Izvor: RTS, 15.Maj.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalna recesija dosegla dno
Optimističke izjave koje su poslednjih dana dali predsednici SAD i Rusije o nagoveštaju izlaska njihovih zemalja iz tekuće privredne krize, dodatno su dobile na težini posle sličnih procena direktora MMF-a i čelnika vodećih svetskih centralnih banaka. Pozitivne prognoze odnose se i na zemlje Istočne Evrope.
Optimističke izjave koje su poslednjih dana dali predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, o nagoveštaju izlaska njihovih zemalja iz tekuće >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << privredne krize, praćene su sličnim procenama direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štros Kana. Prema njegovim procenama, kada je reč o ekonomskoj krizi, najgore je prošlo i na istoku Evrope.
Direktor MMF-a Dominik Štros Kan je u Beču, na sastanku sa ministrom finansija Austrije Jozefom Prelom, neuobičajeno za javni nastup, priznao grešku.
"Napravili smo grešku koju nismo smeli. Pogrešnom procenom rizika ulaganja u Istočnu Evropu posebno je bila pogođena Austrija, za koju su mnogi, na osnovu podataka MMF-a o investiranju, tvrdili da je na ivici bankrotstva", objasnio je prvi čovek MMF-a.
Štros Kan priznaje da su greške o bonitetu načinjene i prema drugim zemljama, naročito prema Češkoj, čija je zaduženost procenjena tri puta više od stvarne. Ispravke su usledile nakon zahteva narodnih banaka i ministara finansija pogođenih zemalja.
Sličnu, optimističnu prognozu o budućim ekonomskim kretanjima u zemljama Istočne i Centralne Evrope, dala je i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Prvi čovek te institucije, Tomas Mirov, u intervjuu za Fajnenšel Tajms, kaže da se zemlje Centralne i Istočne Evrope mogu nadati početku kraja ekonomske krize.
Ovaj stav zasniva se na izveštajima banaka o boljim rezultatima od očekivanih, i pokazateljima o vraćanju potrošaćkog i poslovnog poverenja.
Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Erik Berglof ocenio je da je najgori scenario krize u zemljama u tranziciji izbegnut i da postoje naznake da se situacija stabilizovala.
"Postoje naznake da se situacija stabilizovala, ali predviđa se da će oporavak biti spor. Mnoge privrede sveta će ove godine zabeležiti pad, koji će u nekim zemljama biti osetan, a pad će zabeležiti i zemlje u tranziciji", navodi ekonomista.
Berglof je ocenio da nije bilo povezanih kriza finansijskih sektora i valuta i dodao da zapadne zemlje nisu "okrenule leđa svojim istočnim susedima".
Nada u oporavak ekonomskih sila
Londonski "Fajnenšel tajms" ocenjuje da u u svim pomenutim izjavama visokih političkih i ekonomskih funkcionera provejava, ustvari, nada da će privreda u vodećim svetskim zemljama, nakon prvih znakova pozitivnog preokreta, početi da se kreće uzlaznom linijom.
U SAD je kao pozitivan signal primljena vest o popravljanju sitaucije na stambenom tržištu, čiji krah je i izazvao globalnu finansijsku krizu, dok je u Rusiji rast cena nafte na oko 60 dolara po barelu primljen takođe kao jasan znak da se ekonomska situacija menja na bolje.
Optimizam američkog predsednika, kad je reč o mogućnosti da se njegova zemlja brže nego što se donedavno verovalo izbori sa krizom, dovodi se i u vezu sa izveštajem da je tokom aprila u ekonomiji SAD izgubljeno 539.000 radnih mesta, ili za četvrtinu manje nego u martu i da bi taj pozitivan trend mogao da se nastavi i u narednih nekoliko meseci.
Predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše je sredinom ove sedmice izjavio da je "globalna ekonomija izašla iz recesije i da su se stekli uslovi za rast.
Šefovi vodećih svetskih centralnih banaka su početkom ove sedmice takođe izjavili, na redovnom zasedanju Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, da je globalna recesija "dosegla dno i da zemlje poput Velike Britanije, Francuske, Italije i Kine, mogu računati na blag rast bruto domaćeg proizvoda."
U slučaju Kine to je, svakako, umerena prognoza jer sve druge meritorne procene ukazuju da će najmnogoljudnija zemlja sveta ove godine ostvariti " veoma solidan" privredni uspon od približno sedam do osam odsto.
Potrebno više od stimulativnih paketa
Dobitinik Nobelove nagrade za ekonomiju u 2008. godini, američki Pol Krugman upozorava, međutim, u svojoj redovnoj kolumni za dnevnik "Njujork tajms", da vlade širom sveta, uključujući i američku, "moraju uraditi više od usvajanja stimulativnih paketa i snižavanja kamatnih stopa", da bi se zaista savladala sadašnja recesija.
U anketi koju je sprovela agencija Blumberg, vodeći američki ekonomisti očekuju, pored toga, da se nezaposlenost u njihovoj zemlji i dalje uvećava i predviđaju pad privredne aktivnostu u SAD tokom ovog i narednog meseca za po 1,9 odsto.
Izgledi za vrlo blag ekonomski oporavak u SAD postoje, u najboljem slučaju, tek pred kraj 2009. godine, ocenjuju vodeći eksperti u anketi agencije Blumberg.
U Evropi su sumnje u brz ekonomski oporavak dodatno pojačane nakon izveštaja da je negativan privredni rast u Nemačkoj, čija privreda je bez premca u zoni evra i celoj Evropskoj uniji, bio veći nego što se očekivalo.
Nemački bruto domaći proizvod je, naime, u prvom kvartalu opao, računato prema godišnjoj osnovi, više od pet odsto, a MMF u najnovijoj analizi predviđa da će privreda Nemačke i drugih vodećih članica zone evra iduće godine stagnirati, dok će ruska ekonomija imati, u naboljem slučaju, blag rast.
