Izvor: RTS, 04.Feb.2010, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Molitveni doručak kod Obame
Američki predsednik Barak Obama poručio na tradicionalnom Molitvenom doručku u Vašintonu da se moli da političari vrate "duh učtivosti" u američku prestonicu i prevaziđu međusobne podele.
U Vašingtonu je održan tradicionalni Molitveni doručak. Domaćin Barak Obama poručio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da se moli da političari vrate duh učtivosti i prevaziđu međusobne podele.
Obama je na tradicionalnom skupu rekao da podele u Vašingtonu nisu ništa novo, ali da "postoji osećaj da ima nečeg različitog sada, da je nešto pokvareno", "da političari u Vašingtonu ne služe ljudima kao što bi trebalo".
Američki predsednik je rekao da se vodeći američki političari brzo ujedine u vreme krize, ali da kada je reč trajnijim problemima, kongresmene prevlada ideologija i nadmetanje za moć. Obama je od njih zatražio da uz pomoć vere prevaziđu podele i ujedine se oko zajedničkih ciljeva.
"Možete osporavati moju politiku a da ne osporavate moju veru. Ili, isto tako, moje poreklo", rekao je Obama posredno odgovarajući na primedbe da nije rođen u SAD, što je uslov da neko dođe u Belu kuću.
Na Molitvenom doručku koji svake godine već više od pet decenija u "molitvi za Ameriku" okuplja predsednika SAD, članove Kongresa, visoke predstavnike tamošnje administracije i zvaničnike iz čitavog sveta prisustvuje oko 3.000 političara.
Na tradicionalnom skupu prisustvovali su potpredsednik Džozef Bajden, državna sekretarka Hilari Kliton i Hose Luis Sapatero, premijer Španije koja predsedava Evropskoj uniji.
U vašingtonskom hotelu Hilton danas su bili potpredsednik Vlade Ivica Dačić i princ Aleksandar Karađorđević i lider SPO-a Vuk Drašković sa suprugama, kao i šef ekonomskog tima DSS Nenad Popović, funkcioner G17 Plus Vlajko Senić, advokat Zdenko Tomanović i bivši glavni inspektor policije Vladimir Božović.
Ministar Dačić je izjavio Tanjugu da je pre početka svečanog dela Molitvenog doručka razgovarao sa španskim premijerom Sapaterom, čija zemlja trenutno predsedava Evropskoj uniji.
Za njegovim stolom u vašingtonskom hotelu "Hilton" na Molitvenom doručku bili su predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić i predsednik Skupštine Republike Srpske Igor Radojičić.
Španski premijer počasni govornik
Počasni govornik na pedeset osmom molitvenom doručku bio je španski premijer Hoze Luis Sapatero, čija zemlja predsedava Evropskoj uniji. On je govorio o potrebi da se otvori što više radnih mesta za one koji su ostali bez posla zbog svetske ekonomske krize. Svi koji su izašli za govornicu vašingtonskog hotela Hilton nisu u molitvama zaboravili Haićane unesrećene razornim zemljotresom.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je pre više od 50 godina, za mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene - republikanske Amerike, a za koju se američki predsednik Obama zavetovao da će je prevezići.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres i to dva člana vrhovnog zakonodavnog tela - po jedan iz republikanske i demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja."
Prve delegacije iz inostranstva pozvane su tek pre oko 30 godina i obično čine oko trećinu gostiju.
Pedesetak zvanica sa Balkana
Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od kojih oko 15 za Srbiju. Iako se u srpskoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje predsedničke administracije, zvanice zapravo pozivaju, pe svega, kongresmeni i članovi "feloušipa".
Administracija SAD ima pravo i na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike.
Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu, a o tome ko će se naći na konačnom spisku odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Ranijih godina među uglednim zvanicnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DSS-a Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Reč je, zapravo, o manifestaciji koja traje više dana i koja, pored centralnog događaja u četvrtak, kome prisustvuje predsednik SAD, podrazumeva i niz pratećih događaja, poput zajedičkih sastanaka sa kongresmenima ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva Kongres, isto toliko se obezbeđuje iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći" gosti.
