Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova i Putin nikad jači
Dok Barak Obama i Fransoa Oland ubrzano gube naklonost svojih sunarodnika, podrška nemačkoj kancelarki i ruskom predsedniku jača
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Zapadni lideri uživaju sve manje poverenje svojih građana,potvrđuju istraživanja javnog mnjenja. Šampion u nepopularnosti je francuski predsednik Fransoa Oland, koga podržava svega 14 odsto sunarodnika, prema istraživanju instituta Ifop, dok je čak 84 odsto nezadovoljno njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učinkom.
Na polovini mandata Oland beleži neslavni rekord najmanjeomiljenog predsednika od osnivanja Pete republike 1958. Većinsko nepoverenje izraženo je i u njegovim sopstvenim redovima – podržavaga samo 41 odsto socijalista. Glavne zamerke koje mu upućuju Francuzi jesu nedostatak rezultata na ekonomskom i društvenom planu, nezaposlenost koja ne prestaje da raste, nepopularna poreska politika i neodlučnost.
Otkada je došao na vlast, broj nezaposlenih se uvećao za još pola miliona Francuza. Na njegovu (ne)popularnost ne utiču samo rezultati njegove politike već i njegova ličnost, koja je pod lupom javnosti. Francuzi ga doživljavaju kao nesposobnog da donese odluke i da pokaže autoritet, što su karakteristike koje se dovode u vezu sa predsedničkom funkcijom.
Barak Obama beleži više simpatija od Olanda (39 odsto), ali ga njegovi sunarodnici opisuju kao „najgoreg predsednika od 1945”, prema istraživanju američkog univerziteta Kvinipijak, na čije rezultate se poziva pariski „Figaro”. Iako su na sličan način doživljavani i prethodni američki predsednici na polovini mandata, statistike pokazuju da popularnost Obame ne prestaje da pada.
„Vašington post” citira američkog lobistu koji govori o „anti-Obama talasu” koji bi mogao da se pretvori u poraz demokrata naizborima za Senat 4. novembra. Šef države koga su njegovi sunarodnici na početku mandata doživljavali kao mesiju, sada im izgleda suviše slab, hladan i distanciran.
Sagovornici „Figaroa” kritikuju i „apsurdnu” spoljnu politikupredsednika SAD, „koji počne s tim da nema strategije, a onda bombarduje Irak bez garancije da će to uspeti”. Kritike protiv Obame snažnije su kako raste strah od grupe Islamska država, za koju konzervativci tvrde da je ušla na američku teritoriju (što su američki zvaničnici demantovali), i bojazan od ilegalnih imigranatai od virusa ebole.
Reporter „Figaroa” prenosi „jedinstven stav lokalnih analitičara” da Amerikanci imaju utisak da su se našli u svetu koji im izmiče ida čovek koji ih vodi nije u stanju da im ulije poverenje. Oko 63 odsto Amerikanaca smatra da su „stvari izmakle kontroli”.
Dužina mandata često se odražava na pad popularnosti političara.Tako je Tonija Blera 2006, nakon četiri mandata, većina sunarodnika (64 odsto) ocenila kao „nekompetentnog”. Vreme, međutim, ne utiče na Angelu Merkel, koja je jedina od zapadnih lidera koja nije pala u nemilost javnog mnjenja.
Nemačka kancelarka je prošle godine u anketama imala naklonost 70 odsto ispitanika, koji su je ocenjivali kao „kompetentnu”, „lidera”, „simpatičnu” i „verodostojnu”. Njena popularnost nije padala od izbora 2005, već je, naprotiv, osnažena u drugom mandatu. Na to su pre svega uticali stabilni ekonomski rezultati, ali i stil upravljanja državom. Njena pojavljivanja u javnosti su retka, čak i kada je reč o skandalima unutar vlade, a svaka reč je mudro odvagana, konstatuju analitičari.
Popularnost uživa i šef Kremlja, pokazuje istraživanje ruskog centra Levada koje prenosi „Figaro”. Oko 38 odsto ispitanika je „uvereno” da Vladimir Putin „sa uspehom rešava probleme udržavi”, što je rekord otkada je došao na vlast 2000. Oko 31 odsto „potpuno deli poglede” sa svojim predsednikom, dok se 2010. tako izjasnilo 22 odsto anketiranih. Samo osam odsto je „razočarano” Putinovom politikom.
Za ruski institut ovakvi stavovi su deo šireg konteksta mržnje premaZapadu, sve većeg nepoverenja prema Evropi i rastuće ksenofobije,prenosi „Figaro”, koji konstatuje da je „ovakav mentalitet u velikoj meri oblikovala propaganda”.
Ruski šef države „želi dobrobit svom narodu, ali ga u ostvarivanju toga sprečava birokratija i nedostatak dobre ekipe”, ocenjuje 42 odsto učesnika ovog istraživanja, naspram 33 odsto, koliko je tako ocenjivalo Putina 2012.
Ana Otašević
objavljeno: 30.10.2014.
