Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Avg.2011, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome je Obama "prepustio volan"?
NJUJORK, VAŠINGTON -
Amerika je i dalje AAA država, pokušao je da primiri paniku na Vol stritu i svetskim berzama Barak Obama u svom obraćanju naciji.
Govoreći o ekonomskoj situaciji u SAD, koja bi se lako mogla pretvoriti u novu recesiju, Obama je najavio da će ponuditi dodatna rešenja za smanjenje deficita.
"Za smanjenje američkog kreditnog rejtinga odgovorna su politička prepucavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Vašingtonu", ocenio je Obama.
On se nada da će privredni haos koji je nastao pomoći zastupnicima u Kongresu da shvate kako više nema vremena za političke igre.
Obama je uveren da rešenje za ekonomsku situaciju ne može biti samo u rezanju potrošnje.
On insistira i dalje na toma da se poreske stope za najbogatije moraju povećavati.
Ali, kako prenosi radio Slobodna Evropa, Obama je svoja uverenja olako izdao prošle sedmice, kada je maksimalno popustio radikalnim pritiscima iz redova Republikanske stranke.
"Šta se dogodilo Baraku Obami?", otvoreno se ovih dana pitaju mnoge njegove pristalice u SAD.
To je i naslov kolumne u Njujork tajmsu, najozbiljnijem američkom dnevnom listu, koji je donedavno bio sklon predsedniku.
Kritike na račun Obame stizale su i od strane ostalih liberalnih medija u SAD, ali ova u tradicionalno umerenom i objektivnom Njujork tajmsu svakako je najozbiljnija.
"Suočen s najvećom privrednom krizom, najvećim stepenom ekonomske nejednakosti i najvećim stepenom korporativnog uticaja na politiku još od Velike depresije, Barak Obama je istoriji gledao u oči, ali je odlučio da skrene pogled. Umesto da je osudio ljude čiji je nemar uništio ekonomiju, on im je prepustio volan", piše kolumnista Njujork tajmsa.
Pet posledica sniženja kreditnog rejtinga SAD
Snižavanje suverenog kreditnog rejtinga SAD za jedan stepen, zbog budžetskog deficita i rastućeg dužničkog opterećenja, verovatno će dovesti do povećanja troškova pozajmica američke vlade, kompanija i potrošača, ocenjuju analitičari u Vašingtonu.
Nakon što je rejting SAD smanjen na AA+, u vrhunskoj kategoriji AAA ostaje 18 zemalja - Velika Britanija, Švajcarska, četiri skandinavske zemlje (osim Islanda), Austrija i Nemačka, Holandija, Francuska, Kanada, Australija, Singapur, Hongkonk, kao i mali ali bogati Luksemburg, Lihtenštajn, ostrva Džersi i Hernsi.
SAD su sada u istoj kategoriji sa Novim Zelandom i Belgijom, i kao što to obično biva u sličnim situacijama, saopštenja o snižavanju rejtinga propraćena su oštrim komentarima sa različitih strana.
Američko ministarstvo finansija je ukazalo na grešku analitičara u proračunu nivoa državnog duga od dve milijarde dolara, dok je agencija odgovorila da je sniženje rejtinga bilo njena građanska obaveza.
Dok se prašina oko smanjenja kreditnog rejtinga ne slegne, američki mediji ukazuju na moguće posledice ovog koraka za SAD i druge zemlje, američke korporacije i uopšte kreditne rejtinge.
Povratak rejtinga moguć
Kao prvo, "skliznuće" zemlje sa AAA na AA+ i niže, nije česta pojava, ali je bilo presedana (najizrazitiji slučajevi su Japan, Italija i Irska). Bilo je i povratka u izabranu kategoriju nakon uređenja finansija (Australija i Kanada). Ukoliko SAD bar delimično ponove uspehe klintonovske politike 1994-2000, snize državni dug i urede penzioni sistem, mogle bi da povrate rejting, što su Australija i Kanada uspela za manje od deset godina.
Kao drugo, automatski će se sniziti rejtinzi najboljih po pitanju kreditne sposobnosti američkih država i kompanija. Sniženje rejtinga sa idealnog na vrlo dobar ne povećava obavezno i kamate na dug države zajmoprimaoca, jer one zavise od brojnih faktora. Realno, posledice u dugoročnoj perspektivi osetiće američke korporacije sa rejtingom AAA (ADP, Džonson&Džonson, Majkrosoft i Ekson) kao i 11 država u toj kategoriji.
Problemi će se, kao treće, pojaviti i u zemljama sa viškom kapitala i velikim stabilizacionim fondovima i deviznim rezervama, od Kine, Tajvana i Katara do Rusije i Norveške.
Tri najveća svetska dužnika (SAD, Japan i Italija) imaju rejtinge niže od idealnih, a rezervni fondovi i bankarski kapital se plasiraju prvenstveno u nerizične instrumente. Kreditna sigurnost zahteva ulaganja u obveznice u drugim valutama (evro, švajcarski franak, funta, jen) i preuzimanja njihovog valutnog rizika. Mogući su problemi i u fondovima monetarnog tržišta, koji zahtevaju ulaganja samo u AAA, tako da je moguće da regulatori odluče i da je rejting AA+ prihvatljiv.
Osnova teorije o finansijama dovedena u pitanje
Kao četvrta posledica je pojava sumnje u osnove teorije o finansijama. U svakom udžbeniku o finansijama, državne obveznice SAD su nerizična aktiva, a sada je taj aksiom uzdrman. Ukoliko ne postoji bezrizična aktiva ne može se verovati u većinu teorija i formula, tako da će naučnici i analitičari najverovatnije morati da revidiraju koncepciju upravljanja rizicima i uloge rejting agencija, čije je poslovanje već duže vreme na udaru kritike.
Na kraju, SAD uvek teško doživljavaju poraz, a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca - Obama ili njegovi republikanski oponenti. Sudeći po svemu, pitanje ko je proćerdao kreditni rejting biće jedno od ključnih u izbornom ciklusu 2011-2012. godine, prenose mediji.
Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine Pol Krugman navodi da je Amerika nesigurna zbog svoje politike a ne budžeta. SAD, smatra on, ima mnogo veće troškove zdravstvene zaštite od bilo koje razvijene zemlje, uz veoma niske poreze.
"Ukoliko bi se makar delimično približili međunarodnim standardima u ovim sektorima, naši budžetski problemi bi bili rešeni", tvrdi ovaj istaknuti ekonomista.
Profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini, koji je prvi predskazao globalnu krizu 2008. godine, upozorava da odluka S&P, doneta u vreme ozbiljnog pada na tržištima i sveukupne nemoći ekonomije, samo povećava šansu za drugi zamah recesije.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
