Izvor: Nezavisne Novine, 06.Apr.2016, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legalno i nelegalno
"Mnogo toga je legalno, ali to je upravo problem", rekao je američki predsednik Barak Obama komentarišući aferu "Panamski papiri", koja trese svet. Obama je, dabome, mislio na Ameriku i multinacionalni poslovni svet koji počiva dobrim delom na američkim ramenima, ali precizna definicija se može primeniti i na ostatak sveta i na mnogo drugih oblasti. Što SAD koriste i demonstriraju stalno, ali to je druga tema.
Vaša hroničarka nije upućena u tajne poslovanja, posebno uspešnog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << jer da jeste ne bi njeno ime bilo iznad teksta, nego u - njemu. Dakle, zbog te manjkavosti ovde neće biti reči o hakovanim tajnama moćne panamske advokatske kancelarije, o tome neka pišu obavešteni, ali da, biće o mnogim stvarima koje su legalne i upravo zbog toga su problem. Domicilnim.
Počnimo od otkrića da su među klijentima advokatske firme Mossack Fonseca i brojni što uglednici, što moćnici iz Srbije. Češljajući panamske papire sakupljene u jednu bazu, novinarska istraživačka mreža "Krik" iz Beograda - inače članica međunarodnog konzorcijuma ICIJ koji je okupio novinare iz stotinak medija širom sveta na PP-projektu - navodi dvadesetak imena. Malo li je za malenu Srbiju, posebno što su "teški" mnogo puta više od 20 izraženo u deviznim milionima!
Među njima je najviše poznatih biznismena, često bliskih politici i označenih pridevom kontroverzni, nešto sportista i javnih delatnika bez preciznijeg zanimanja od onog koji obuhvata široki termin "preduzetnik". Koja su to imena može se naći na svakom sajtu (počev od "Krika" (https://www.krik.rs/najpoznatiji-srbi-koji-se-pojavljuju-u-panama-papers), s tim što su neki od prozvanih odmah odbacili tvrdnje novinara kao neosnovane, a neki potvrdili poslovanje u tzv. ofšor zonama, ali strogo na temelju zakona. Poštujući prezumpciju nevinosti, recimo još samo to da se većina označena šifrom PP medijski sumnjiči za utaju poreza, odnosno da su poslovanjem u tzv. poreskim rajevima zaobišli državnu kasu Srbije. Što svakako nije patriotski, ali zakon dozvoljava.
Legalno je, dakle. Što je, naravno, problem.
Kako se ta boljka leči? Promenom poreskih pravila, a pre toga, poštovanjem postojećih. Šta ovo znači? Najlakše se da objasniti starom narodnom "povika na vuka, a lisice meso jedu", prevedeno: država Srbija mnogim svojim tajkunima dozvoljava da godinama posluju u Srbiji bez plaćanja poreza. Dozvoljava, znači da ih ne goni, što bi po slovu zakona morala da čini u svakom slučaju, i male i velike utaje. Međutim, najveće ne goni, iako su spiskovi utajivača javni.
A onda, da siroti veliki bogataši ne bi preko noći osetili gorak i težak gubitak miliona (ne dinara, nego dolara, evra, franaka…), promenama zakona omogući im da "dugovani porez" (termin iz zakona umesto ranijeg poreski dug) plaćaju narednih nekoliko godina u ratama. Ako to redovno rade, otpisuje im se pola "stečene" kamate za ratu koju su izmirili. I to je legalno, postoji zakon koji propisuje milost za one koji stalno pune svoju kasu na račun takozvane državne.
E, sad, pitanje od milion dolara: jesu li veći kriminalci oni koji koriste legalni put da zaobiđu državnu kasu ili oni koji su to činili nekažnjeno? Nije zamka, niti mrtva trka, jer prvi često zaista ne krše zakon - ponekad ga samo zaobilaze - a drugi to čine javno i bahato. Doduše, ima onih koji čine i jedno i drugo bez pravnih i finansijskih posledica. Može im se jer država računa da će oni kad-tad bar nešto platiti, a njihovo "nešto" je mnogo za uvek nedostatni budžet.
Za većinu građana, međutim, naše pitanje nije čak ni retoričko, podrazumeva se da su svi kriminalci. Inače, što bi rekao narod, odakle im pare? Takvom utisku u dobroj meri doprinosi još uvrežena socijalistička svest da nije moguće obogatiti se legalno, ali još više sama država koja trenira strogoću i uteruje finansijsku disciplinu samo na onima koje može bezbedno da dohvati. Guli sirotinju, kako bi opet rekao poslovični arod. Građanima sa prosečnim primanjima legalni uterivači dugova, izvršitelji, naplatiće i nekoliko dinara neplaćenog računa za komunalnije. Naravno, sa svim obračunatim kamatama i taksom za izvršiteljske "usluge", često i hiljadu puta većom od nesrećnog duga.
Za mala dugovanja nema višegodišnjih rata.
I to je, nesumnjivo, legalno; valja plaćati redovno račune, uključujući i kvartalne rate za porez na imovinu, čak i onda kada vam Poreska uprava ne kaže na vreme koliko je to, što joj je obaveza. Pa vam za kašnjenje ili razliku (ako ste platili manje nego što vas je naknadno obavestila) naplati kamatu. Odbijete li da platite, izvršitelji će vam pomoći da obavite svoju građansku dužnost.
Ako ste kojim slučajem vlasnik male firme sa minornim prihodom ili bez njega, opet ste nešto dužni, čak i kada su vam i ulaz i izlaz nula. Kazna - blokada računa. Onda vam naplati deblokadu. Što je, dabome, legalno, jer tako piše u zakonu.
Dužni ste da platite i kada uočite grešku u poreskom zaduženju, recimo nulu ili dve više na kraju broja, a Poreska prizna grešku. Ipak, ako ne platite blokiraće vam račun i prinudno naplatiti dug. Kad platite deblokadu, neće vam vratiti višak, nego će ga računati kao akontaciju. Čuj, akontaciju! I to je legalno, piše u zakonu, pa vam džaba tužba protiv nesavesnih poreskih službenika. Nikog živog ne interesuje ako vam zbog tuđe slučajne greške propadne posao.
Ima mnoštvo primera i van poreske zone na temu "legalno, a problem", u politici je tog tušta i tma, mada je, istine radi, tamo češći slučaj "nije nelegalno, nije problem". Recimo, korišćenje državnih resursa u izbornoj kampanji. Spajanje državnih i partijskih poslova je protivzakonito, pa ipak malo ko od učesnika izborne trke to poštuje. Naravno, kao i uvek, najviše zakon krše oni koji imaju najviše vlasti, ali to čine i oni sa malenim kolačem, bilo nacionalnim, opštinskim, pokrajinskim, gradskim. Svi oni, kao i gore pominjani tajkuni, time štete državnu kasu, novac svih građana koji im je poveren na brigu. I to čine nekažnjeno, iako je kažnjivo.
No, da se ne zamaramo više svakodnevicom. Ima u analizi "Krika" jedan vrlo zanimljiv pasus koji se nekako volšebno gubi u daljem medijskom prepričavanju tog materijala i kopanju po poslovnim biografijama prozvanih tajkuna i inih. "Dokumenta objavljena u ICIJ bazi otkrivaju i nove detalje o značajnom slučaju iz devedesetih - iznošenju novca na Kipar. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević sa svojim saradnicima je, posredstvom ofšor kompanija, na Kipar izneo preko milijardu nemačkih maraka ukradenih od građana Srbije."
Ko se toga još seća? Ko se seća neuspešne potrage za tim novcem? Ko se seća u koje je svrhe deo tog novca potrošen? Ima li još ko utisak da smo, u najmanju ruku, danas siromašniji nego što bismo bili i kao društvo, država i kao pojedinci da nas tada nisu pokrali i našim novcem finansirali ratove?
Malo ko, a i oni koji bi da postave pitanja bivaju sumnjivi jer i dalje, kako glasi nova politička mantra, žive u devedesetim umesto da gledaju u budućnost.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
Nastavak na Nezavisne Novine...
