Izvor: Politika, 08.Apr.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak ka nuklearnom razoružanju
Američki i ruski predsednik u češkoj prestonici potpisali takozvani „novi START”, kojim ograničavaju svoje atomske kapacitete u naoružanju
Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, potpisali su juče u Pragu Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja, takozvani „novi START”, koji će Rusiji i SAD omogućiti da svoje nuklearne arsenale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smanje za oko trećinu.
Može li se napokon reći: pažnja, „hladni nuklearni rat” je završen? Između Rusije i Amerike? Ili će posle velikog samita u Pragu partneri-rivali i dalje ostati sumnjičavi? Barak Obama i Dmitrij Medvedev učinili su u Pragu veliki korak ka svetu bez nuklearnog oružja. I to treba pozdraviti. Američki predsednik polako ispunjava svoja predizborna obećanja i stiče sve više poverenja na međunarodnom planu. Sporazum iz Praga važan je i za ruskog predsednika, na neki način onemogućava nametnutu trku u nuklearnim arsenalima, ruska privreda će lakše da diše.
Dakle, u Pragu su se dogovorili da obe strane imaju po 1.550 nuklearnih bojevih glava raspoređenih na po 700 nosača tih glava. Strukturu nuklearne trijade, a trijadu čine atomske podmornice sa interkontinentalnim raketama, interkontinentalni projektili u kopnenim silosima i strateški bombarderi sa atomskim bombama, znači strukturu rasporeda bojevih nuklearnih glava po elementima nuklearne trijade odrediće Rusija i SAD u zavisnosti od svojih planova.
Verovatno će Rusija više atomskih bojevih glava smestiti na rakete bazirane u kopnenim silosima, jer su Rusi tu „jači“ od Amerikanaca, dok će SAD više bojevih nuklearnih glava staviti na rakete locirane na nuklearnim podmornicama klase „ohajo“. Kako Rusi razvijaju novu klasu nuklearnih podmornica sa interkontinentalnim projektilima to će i oni vremenom neke bojeve glave prebaciti sa kopnenih sistema i strateških bombardera na nuklearne podmornice. Zapravo, u atomskoj trijadi i Rusi i Amerikanci s vremenom će sve više strateških bombardera povlačiti iz upotrebe i njihovu ulogu će preuzimati strateške podmornice.
U Pragu su obe strane potpisale ugovor o načinu na koji američke i ruske nuklearne sposobnosti utiču na tehnički definisanu ravnotežu, ali o vojnom značaju nuklearnog planiranja ništa nije rečeno. U prvom planu su bili prosti pokazatelji veličine američkih i ruskih nuklearnih snaga, ali su diskretno zaobiđeni vojni principi i jednih i drugih. Amerika je ugovorom iz Praga preuzela obavezu da neće proizvoditi nove nuklearne glave, da neće prva koristiti nuklearno oružje protiv država koje to oružje nemaju, da neće na napad hemijskim ili biološkim oružjem odmah odgovoriti upotrebom svojeg nuklearnog arsenala, što je bila proklamovana doktrina predsednika Buša starijeg u ratu protiv Iraka 1991. i Buša mlađeg u ratu protiv Iraka 2003. No, Amerika se nije odrekla nuklearnog oružja kao sredstva odvraćanja i „atomskog kišobrana“, kako za sebe, tako i za svoje saveznike. Istovremeno, Vašington ne odustaje od izgradnje antiraketnog štita u Evropi, u Rumuniji, a možda još i negde drugde, dok se kao pretnje nuklearnoj bezbednosti sveta indirektno, i ne po imenu, spominju Severna Koreja i Iran. Upotreba američkog atomskog oružja protiv tih država, koje ne poštuju međunarodne odredbe o zabrani proizvodnje atomskog oružja, ostaje u sferi nagađanja i špekulacija.(/slika2)
Predsednik Obama biće kritikovan od strane američkih „jastrebova” da je previše popustio i da je išao na marketinški pacifistički potez u cilju popravke rejtinga. No, kada se malo bolje pogleda, američki „ustupci” i nisu neki veliki vojni ustupci. Nove bojeve glave i ne treba proizvoditi ako se postojeće mogu remontovati, trenutno ne postoji zemlja iz tzv. otpadničkog tabora koja bi hemijskim i biološkim oružjem mogla da ugrozi SAD, da bi Amerika onda odgovorila upotrebom svog atomskog oružja.
Rusija je ugovorom iz Praga donekle relaksirala odnose sa SAD i u kontekstu ukupnih odnosa sa EU. Na vojnom planu Rusija je sebi ostavila mogućnost da izađe iz ugovora u Pragu ukoliko proceni da američki antiraketni štit u Evropi ugrožava bezbednost Rusije, odnosno ako taj „štit“ obezvređuje ruski ofanzivni raketni potencijal. Zapravo, ruski nuklearni arsenal za uzvratni udar. Osim toga, ugovor iz Praga moraće na ratifikaciju u Kongres i u Državnu dumu, a tek tamo biće polemike.
Ugovor je izuzetno komplikovan tekst, trebalo bi da obuhvata strukturu nuklearnih snaga obe strane do najsitnijih detalja, velika pažnja poklonjena je planovima za nadzor i kontrolu sporazuma, posebno u procesu redukcije broja bojevih atomskih glava. Tu je i problem međusobnog poverenja, ali i problem što vojni ciljevi i zahtevi Rusije i SAD nisu simetrični. Rusija ima duge i osetljive granice koje mora da čuva, SAD nemaju taj problem. SAD su u suštini pomorska sila i drže kontrolu svih mora i okeana, Rusi nemaju taj problem.
Prag je, dakle, bio jedna dobra međustanica na putu do budućeg velikog sveobuhvatnog dogovora o potpunoj eliminaciji nuklearnog oružja. Prag je bio i dobar uvod za predstojeći veliki sastanak u Vašingtonu posvećen upravo tom cilju. Je li budućnost počela u Pragu?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 09/04/2010]
