Izvor: RTS, 07.Jan.2013, 21:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hejgel predložen za ministra odbrane
Barak Obama predložio bivšeg republikanskog senatora i vijetnamskog veterana Čaka Hejgela za ministra odbrane SAD. Za Hejgela kritičari kažu da je oštar prema Izraelu i mek prema Iranu. Džon Brenan predložen za šefa CIA. Njihovu nominaciju treba da potvrdi Senat.
Američki predsednik Barak Obama predložio je večeras za ministra odbrane SAD Čaka Hejgela. Šezdesetšestogodišnji Hejgel je umereni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << republikanac i odlikovani vijetnamski veteran koji će najverovatnije podržati brže povlačenje američkih trupa iz Avganistana, prenele su svetske agencije.
Hejgel je izgradio dobre odnose s Barakom Obamom dok su zajedno bili u Senatu, ali i dok je bio u predsednikovom savetodavnom odboru za obaveštajna pitanja.
Kao senator iz Nebraske Hejgel je stekao reputaciju političara nezavisnog mišljenja bez dlake na jeziku.
"Mislim da je Obama sveukupno uradio dobar posao. Ima dosta stvari s kojima se ne slažem s njim, i on to zna", rekao je Hejgel u martu prošle godine.
Tokom rata u Vijentamu je bio ranjen u borbi. "Svi smo mi proizvod svojih iskustava i moje vreme u borbi je veoma oblikovalo moje mišljenje o ratu. Nisam pacifista; verujem u upotrebu sile, ali samo posle veoma pažljivog procesa odlučivanja", rekao je Hejgel prošlog oktobra.
Hejgel je u početku podržao rat u Iraku, ali je kasnije postao oštar kritičar administracije predsednika Džordža Buša mlađeg. Protivio se Bušovim planovima da pošalje dodatnih 30.000 vojnika u Irak uz ocenu da je to "najopasnija spoljnopolitčka greška u zemlji od Vijetnama".
Takođe je podržao rezoluciju o ratu u Avganistanu, ali je kasnije postao kritičan prema tom dugom vojnom angažovanju u koje je bio uključen i složen proces izgradnje avgnistanske države.
Hejgel je rekao da su vojske "stvorene da se bore i dobijaju ratove, ne da sklapaju propale države", a nedavno je u radijskom intervjuu govorio o potrebi za većim diplomatskim angažovanjem u cilju pronalaska rešenja za Avganistan, dodajući da "američki narod želi izlazak iz rata".
U intervjuu za Vijentam magazin Hejgel je rekao da se seća kako je sebi 1968. govorio u Vijetamu. "Ako se ikada izvučem iz ovoga i ako ikada budem u položaju da utičem na politiku, uradiću sve sto mogu da izbegnem nepotreban, besmisleni rat", kaže Hejgel.
Predsedavajući senatskim Odborom za oružane službe Karl Livajn je rekao da je Hejgel odličan izbor, ali se mnogi drugi senatori, posebno iz redova republikanaca ne slažu s takvom odlukom.
Hejgel je kritikovao rasprave o vojnim napadima SAD ili Izraela na Iran, a zalagao se i za to da Iran učestvuje u pregovorima o budućnosti Avganistana. Mnogima su zasmetali i njegovi komentari o Izraelu, između ostalog spominjanje "jevrejskog lobija" u SAD.
Vođa Republikanske stranke u Senatu Mič Mekonel rekao je da će se Hejgel suočiti s ozbiljnim pitanjima zbog njegovih stavova o Iranu i Izraelu. On je rekao da je uzdržan po pitanju podrške bivšem stranačkom kolegi za novog šefa Pentagona.
Mekonel je rekao da kandidat za ministra odbrane mora imati "potpuno razumevanje" bliskih odnosa SAD i Izraela, kao i bezbednosne pretnje koju predstavlja Iran.
Džon Brenan predložen za šefa CIA
Američki predsednik nominovao je svog glavnog savetnika za kontraterorizam Džona Brenana za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Brenan, veteran CIA sa 25 godina staža, odustao je od moguće nominacije za šefa glavne obaveštajne službe 2008. godine, u svetlu brojnih pitanja o njegovoj ulozi u uvođenju novih, brutalnih tehnika ispitivanja osumnjičenih za vreme administracije Džordža Buša.
Na Brenanovu nominaciju senku bi mogao da baci i krajnje poverljiv američki program upotrebe bespilotnih letelica u borbi protiv terorizma, koji je veoma nepopularan u mnogim zemljama.
Brenan je, naime, bio prvi član Obamine administracije koji je javno priznao da se takve letelice koriste u operacijama ciljane likvidacije terorista.
Kao glavni savetnik predsednika za kontraterorizam, Brenan je bio duboko uključen u operaciju koja je 11. septembra 2011. dovela do ubistva vođe Al Kaide Osame bin Ladena.
On je predvodio i napore administracije SAD da uguši bujanje terorističkih ćelija u Jemenu i drugim zemljama Bliskog istoka i severne Afrike.
Brenan (57) je u svojih četvrt veka karijere u CIA radio kao šef centra u Saudijskoj Arabiji i na nizu drugih dužnosti, uključujući i mesto zamenika izvršnog direktora CIA u vreme administracije Džordža Buša.
Nominaciju Hejgela i Brenana treba da potvrdi američki Senat.
