Izvor: Politika, 08.Jun.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gala za Angelu Merkel
Obama širokogrudi domaćin nemačkoj kancelarki
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Uglavnom na „vi” sa stranim kolegama, Barak Obama je dosad napravio dva izuzetka: Dmitrija Medvedeva je prošle godine izveo na hamburgere (američke pljeskavice) na periferiji Vašingtona, dok je sa britanskim premijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dejvidom Kameronom nedavno u Londonu odigrao partiju pingponga.
Društvu lidera sa kojima je na „ti” pridružila se u poslednja tri dana i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je, doputovavši ovde u ponedeljak, već iste večeri bila Obamina lična gošća na dvosatnoj večeri u poznatom restoranu stare vašingtonske četvrti Džordžtaun. Uz prisustvo fotoreportera, naravno, koji su ove trenutke ovekovečili za istoriju.
U utorak, državnička „intima” iz prethodne večeri zamenjena je zvaničnim gala banketom u „Vrtu ruža” Bele kuće, vašingtonskom društvenom događaju broj jedan, na kome je posedovanje pozivnice zvanična potvrda političkog i socijalnog statusa. Obama je pre ovoga priredio samo tri slična prijema, pažljivo odmeravajući političku simboliku gostiju kojima se ukazuje takva čast. To su bile državne večere za predsednika susednog Meksika, premijera sve važnije azijske i svetske sile Indije i šefa države koja je najveći ekonomski partner i rastući politički rival SAD – Kine.
Merkelova je pak kancelarka po mnogo čemu najvažnije države Evrope i u svakom slučaju njene ekonomske lokomotive. Sem toga, u njenoj ličnosti ima i dosta toga što je blisko Amerikancima: prva je žena koja je na najvišem političkom položaju u Nemačkoj, ali pre svega simbol je posleratovskog pomirenja političkog istoka i zapada: rođena je u Istočnoj Nemačkoj i u nacionalnu politiku se uključila tek posle pada Berlinskog zida, 1989.
Na sve to Obama je podsetio nazdravljajući joj pred 206 zvanica, među kojima ovoga puta nije bilo holivudskih zvezda, već uglavnom onih koje sijaju na vašingtonskom političkom nebu.
U zdravici je nekoliko puta izrekao „moja prijateljica Angela Merkel”. Mediji se, kao i u sličnim situacijama ranije, bave i drugim važnim detaljima, kao na primer da je skraćeni sastav Nacionalnog simfonijskog orkestra svirao Betovena, Hendla i Mendelsona, ali ne i omiljenog kompozitora gošće – Vagnera. Objašnjenje je da „Vagner zahteva ceo orkestar”, za čijih 108 muzičara preksinoć jednostavno nije bilo mesta.
Taj iznuđeni propust je donekle nadoknađen menijem, u kojem se takođe ugađalo gošći, iznošenjem na sto nemačke štrudle sa jabukama (i šlagom), kao harmonične dopune američkim specijalitetima, krabama iz Merilenda i u ovakvim prilikama već obaveznom povrću iz bašte koju u jednom delu dvorišta Bele kuće nadgleda lično prva dama Mišel Obama. (Da ne zaboravimo, ona je za ovu priliku nosila više elegantnu nego raskošnu haljinu indijsko-američkog kreatora Naima Kana.)
Mimo spektakla, državni razgovori su protekli u razmatranju pre svega dve teme od zajedničkog interesa o kojima sagovornici odranije imaju različite pristupe: krizi grčke ekonomije i intervenciji u Libiji.
U prvom, Obama je zatražio da Nemačka ostane predvodnik spasavanja ove članice evrozone koja je, uprkos obilnoj pomoći od 161 milijarde dolara prošle godine, ponovo na ivici da sasvim ostane bez para. Obama je insistirao da Nemačka odustane od svog uslova da deo tereta ponesu i oni koji su, kupovanjem njenih obveznica, Grčkoj pozajmljivali pare, dok je kancelarka branila svoj stav da Grci moraju još radikalnijim stezanjem kaiša i boljom organizacijom svoje države da nekako izađu iz svoje krize.
Obama je predočio i da bi eventualni grčki bankrot bio uvod u mnogo dublju krizu evra, što bi u krajnjem ishodu ugrozilo i inače veoma spor američki oporavak (što podrazumeva i umanjivanje Obaminih izgleda za reizbor). „Američki ekonomski rast zavisi od razumnog rešavanja ovog pitanja”, bio je direktan američki predsednik. „Ako evro bude u opasnosti, u interesu je Nemačke – i svake druge zemlje – da pomogne”, uzvratila je Merkelova, poručujući da će njena zemlja „preduzeti akciju kad do toga dođe”.
Domaćin je međutim imao razumevanja za političke teškoće koje njegova gošća ima da skeptične nemačke birače ubedi da i dalje treba da pomažu sugrađane sa juga kontinenta, odnosno da, kako je to karikirao jedan list, „u penziju odlaze sa 75 godina, kako bi Grci to isto mogli sa 45”.
Obećao je međutim da će „SAD sarađivati u potpunosti”, koristeći i svoj uticaj u MMF-u koji je dosad dao trećinu ukupne svote iskorišćene za operaciju spasavanja grčke državne kase.
Što se Libije tiče, gde Nemačka ne učestvuje u vojnom delu intervencije koju je odobrio Savet bezbednosti, postignuta je saglasnost da će Nemačka tamo imati veliku ulogu posle uklanjanja Gadafija, što su sagovornici ocenili neizbežnim, uprkos tome što intervencija još ne donosi opipljive rezultate.
Obama je Angelu Merkel ovom prilikom (ovo je inače bila njena deseta poseta SAD, raznim povodima), zakitio i medaljom slobode, najvišim civilnim odlikovanjem koje uručuje predsednik Amerike.
Milan Mišić
objavljeno: 09.06.2011.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Angela Merkel
