Izvor: Blic, Tanjug, 17.Nov.2009, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski interes jači od neslaganja
Barak Obama, predsednik SAD, izjavio je juče u Šangaju da Americi i Kini nije predodređeno da budu protivnici, iako su tokom proteklih 30 godina odnosi dve zemlje bili prožeti neslaganjima i teškoćama. On je, svestan ekonomskih interesa u odnosima SAD i Kine, u govoru pred oko 500 kineskih studenata izbegao ozbiljne kritike na odnos Pekinga prema pitanju ljudskih prava, rekavši da veruje da svaka zemlja mora da sledi sopstveni put.
Obama je rekao da Vašington ne pokušava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da suzbije ekonomski rast Kine, ali da bi trgovina između dve supersile trebalo da bude uravnoteženija. Američkoj privredi ne odgovara sadašnja vrednost kineske valute juana, za koju Vašington smatra da je potcenjena i da na taj način Pekingu omogućuje jeftin izvoz i skup uvoz robe. Hu Đintao, kineski predsednik s kojim se Obama juče sastao u Pekingu, kategorično je tokom proteklog vikenda odbacio mogućnost da Kina pristane na promenu kursa juana u periodu kada se kineska privreda tek oporavlja od posledica svetske ekonomske krize.
Odnosi Vašingtona i Pekinga poboljšavali su se konstantno u poslednje tri decenije, nakon otvaranja Kine prema svetu i početka njenog ekonomskog uspona. Tokom prošle godine obim trgovinske razmere između ove dve zemlje premašio je 400 milijarde dolara. Ta ogromna suma nije značajno smanjena ni ove godine, uprkos tihom trgovinskom ratu koji je započet uvođenjem američke carine od 35 odsto na uvoz kineskih automobilskih guma, na koji je Kina uzvratila sličnom merom na uvoz američkih auto-delova i živinskog mesa. Kini su SAD, pored EU, glavni ekonomski partner, ali Obama juče u Pekingu nije imao samo privrednu saradnju kao tačku slaganja sa svojim kineskim domaćinom. Vašingtonu je od ogromne važnosti volja Kine da se pridruži međunarodnom pritisku na vlasti Severne Koreje kako bi ova zemlja odustala od razvoja nuklearnog oružja.
Pragmatični pristup Obamine administracije prema Pekingu okarakterisan je najbolje nedavnom izjavom Hilari Klinton, državne sekretarke SAD, koja je istakla trenutno veći značaj zajedničke borbe Pekinga i Vašingtona protiv klimatskih promena i posledica svetske krize od pitanja unapređenja ljudskih prava u Kini.
Za razliku od Obame, građani SAD i dalje su rezervisani prema Kini. Anketa agencije Ipsos pokazala je da 56 odsto građana SAD smatra Kinu za protivnika. Sa druge strane, istraživanje „Pju global etitjuds prodžekta" otkrilo je da 47 odsto Kineza ima pozitivan stav prema SAD.
Obama je popularan među kineskom omladinom, ali njegovo obraćanje studentima u Šangaju ipak nije prenosila državna televizija. „Verujemo da su sloboda izražavanja i vere, dostupnost informacija i politička participacija univerzalna prava koja bi trebalo da budu dostupna svim ljudima, rekao je studentima Obama.
Obamin polubrat pomaže siročićima
Mark Okot Obama Ndesandžo, Obamin polubrat po ocu, rođen je u Keniji, a u gradu na jugu Kine Šenženu živi od 2002. godine i oženjen je Kineskinjom. On je građanima Šenžena poznat po pomoći siročićima. „Deca ovde imaju dovoljno da jedu, ali muzika nedostaje", rekao je Ndesandžo, koji je 2002. posetio sirotište u Šenženu i odlučio da ih uči da sviraju klavir.
Sporna pitanja u odnosima SAD i Kine
-Vojno jačanje Kine: U poslednjih deset godina Kina je za 16 odsto godišnje povećavala iznos vojnog budžeta. Incidenti između dve zemlje započeli su bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu 1999. da bi dve godine kasnije tenzije povećao sudar američkog špijunskog aviona sa kineskim lovcem kod ostrva Hainan.
-Tajvan: Peking vidi ovo ostrvo kao teritoriju Kine, a duž Tajvanskog tesnaca raspoređeno je oko 1.300 balističkih raketa spremnih za dejstvo u slučaju oružanog sukoba. SAD nemaju zvanične diplomatske veze sa Tajvanom, ali važe za njegovog glavnog saveznika i snabdevača oružjem.
-Tibet i dalaj-lama: SAD smatraju da Peking treba da prihvati dijalog sa dalaj-lamom, duhovnim vođom Tibetanaca, kao i da kineske vlasti moraju da poštuju njihova ljudska prava. Kina tvrdi da je stanovnicima autonomnog regiona Tibet ona i omogućila uživanje ljudskih prava.
-Valuta i jeftina kineska roba: Timoti Gajtner, ministar finansija SAD, optužio je u januaru ove godine Peking da manipuliše svojom valutom i smanjuje vrednost juana kako bi omogućila izvoz jeftine kineske robe. Međutim, prošlog meseca je američko Ministarstvo finansija objavilo da je vrednost juana manja od realne, ali da Kina ne manipuliše nacionalnom valutom.
-Autorska prava i piraterija: Početkom ove godine i SAD i Kina proglasile su pobedu nakon što je Svetska trgovinska organizacija objavila da Peking nije činio dovoljno na zaštiti i primeni autorskih prava, ali je pri tom odbila instrukcije Vašingtona na koji način bi Kina trebalo da se bori protiv piraterije.
