Izvor: S media, 13.Sep.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica globalne finansijske krize
Predsednik SAD Barak Obama će sutra u Njujorku održiti govor u kome će podsetiti na neslavnu godišnjicu početka najgore globalne finansijske krize nakon Drugog svetskog rata i predočiti planove za usvajanje novih mera za regulisanje rada kreditnih organizacija.
Obamin glavni ekonomski savetnik Lari Samers je ocenio da će mere za koje se američka administracija opredelila, u nastojanju da predupredi buduće krize, pomoći da finansijske strukture u potpunosti "odgovore >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na savremene izazove".
Portparol Bele kuće Robert Gibs je rekao da će Obama u svom govoru najveću pažnju posvetiti merama koje je neophodno usvojiti da bi se izbegao još jedan ekonomski kolaps.
"Govor u ponedeljak će biti usmeren na seriju narednih koraka u reformi finansijskih pravila čija primena bi trebalo da onemogući izbijanje haosa koji smo videli u našoj ekonomiji", rekao je Gibs.
Kolaps četvrte po veličini američke investicione banke - "Liman braders" - koja je 15. septembra prošle godine zatražila sudsku zaštitu od poverilaca, "potresao je bankare, zvaničnike i investitore i doveo do jednog od najvećih padova berzanskih indeksa u američkoj istoriji", ocenjuje radio "Glas Amerike" u osvrtu na taj dogadjaj.
VoA podseća da je nakon sloma "Liman bradersa", a nešto ranije i dve američke paradržavne hipotekarne kompanije "Fani Mej" i "Fredi Mek", nastupila globalna kriza poverenja.
Banke su od tada počele sve manje da pozajmljuju, investitori su naglo i u ogromnim sumama povlačili novac sa tržišta, a ekonomska aktivnost je znatno usporena, ističu finansijski stručnjaci.
Odgovor ekonomskih funkcionera i zvaničnika na takva kretanja sastojao se iz naglog smanjenja kamatnih stopa, odobravanja hitnih pozamica iz sredstava državnog budžeta bankama i drugim finansijskim organizacijama, u cilju održavanja njihove likvidnosti i sprečavanja potpunog kolapsa kreditnog tržišta.
Na globalnom nivou tokom minulih 12 meseci je potrošeno, prema podacima Medjunarodnog monetarnog fonda, oko deset biliona dolara za oživljavanje posustalih ekonomija.
SAD i Velika Britanija su potrošile najviše novca svojih poreskih obveznika da bi "stišale" krizu i onemogućile finansijski kolaps još masovnijih razmera.
Programi pomoći za "lečenje" finansijskih organizacija i drugih kompanija u SAD dostižu, kako se navodi u informaciji Bi-Bi-Sija, oko 25 odsto godišnje vrednosti američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što znači da je za te namene izdvojeno više od 3,5 hiljade milijardi dolara.
Velika Bratnija je za spašavanje vlastitog finansijskog sistema i ugrožene ekonomije izdvojila čak 94 odsto svog BDP-a, ističe londonska radio i tv mreža, uz napomenu da su najveću štetu usled izbijanja tekuće finansijsko-ekonomske krize imale vodeće svetske privrede, pre svega američka i britanska.
Godinu dana nakon intenzivne primene najopsežnijih bilo kada preduzetih stimulativnih programa i mera, svetska privreda se lagano oporavlja, ali je, sudeći prema najnovijim izveštajima iz SAD i drugih vodećih ekonomija, nezaposlenost i dalje velika.
Agencija UN za trgovinu i razvoj je protekle sedmice na skupu u Ženevi takodje zatražila usvajanje strožijih pravila za rad medjunarodnih finansijskih tržišta, napominjući da je do tekuće krize došlo prvenstveno zbog preterane deregulacije i prevelikih rizika u poslovanju.
Bivši dugogodišnji predsednik Uprave federalnih rezervi SAD Alan Grinspen ocenio je prošle sedmice, u intervjuu za britanska glasila, da ne isključuje ni mogućnost izbijanja nove finansijske krize
Grinspen, koga mnoge njegove kolege optužuju da je direktno doprineo izbijanju sadašnje krize, spuštanjem referentne kamate Fed -a u prvoj polovini ove decenije na "nedopustivno nizak nivo", smatra da će se svetska privreda na kraju ipak oporaviti, iako ne može da predvidi u kom periodu.
