Izvor: RTS, 11.Sep.2010, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica napada na SAD
Povodom devet godina od terorističkih napada na Njujork i Vašington, predsednik SAD Barak Obama apelovao na versku toleranciju i izjavio da najbolji obaveštajci danonoćno tragaju za Osamom Bin Ladenom. Zvona u Njujorku u znak sećanja na poginule.
Minutom ćutanja i oglašavanjem zvona, u Njujorku je obeležena deveta godišnjica napada na "kule >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bliznakinje" Svetskog trgovinskig centra, 11. septembra 2001. godine, a širom SAD se održava niz komemorativnih manifestacija.
Širom Njujorka oglasila su se i zvona u znak sećanja na poginule, a njihovi srodnici pročitaće imena žrtava, preneo je AP.
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da će Amerikanci počast žrtvama terorističkih napada, pre devet godina, najbolje odati tako što će ostati tolerantna nacija i istakao da SAD "nisu i neće biti u ratu sa islamom".
"Najveću počast onima koje smo izgubili, naše zaista najbolje oružje u tom ratu, jeste da učinimo ono čega se naši protivnici najviše plaše - da ostane ono što jesmo kao Amerikanci, da obnovimo osećaj zajedništva, da kažemo da mi određujemo karakter naše zemlje, da nećemo dozvoliti da činovi neke bande ubica, koljača i kukavica iskrive ono što mi jesmo", rekao Obama na ceremoniji ispred Pentagona.
Prema njegovim rečima, počinioci tog čina zla nisu napali samo Ameriku, oni su napali samu ideju Amerike, "sve ono za što se zalažemo i šta predstavljamo u svetu".
"Oni mogu da nastoje da izazovu sukob između raznih vera, ali kao Amerikanci, mi nismo i nikad nećemo biti u ratu sa islamom. Nije nas tog septembarskog dana napala religija, već Al Kaida, grupa ljudi koji su iskrivili veru", naglasio je američki predsednik.
Obama je rekao da će Amerika, kao što osuđuje netoleranciju i ekstremizam u inostranstvu, braniti prava svakog Amerikanca, uključujući i pravo da ispoveda veru koji želi.
Ceremoniji ispred Pentagona prisustovali su ministar odbrane Robert Gejts, šef Združenog štaba američke vojske, admiral Majk Malen, kao i članovi porodica poginulih na tom mestu pre devet godina.
Danonoćna potraga za Bin Ladenom
Ranije, u obraćanju novinarima u Beloj kući, predsednik SAD je rekao da najbolji pripadnici obaveštajnih i specijalnih službi te zemlje rade danonoćno pokušavajući da uhvate Bin Ladena, koji je "pobegao u duboku ilegalu zbog američkih pritisaka na tu terorističku mrežu".
"Jedan od glavnih prioriteta SAD ostaje hapšenje ili ubijanje lidera Al Kaide, odgovornog za osmišljavanje terorističkih napada 11. septembra", naveo je Obama.
Američki predsednik rekao je i da je Al Kaida "saterana u ćošak", tako da je delovanje te grupe veoma otežano.
"Hapšenje Osame Bin Ladena bilo bi izuzetno važno za bezbednost SAD, iako ne bi rešilo sve probleme", ukazao je Obama.
U SAD su povećane tenzije i zbog ranijih najava američkog pastora Terija Džonsa da će javno spaliti primerak Kurana.
Obama je rekao da je ideja spaljivanja Kurana "destruktivan potez" koji je potpuno u suprotnosti sa američkim vrednostima.
Da podsetimo, 11. septembra 2001. godine oteta su četiri američka aviona. Dva su udarila u Svetski trgovinski centar na Menhetnu u Njujorku, po jedan u svaki soliter u 17 minuta razlike, nakon čega su se oba solitera srušila.
Treći avion je udario u Pentagon, glavno sedište Ministarstva odbrane SAD u Vašingtonu. Četvrti avion se srušio u ruralnom delu Pensilvanije 130 km istočno od Pitsburga nakon što su putnici pružili otpor otmičarima.
Žrtve se broje u hiljadama: 265 osoba u četiri aviona, 2.595 uključujući i 343 vatrogasca, 23 njujorška policajca i 37 lučkih policajaca u Svetskom trgovinskom centru i 125 civila i vojnog osoblja u Pentagonu.
Američka vlada je za napade okrivila Al Kaidu i Osamu bin Ladena, koji su već bili umešani u nekoliko pređašnjih napada na američke ciljeve.
Bin Laden, koji je prethodno objavio rat protiv SAD, a 1998. objavio i fatvu pozivajući sve muslimane na ubijanje američkih civila, odmah posle napada negirao je svoju umešanost.
Prema američkim vojnim izvorima, u novembru 2001. američke snage su otkrile video-kasetu u uništenoj kući u Džalalabadu u Avganistanu koja prikazuje Osamu Bin Ladena u razgovoru sa Halid al-Harbijem. Na tom snimku, Osama navodno priznaje da je znao da će biti napada, mada se sumnja u ispravnost prevoda.
