li je vredela invazija na tu bliskoistočnu zemlju.
"Mi još moramo da radimo s Iračanima u borbi protiv terorizma. Mi još uvek mnogo učestvujemo u obuci, savetovanju i pomaganju. Hoću da kaže da smo ušli u završnu fazu našeg angažovanja u Iraku", rekao je Gejts u obraćanju američkim vojnicima u Ramadi, prenela je agencija Rojters.
Gejts je kratko i jasno rekao da SAD više nisu u ratu u Iraku, ali je bio mnogo manje direktan na pitanje da li je vredelo voditi rat u toj zemlji.
"Taj sud zahteva istorijsku perspektivu", rekao je Gejts, prenela je američka agencija AP.
Američki državni sekretar izrazio je verovanje da su "američki vojnici izvršili nešto zbog čega se vredelo žrtvovati i krvariti i da nije bilo uzalud".
Njihova glavna uloga je da pomognu u obučavanju i opremanju iračkih bezbednosnih snaga tokom sledeće godine.
Gardijan: Rat od bilion dolara
Rat u Iraku je katastrofa koja je koštala bilion (hiljadu milijardi) dolara, piše danas britanski "Gardijan".
List navodi da su Iračani, iako je Obama proglasio kraj rata u Iraku, tek neznatno slobodniji nego što su bili pre početka sukoba 2003. godine i mnogo manje bezbedni.
Dva miliona Iračana, posle sedam godina anarhije, i dalje je raseljeno u inostranstvu, a isto tolikom širom zemlje, dok je proizvodnja nafte manja nego prije invazije, konstatuje list.
"Gardijan" ističe da je tokom rata poginulo oko 100.000 civila, da zemlja nema stabilnu vladu, te da je obnova minimalna, a korupcija široko rasprostranjena.
Sve počelo "Pustinjskom lisicom"
Britanski dnevnik napominje da je anti-iračka histerija počela 1998. godine akcijom "Pustinjska lisica", koja je poslužila da se skrene pažnja sa seks afere tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona sa Monikom Levinski.
Većina promašenih, takozvanih liberalnih intervencija izvršenih posle Drugog svetskog rata - od Vijetnama do Libana i Somalije, bar je pokrenuta iz dobrih namera, dok je povod za rat u Iraku bila laž koju su ponavljali Džordž Buš i Toni Bler, a u koju nisu poverovali Nemačka, Francuska, Rusija i Japan, piše list.
"Gardijan" ocenjuje da rat u Iraku predstavlja pretjeranu reakcija paranoidne i krajnje militarizovane američke države na pojedinačni teroristički čin, izvršen 9. septembra 2001. godine i da ova intervencija pokazuje koliko su međunarodni odnosi malo napredovali još od ubistva austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu davne 1914. godine.
Tako će rat u Iraku biti zapamćen u istoriji kao katastrofa koja je više od bilo čega drugog doprinela udaljavanju atlantskih sila od ostatka sveta i diskvalifikovala te sile u ulozi globalnog policajca, konstatuje "Gardijan".
