Izvor: Politika, 24.Sep.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu milijardi dolara za nuklearni arsenal
Za vreme predsednika nobelovca za mir, Amerika krenula u najveću modernizaciju postrojenja za pravljenje bombi
I pored toga što Barak Obama poslednjih šest godina govori o svojoj viziji „sveta bez nuklearnog oružja”, SAD ulažu milijarde dolare u obnavljanje svojih nuklearnih kapaciteta, piše „Njujork tajms” otkrivajući da bi Amerika u ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svrhe u narednih 30 godina mogla da potroši čak bilion dolara.
Modernizacija starog i izgradnja novog nuklearnog arsenala u SAD uveliko je u toku, mada je predsednik Obama 2009. godine sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom potpisao sporazum Novi START. Prema tom dogovoru, obe zemlje su se obavezale da će smanjiti broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1.550. Iste godine šef Bele kuće dobio je i Nobelovu nagradu za mir koja mu je, između ostalog, dodeljena i zbog nastojanja da nuklearno razoruža svet.
Ipak, da bi pridobio republikance koji nisu hteli da prihvate dogovor sa Moskvom, Obama je 2010. obećao 84 milijarde dolara za desetogodišnje renoviranje nuklearnog oružja. Posle toga je sporazum ratifikovan, ali su troškovi ispali znatno veći i, prema novim procenama Kancelarije za budžet Kongresa, SAD će na osavremenjivanje oružja, skladišta i laboratorija u narednih deset godina potrošiti 355 milijardi dolara. Ministarstvo za energiju namerava da ove godine na nuklearni razvoj potroši 11 milijardi dolara, što znači da Obamina administracija u ove svrhe godišnje troši više nego što se trošilo tokom Drugog svetskog rata ili hladnog rata.
Geri Sejmor, predavač na Harvardu i savetnik za nuklearnu politiku Bele kuće tokom Obaminog prvog mandata, procenjuje da SAD ne odustaju od ulaganja u nuklearne kapacitete između ostalog i zbog situacije u Ukrajini. Njegove kolege dodaju da značajnu ulogu igraju i strah od sve moćnije Kine i Pakistana koji neprestano širi svoj arsenal.
Istraživanje „Njujork tajmsa” pokazalo je da politika Vašingtona predstavlja dvostruku opasnost: sa jedne strane vlada investira u nove kapacitete, a sa druge reže budžet namenjen osiguravanju starog nuklearnog materijala širom sveta. Nuklearno oružje smešteno je na 98 lokacija u 14 zemalja, pri čemu se većina postrojenja i laboratorija nalazi u SAD i Rusiji. Još 25 zemalja poseduje nuklearni i radiološki materijal potreban za pravljenje bombi pri čemu bi on ponegde mogao da padne šaka teroristima. Kako je javio „Vašington post”, Pakistan je posebno nepredvidiv jer bi neka od desetak islamističkih militantnih grupa u nekom trenutku mogla da se domogne ovog oružja.
Istraživanje dnevnika sa Menhetna potvrdilo je studiju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira u kojoj se pre nekoliko meseci tvrdilo da SAD i Rusija neprestano obnavljaju nuklearne kapacitete iako godinama smanjuju broj nuklearnih bojevih glava, na šta ih do 2021. obavezuje i pomenuti Novi START. Švedski stručnjaci su došli i do podatka da je „Rusija usred modernizacije strateških nuklearnih snaga i za deset godine će ukloniti sve međukontinentalne balističke rakete iz sovjetske ere”.
Do sličnih podataka stigao je i vašingtonski Centar za neproliferaciju oružja koji je istakao da SAD nameravaju da grade nuklearne podmornice, strateške bombardere i međukontinentalne balističke rakete. Zbog toga će, tvrdio je centar, postotak bruto društvenog proizvoda odvojen za vojne svrhe biti uporediv sa onim iz vremena predsednika Ronalda Regana u jeku hladnog rata.
Tako je u Obaminoj eri počelo „veliko spremanje” lokacija za skladištenje i proizvodnju nuklearnog oružja što je, kako zaključuje „Njujork tajms”, još jedno razočaravajuće Obamino odustajanje od politike koja mu je donela titulu mirotvorca.
J. Stevanović
objavljeno: 24.09.2014.
.jpg)
