Izvor: B92, 20.Sep.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši bogataši nemaju za veći porez
Novi Sad -- Pre nekoliko dana Srbija je dobila rebalans budžeta. Minus za tekuću godinu povećan je 22 milijarde dinara. Objašnjenje - troškovi su veći, prihodi manji.
Postoji li drugi način da se rupa popuni ili je novi dug jedino što nam preostaje? Ko bi u ovom trenutku mogao da nam pomogne? Bogati, naravno.
Ali, za razliku od veoma imućnih Francuza koji su se sami ponudili da plaćaju veće porez i Amerikanaca koje na to ovih dana inspiriše predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Barak Obama, kod nas na tom polju vlada mrtvo more.
Utrkivanja nema, a postavlja se i pitanje gde žive naši bogataši. Jer većini onih koji ovde rade i prezime im se zvaršava na „ić” kompanija su registrovali na Kipru. Razlozi su isključivo poreski, odnosno tamo se preko „of-šor” poslovanja plaćaju mnogo manji nameti.
Francuski bogataši su velikodušno ponudili da plaćaju veći porez. Što se tiče Srbije, izgleda da su kao, i većina nas, siroti i naši bogataši. Ipak, nešto bismo od onoga što se sada događa u svetu mogli i mi primeniti. Predsednik SAD je predložio da se ukinu rupe u zakonu koje građanima koji zarađuju preko milion dolara omogućavaju da te sume prijave kao kapitalnu dobit i time sebi prepolove porez.
"Doneti propis po kojem bi se uveo dodatni porez za one koje smatramo bogatima je lakši deo posla", kaže poreski stručnjak Đerđ Pap i dodaje da je pitanje "da li država takav propis želi da sprovede. Da li su oni koji ga donose spremni na to?"
On kaže da "čak i poreski oblik koji se najlakše naplaćuje zahteva veliko angažovanje poreske administracije. Ukoliko bi ona bila spremna na to, moglo bi se razmisliti o tome. U suprotnom, sve bi se moglo pretvoriti u debakl kakva smo videli kod naplate 'ekstraprofita'. Znači, jednostavan poreski oblik koji bi administracija najlakše mogla primeniti, mogao bi dopuniti državnu kasu, naravno, ukoliko bi neko krenuo da piše takav zakon".
Tu se, svakako, postavlja i pitanje koliko su bogati spremni na to da se povinuju takvom zakonu a koliko da ga izvrdaju. Još u novembru na njihovu savest apelovao je predsednik Boris Tadić i rekao da Vlada treba dodatno da oporezuje najveće bogataše da bismo svi lakše podneli teret krize.
Veoma imućni su ostali ledeni. Podrške nije bilo, a u Ministarstvu finansija se tada nije pripremao propis koji bi imao takav cilj. Najbogatiji u Srbiji su tada objasnili da ne treba da plaćaju veće poreze. Zoran Drakulić je primetio da sebe ne smatra bogatim te da će to postati tek kada i uslovi rada u Srbiji budu kao u razvijenim zemljama.
S tim se danas slaže i Petar Matijević, vlasnik klaničarske industirje koja se zove po njegovom prezimenu, a koji je nedavno kupio tržni centar Bazar u srcu Novog Sada. "Mislim da dodatno oporezivanje nije dobra ideja. Pa, kada bi se skupila sva imovina bogatih Srba koji su ovde registrovani, ne bi to bilo dovoljno ni da se isplate penzije za jedan mesec", kaže on.
On navodi da "zna za ideju koju su ponudili biznismeni iz razvijenih zemalja. Njihovo poslovanje i naše se veoma razlikuje. Oni već vekovima posluju u stabilnom privrednom ambijentu, a nas izjeda siva ekonomija. Iznikli smo na razvalinama stare socijalističke ekonomije za koju mnogi još smatraju da je bila bolja".
"Što se tiče velikih bogatih kompanija, one uglavnom nisu u vlasništvu naših ljudi – pogledajte pivare, duvansku industriju. Trudimo se da budemo odgovorni za 2.500 ljudi koji su kod nas zaposleni i da im obezbedimo redovne plate od kojih se može živeti. Zajednicu pomažemo donatorskim akcijama, mi smo nedavno kupili deset inkubatora za bebe za novosadsku Betaniju. To je najviše što se može", kaže Matijević.
