Izvor: Politika, 25.Mar.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jemenski rat svih protiv svakog
Povlačenjem američkih komandosa nestala je i poslednja poluga uticaja Zapada na zbivanja u zemlji rastrzanoj verskim i plemenskim sukobima, uz uplitanje Saudijske Arabije i Irana
Pre samo pola godine Barak Obama je Jemen proglasio zemljom za primer – zbog navodno uspešnog rata protiv džihadista – u kojem Amerika nije ni morala da angažuje kopnene trupe kao u Avganistanu i Iraku, već je pretnju suzbijala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napadima dronovima, kao i obučavanjem i naoružavanjem lokalne armije. U isticanju Jemena kao uzora za novi, pobednički način ratovanja američkog predsednika nije omelo ni to što je prethodnih meseci Al Kaida sa Arapskog poluostrva izvodila napade po toj zemlji, upadala u gradove, podmetala bombe i odsecala glave šiitima.
Ako ne ranije, Obami je pre nedelju dana sigurno postalo jasno da je nešto krenulo po zlu jer je tada „Vašington post” obelodanio da Pentagon ne zna šta se desilo sa oružjem i vojnom opremom, vrednim oko 500 miliona dolara, koje je od 2007. godine donirao vojsci Jemena. Očigledno je dobar deo tog kontingenta poslužio za snabdevanje verskih i plemenskih milicija u toj zemlji, u kojoj su sukobi sad već toliko van kontrole i zvanične vlade i Zapada da su za oružjem „nestali” i američki vojnici – njih stotinu, uključujući i komandose iz Specijalnih odreda koje je Pentagon svojevremeno poslao kao ispomoć Jemenu –evakuisani iz bezbednosnih razloga.
Jemenska Al Kaida, koju Bela kuća već godinama opisuje kao najopasniji ogranak radikalne sunitske grupe, odgovorna za mnogobrojne terorističke napade van svojih granica, uključujući možda i onaj na pariski časopis „Šarli ebdo”, samo je jedan od najvećih aktera u haosu koji je tu državu, prema oceni Ujedinjenih nacija, doveo na rub „iračko-libijsko-sirijskog scenarija”. Ka potpunom građanskom ratu Jemen je povela ofanziva šiitske Huti milicije, čija je jesenašnja ofanziva na trupe lojalne predsedniku Abd Rabuu Mansur Hadiju ovih dana eskalirala.
U igri je i bivši predsednik Ali Abdulah Saleh, koji se sumnjiči za pokušaj da se vrati na vlast, i to preko čudne, potajne koalicije sa snagama Hutija koji su pomogli njegovo svrgavanje sa vlasti 2011. godine. Tu su i lokalna plemena, koja nikome ne polažu račune a neka od njih žele i obnavljanje nezavisnosti Južnog Jemena ugušene nakon građanskog rata pre četvrt veka. I Islamska država, protivnik i Al Kaide i Hutija, postaje sve aktivnija. Strahuje se i od direktnijeg uplitanja regionalnih sila, Saudijske Arabije i Irana, za koje se veruje da već pomažu svoje favorite u Jemenu – sunitske plemenske trupe, odnosno šiitske Hutije.
Jemen, nasuprot mnogim državama u regionu, ima tradiciju mirnog suživota sunita sa manjinskim šiitima, koji se po verovanjima i obrednoj praksi ovde mnogo manje razlikuju od većinske verske grupe nego drugde na Bliskom istoku. Te sitne nepodudarnosti su, međutim, bile dodatni pokretač za plemenske razmirice, u zemlji gde zvanične vlasti nikada nisu potpuno ovladale celokupnom teritorijom. Huti milicija, koja predstavlja od 20 do 30 odsto stanovništva Jemena, iz svojih krajeva na severu prvi put je ustala protiv centralne vlade 2003, ali je poražena šest godina kasnije, zahvaljujući i vazdušnim udarima koje je protiv njih sprovela Saudijska Arabija. Tri godine kasnije izbija „arapsko proleće”, čije pristalice u Jemenu tadašnji predsednik Saleh žustro suzbija, gubeći time i podršku Amerike, koja je tada prvi put povukla svoje savetnike i obustavila svaku pomoć režimu.
Umesto Saleha, koji je kombinacijom unutrašnjeg i spoljnog pritiska nateran da odstupi, na vlast dolazi Hadi, ali ni on, kako ga optužuju, ne preduzima mnogo protiv ustaljene korupcije. Posle neuspelih pregovora sa Hadijem o budućem ustrojstvu Jemena i opštih protesta zbog ekonomske situacije, Hutiji se ponovo dižu u septembru prošle godine i osvajaju glavni grad Sanu. Hadi abdicira, ali, nakon što je pobegao iz kućnog pritvora, povlači ostavku i nastoji da povrati vlast iz Adena, grada na jugu, gde su skoncentrisane i vojne trupe koje su i dalje uz njega – većina jedinica je prišla Hutijima ili je pod uticajem bivšeg predsednika Saleha.
Prošle nedelje Hutiji su osvojili grad Taez, na putu od Sane do Adena, u koji su se nakratko takođe probili pre nego što su primorani na povlačenje. Istovremeno, Hadijeve snage su jedva izbacile Al Kaidu iz grada Hute, koji je svega 30 kilometara od njegovog sedišta u Adenu. Islamska država deluje i iza linija fronta – Hutije je napala direktno u njihovom novom uporištu Sani, podmetanjem bombe u džamiju, gde je nastradalo oko 140 šiita. Borbe između Hutija i sunitskih plemenskih milicija vode se i na severu zemlje.
Za sada šiitske trupe ipak drže većinu zemlje. Ali, prema proceni UN posrednika za Jemen Džamala Benomara, čiju izjavu prenosi Rojters, niti Hutiji imaju snage da preuzmu kontrolu nad čitavom državom, niti ih u tome može preteći predsednik Hadi. Umesto objedinjavanja vlasti, verovatnije je da Jemen nastavi da se komada, jer secesionistički pokret Hirak s juga zemlje digao je glavu, a provincija Marib, koja ima tradiciju nezavisnosti i svoju samosvojnost podupire i legendom o tome da je bila dom biblijske kraljice od Sabe, proglasila je autonomiju.
Stoga je teško da će se rat uskoro okončati, a gotovo 16 miliona ljudi, to jest oko 60 odsto stanovništva Jemena, već je u izuzetno lošem položaju. Kad će im stići humanitarna pomoć, još se ne zna, ali im oružja sigurno neće manjkati. Jer, i pre nego što se izgubio trag kontingentu iz Pentagona od 500 miliona dolara, Jemen je bio zemlja koja ima najviše vlasnika oružja nakon Amerike.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 25.03.2015.
