Izvor: Politika, 07.Nov.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadmudrivanje Obame i republikanaca
Sa senatorima poput Džona Mekejna koji će odsad činiti većinu, „jastrebovski” pritisak na predsednikovu spoljnu politiku, posebno na onu prema Rusiji i Bliskom istoku, biće sve veći
Predsednik SAD Barak Obama i njegovi politički protivnici koji su pobedili na izborima za Kongres poslali su u javnost suprotstavljene poruke: sarađivaće da ne bi paralisali državu, ali će istovremeno gledati da jedni druge sapletu čim im se ukaže prilika.
Republikanska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranka je u utorak osvojila većinu u oba doma Kongresa i sa novim sazivom početkom sledeće godine preuzimakontrolu nad zakonodavnom granom vlasti. Konzervativci su oštri Obamini kritičari i zato se građani s razlogom pitaju kako će ta kohabitacija funkcionisati tokom poslednje dve godine predsednikovog mandata.
Republikanac Mič Mekonel koji će biti šef većinske stranke u Senatu izjavio je, kako je preneo „Njujork tajms”, da njegova partija neće sabotirati šefa države. Ova izjava ipak nije smetala Mekonelu da sa sadašnjim šefom Predstavničkog doma i stranačkim saborcem Džonom Bejnerom napiše tekst za „Volstrit džornal” u kojem je istakao da je njegov najvažniji cilj da izmeni zakon o zdravstvenoj zaštiti koji predsednik doživljava kao najveću zaostavštinu svoje vladavine.
Predsednik je u obraćanju novinarima kazao da je čuo glas naroda. Ipak, i pored toga što su birači od republikanaca napravili nove vladare na Kapitol hilu, Obama ne namerava da odustane od svoje politike. Istakao je da neće popustiti u vezi sa „Obamakerom” niti sa planovima da predsedničkom uredbom, a ne zakonom za koji neće imati većinu, spreči deportaciju imigranata bez papira. Osim što je objasnio da je čuo birače, Obama je kazao i da je čuo dve trećine Amerikanaca sa pravom glasa koji su u utorak ostali kod kuće.
Uticajni „Politiko” tumači ovu Obaminu opasku ne kao predsednikovo razumevanje za razočaranost apstinenata već kao jasnu poruku konzervativcima: nemojte da mislite da ste toliko jaki, praktično za vas niko i nije glasao.
„Kongres će doneti neke zakone koje ja ne mogu da potpišem. Prilično sam siguran da ću preduzeti neke mere koje se nekima u Kongresu neće sviđati. To je prirodno. To je demokratija”, izjavio je Obama.
Stranka koja se zalaže za minimalne poreze, deregulaciju tržišta i agresivnu spoljnu politiku mogla bi da osujeti Obamine kandidate za ministre ili sudije. Konzervativci neće imati dvotrećinsku većinu da bi preinačili predsednički veto na „Obamaker”, ali će sigurno probati da donesu zakone koji se ne uklapaju u politiku Bele kuće. Očekuje se republikanski sukob sa Agencijom za zaštitu životne sredine, koja je predložila obavezno smanjivanje emisije štetnih gasova. Obama će sigurno morati da sa političkim neistomišljenicima napravi kompromis oko finansija jer Kongres mora da odobri budžet i deficit.
Kongresmeni takođe daju „zeleno svetlo” i za fondove za vojne akcije u inostranstvu i pomoć drugim državama pa će probati da utiču na spoljnu politiku, koja je u najvećoj meri u nadležnosti šefa države. Obama je vrhovni komandant i tvorac spoljne politike, ali je ipak potrebno da neke njegove mere podrži Kongres.
Ako pregovori o iranskom odustajanju od daljeg razvoja nuklearnog programa budu uspešni, Obama će morati da Teheranu ukine sankcije. Pitanje je da li će republikanci odobriti trajno ukidanje ekonomske blokade (predsednik može privremeno da je obustavi) ako smatraju da je Bela kuća isuviše popustila višedecenijskom neprijatelju.
Sa senatorima poput Džona Mekejna koji će odsad činiti većinu, „jastrebovski” pritisak na Obaminu spoljnu politiku, posebno na onu prema Rusiji i Bliskom istoku, biće sve veći. Mekejn, koji će verovatno predvoditi Vojni komitet u Senatu, traži oštar odgovor prema Moskvi zbog krize u Ukrajini, vraćanje kopnenih trupa u Irak, gde je Obama letos naredio vazdušne udare po sunitskim ekstremistima i intervenciju u Siriji protiv tamošnjeg predsednika Bašara el Asada. Mekejn i njegovi istomišljenici bi saglasnost za novčanu pomoć Kijevu mogli da uslove oštrijim sankcijama Moskvi. Izraelci imaju saveznike i među demokratama i republikancima, ali će im u Kongresu pod dominacijom ovih drugih biti još i lakše da pronađu lobiste.
Obama i republikanci su u pojedinim spoljnopolitičkim planovima čak i saveznici. Kao zagovornici slobodnog tržišta, oni bi mogli da glasaju za ugovor o slobodnoj trgovini koji SAD pregovaraju sa EU. Predsednik je istakao da ne namerava da reže vojni budžet i tu mu konzervativci sigurno neće biti protivnici. Konačno, Obama neće moći da kaže da ozloglašeni zatvor na Kubi još postoji zbog volje sadašnje većine na Kapitol hilu jer on nije zatvorio Gvantanamo ni kada su njegove demokrate činile zakonodavnu većinu.
----------------------------------
Zveckanje „Čajanke”
Umerenim republikancima neće biti u interesu da blokiraju svaki predlog izvršne vlasti, ali će zato pripadnicima pokreta „Čajanka”, krajnjeg desnog krila stranke, značiti svaka prilika da se suprotstave predsedniku. Senatori Rend Pol, Marko Rubio i Ted Kruz, verovatno kandidati na izborima za šefa Bele kuće 2016, vrebaće priliku da se pred najkonzervativnijim Amerikancima pokažu kao političari koji sabotiraju predsednika.
Jelena Stevanović
objavljeno: 07.11.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
