Izvor: S media, 01.Nov.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija ruši Obaminu većinu
Barak Obama ne skida se poslednjih dana sa televizijskih ekrana i naslovnih stranica sa svojim poznatim sloganom iz predsedničke kampanje 2008. „Da, mi možemo“, proširenim za tekuću predizbornu priliku napomenom „...ali ne za samo 500 dana“. Ta njegova dopunjena poruka, međutim, prilično se izgubila u ovdašnjoj vrevi pred „međuizbore“ za Kongres i dve trećine guvernerskih mesta - prouzrokovanoj i dalje prisutnim ozbiljnim ekonomskim teškoćama, pre svega zabrinjavajućom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << stopom nezaposlenosti (9,6 odsto).
Realna je i ovde dominantna pretpostavka da je Obamina Demokratska partija u ozbiljnoj opasnosti da, zbog tog zastoja na ekonomskoj uzbrdici, posle današnjih izbora izgubi impresivnu većinu u oba kongresna doma, koja je omogućavala predsedniku da počne realizaciju nekih značajnih reformi.
Arapi razočarani Obamom
Uverljiva teroristička pretnja po SAD
U ovoj demokratskoj zemlji od ogromnog je značaja politički profil Kongresa, sa njegovim moćnim ustavnim polugama u procesu donošenja zakona i praksi direktne kontrole ovlašćenja i, uopšte, ponašanja šefa države. Odlazeći Kongres, 111. saziva - u čijem Predstavničkom domu i Senatu apsolutno dominiraju članovi Demokratske partije - i te kako je, od januara prošle godine, olakšavao Beloj kući sprovođenje zacrtane politike na domaćem i međunarodnom planu. Ali, u vrlo izvesnoj, obrnutoj situaciji (sa promenjenim sastavom budućeg Predstavničkog doma i Senata), na tom terenu vrlo je izvesna perspektiva ozbiljnih i dugotrajnih blokada nekih već pokrenutih inicijativa, čak i u pojedinim za ovu zemlju vrlo urgentnim situacijama.
Barak Obama je u ovo prvo imao prilike da se uverava od 20. januara 2009 - kad je ušao u istoriju kao 44. predsednik SAD, sa impresivnom podrškom na Kapitol hilu u vidu demokratske većine od 77 kongresmena i 18 senatora. Sudeći, međutim, prema svim relevantnim pokazateljima, ta njegova bezbedna zaleđina na putu je da se posle današnjih izbora pretvori u „istoriju iz snova“. Ankete i ostala opipavanja pulsa javnosti nagoveštavaju, naime, da će im republikanci preoteti Predstavnički dom (sa većinom od negde 225:205), dok bi u Senatu demokrati mogli da računaju da su dobro prošli, čak veoma dobro, ako ostanu sa većinom od 52:48.
Crvene zastavice opomene umnožile su se poslednjih dana, a pred vikend se pojavila i jedna za demokrate dosad najalarmantnija. U zajedničkoj anketi Njujork tajmsa i nacionalne TV mreže Si-Bi-Es iskazalo se da se onaj značajni deo široke koalicije koja je 2008. lansirala Obamu u Belu kuću ne samo u međuvremenu distancirao od svog izabranika - već je sad, u završnoj fazi kampanje, uveliko prešao na drugu stranu. I to, pre svega, na terenu na kojem je Demokratska partija dominirala u prošlom izbornom ciklusu - u onom veoma značajnom biračkom segmentu koji sačinjavaju žene, politički neopredeljeni, katolici i ona kategorija stanovništva koja se karakteriše kao „manje uticajna“.
U toj sveobuhvatnoj anketi pokazalo se, recimo, da su od 1982. (kad se počelo sa tim istraživanjem) žene prvi put napustile demokrate. Pored toga, o stepenu političkog (ne)raspoloženja ove totalno raspolućene nacije posebno govori podatak da se čak 57 odsto učesnika generalno izjasnilo u prilog senatora, kongresmena i u guvernera federalnih država „bez političkog iskustva“, s tim što je više od četvrtine njih otišlo i korak dalje - opredeljujući se za kandidate koji su dosad bili potpuno van politike!
Što se tiče ekonomije - dominantne izborne teme 2010 - anketa je pokazala da su republikanci u protekle teške dve godine praktično eliminisali tradicionalni imidž demokrata kao partije koja je „bolja u kreiranju novih radnih mesta“. Na tom terenu oni su sad izjednačeni, s tim što je procena da bi se sadašnja opozicija, sa većinom u budućem Kongresu, bolje nosila sa enormnim budžetskim deficitom i ostalim problemima te vrste u ovim teškim ekonomskim vremenima.
Sve u svemu, danas su izbori za Kongres i guvernere - ali će to, zapravo, biti referendum o dosadašnjem učinku „crnog Kenedija u Beloj kući“. O periodu kad je, kako se ispostavilo, Obami bilo manje teško osvajanje vlasti od onoga što je kasnije usledilo.
SLOBODAN PAVLOVIĆ
.jpg)
