Izvor: Blic, 18.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve čestitike
Politika je veština mogućeg, a američki predsednik Barak Obama je vešt - i sve je moguće pa tako i dve njegove čestitke godišnjica državnosti u dva dana: Srbiji i Kosovu. Iako je, za Srbiju, i Kosovo - Srbija! Poručio je 15. februara Borisu Tadiću kako se raduje unapređenju sveobuhvatnih odnosa dve zemlje, da je evropski put Srbije pun izazova, da je uveren kako će vlasti u Srbiji pokazati odlučnost i odgovornost da iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krize izađe jača, što će biti šansa da Srbija ostvari poziciju lidera u regionu Balkana. Dan kasnije, predsedniku, ali i premijeru Kosova čestitao je „u ime američkog naroda prvu godišnjicu istorijske deklaracije nezavisnosti” i obećao da će „SAD će nastaviti da podržavaju Kosovo u naporima da postane punopravna članica međunarodne zajednice”.
Kurtoazija? Naravno da nije. To je još jedan signal za suočavanje sa surovom realnošću koju vlast u Srbiji delom i sama kreira ne čineći iznutra mnogo da olakša život preostalim Srbima na Kosovu, a praveći, istovremeno, cirkus od Skupštine, kao najvišeg organa vlasti.
Dve Obamine čestitke doprinose i razbijanju iluzije naivnih da ovakvu ili onakvu nečiju politiku prema nama određuju (ne)simpatija, ljubav ili mržnja, sličan ili različiti mentalitet, vera i još koješta. Ne! Politiku, bila ona nama u korist ili ne, uvek i jedino diktira interes.
Protekle godine Kosovo su priznale 54 države, među njima 22 od 27 članica EU. Srbija ga, razumljivo, neće priznati. U pravu je i predsednik Tadić kad kaže da na Kosovu, realno, nema države. Ali... Od Srbije, nažalost, danas ne zavisi mnogo. Iako je od Međunarodnog suda pravde zatražila mišljenje o jednostranom proglašenju nezavisnosti i izdejstvovala da generalni sekretar UN potvrdi da je osnov statusa Kosova i dalje Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. Ali u politici ono što može da bude, ne mora uvek i da znači. No, to je, ipak, slaba uteha.
