Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2015, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemiri Nobelovog mira

Nagrada za doprinos svetskom miru od svih Nobelovih priznanja izaziva najviše "ratova". Upravo ova nagrada spada u red onih oko kojih se koplja najčešće ukrštaju, bilo da je to zato što, uprkos pet nominacija, nikada nije dobio simbol mirnog otpora Mahatma Gandi, ili što je aktuelni predsednik SAD Barak Obama primio tek što je kročio u Belu kuću. Jedno od pet Nobelovih priznanja, uz ona koja se dodeljuju za hemiju, fiziku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << književnost i medicinu, nagrada za "najbolji rad na razvijanju bratstva među narodima, za oslobađanje ili smanjenje naoružanja i održavanje i promociju mira", uspostavljena je, kao i ostale, 1895. godine. Od samog početka, međutim, ona je jedinstvena, ipak, u odnosu na ostale koje se dodeljuju shodno volji švedskog industrijalca, izumitelja dinamita i proizvođača oružja Alfreda Nobela. Zbog čega je poznati hemičar odlučio da se dodeljuje nagrada za mir, do danas nije sasvim rasvetljeno. Norveški Nobelov komitet smatra da je tome doprinelo njegovo prijateljstvo sa mirovnom aktivistkinjom i kasnijim laureatom nagrade Bertom fon Sutner. Drugi tvrde da je time želeo da se iskupi za razvijanje ubojitog oružja. Ostalo je i nerazjašnjeno zbog čega se, za razliku od ostalih Nobelovih nagrada, koje se dodeljuju u Švedskoj, ova predaje u Norveškoj. Jedno od objašnjenja je da u Nobelovo vreme Norveška nije imala takvu vojnu tradiciju kao Švedska. Kako god, kontroverze i neobičnosti nagradu prate od 1901. godine, kada je prva dodeljena, pa sve do danas, kada su zaključno sa ovogodišnjim dobitnicima, tuniskim Kvartetom za nacionalni dijalog, Nobelovu nagradu za mir primile 103 osobe i 23 organizacije. Ova nagrada ima višestruke laureate, a čak 19 puta od osnivanja nije dodeljena, po čemu se takođe izdvaja u odnosu na sva ostala Nobelova priznanja. Među dobitnicima se izdvaja Međunarodni komitet Crvenog krsta koji je dobio tri puta - 1917, 1944. i 1963. godine, kao i dvostruki laureat Kancelarija Visokog komesarijata za izbeglice UN, 1954. i 1981. godine. Od svih dobitnica Nobelovih priznanja, najviše žena dobilo je upravo priznanje za mir, čak 16. I najmlađa dobitnica Nobelove nagrade je žena, prošlogodišnji laureat, sedamnaestogodišnja Malala Jusafzai. Dobitnike bira Norveški Nobelov komitet, sastavljen od pet članova koje imenuje Parlament u Oslu. Nominacije stižu do februara, a rekordni broj pristigao je prošle godine, sa čak 241 kandidatom. Nobelova fondacija ne dozvoljava objavljivanje nominacija najmanje 50 godina posle dodeljivanja nagrade. Nobelov komitet, u konsultaciji sa stalnim stručnim saradnicima Nobelovog instituta, odluku o dobitniku donosi do početka oktobra. Priznanje se dodeljuje 10. decembra, na dan Nobelove smrti, u prisustvu norveškog kralja. Nagrada se sastoji od diplome, medalje i promenljivog novčanog dela, koji je poslednjih godina dostigao oko milion i po dolara. Od 1990. godine svečanost dodele nagrade je u Gradskoj kući Osla. Uz svu pompu i prestiž, ovo priznanje sve češće prate optužbe za politizaciju. Norveški magazin "Aftenposten" komentariše da Norveški Nobelov komitet treba da sačinjavaju profesionalci iz međunarodne arene, pre nego penzionisani članovi parlamenta. Unuk jednog od dva Nobelova brata, Mihael Nobel, javno je kritikovao Nobelov komitet da ne deluje u duhu Nobelovog testamenta i da je politizovan. U prilog tome govori činjenica da su Nobelove nagrade za mir koje su dobila "zvučna" imena - Mihail Gorbačov, Jicak Rabin, Šimon Peres, Jaser Arafat, Henri Kisindžer, Al Gor, Evropska unija - bile praćene velikim kontroverzama. Američki magazin "Forin polisi" navodi da su Mahatma Gandi, Elenor Ruzvelt, Vaclav Havel, među onima koji su zaslužili priznanje, a nikad ga nisu dobili. Nobelov komitet nije video zasluge Indijca Bilo je i odbijanja prijema priznanja. Nagrade dodeljene Vijetnamcu Tou i Amerikancu Kisindžeru za primirje u Vijetnamu 1973. godine, dovele su do ostavki u Nobelovom komitetu. Tou je odbio nagradu tvrdeći da u Vijetnamu nije postignut mir. MAHATMA NAJVEĆA OMAŠKA Ubedljivo najviše kritika Nobelovom komitetu stiglo je zbog Gandija, koji je nominovan 1937, 1938, 1939, 1947. i najzad nekoliko dana pred smrt januara 1948. godine. Posle njegove smrti Nobelov komitet 1948. nije dodelio priznanje s obrazloženjem da "nije bilo odgovarajućeg živog kandidata". Kasnije, kada je priznanje dodeljeno dalaj -lami 1989. godine, predsednik Komiteta je rekao da je to "delimično u čast sećanja na Mahatmu Gandija". Ipak, mnogo godina kasnije, 2006, sekretar Nobelovog komiteta Gir Lundeštad je rekao: - Najveća omaška u 106 godina dugoj istoriji je bez ikakve sumnje to što Mahatma Gandi nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir. Gandi je mogao bez te nagrade, ali pitanje je kako Nobelov komitet može bez Gandija - rekao je on.

Nastavak na Večernje novosti...