Izvor: Politika, 03.Okt.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državno ubistvo s predumišljajem

Politički aplauzi i pravne nedoumice o tome da li je Barak Obama imao pravo da naredi likvidaciju terorista koji su američki državljani

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Raketa ispaljena u prošli petak iz „drona” na severu Jemena proglašena je najdelotvornijom u dosadašnjem toku američkog rata protiv terorizma. Pored Anvara al Avlakija, koji je posle likvidacije Osame bin Ladena proglašen najvećom pretnjom američkoj bezbednosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njome su ubijena još dvojica terorista iz samog vrha liste američkih neprijatelja.

Kako je naknadno otkriveno, u istom automobilu sa Avlakijem bili su Samir Kan, urednik internet biltena koji je propagirao ideologiju Al Kaide, kao i Ibrahim al Asiri, glavni stručnjak ove organizacije za pravljenje bombi. Njegovi otisci prstiju pronađeni su na eksplozivu koji je bio zašiven u donji veš mladog Nigerijca koji nije uspeo da ga detonira u avionu iznad Detroita u decembru 2009, a pripisuje mu se i pravljenje bombe maskirane u kasetu za štampač, koja je trebalo da obori jedan američki kargo transporter.

Predsednik Barak Obama je dobio političke aplauze zato što je on bio taj koji je odobrio ovu operaciju CIA, ali se istovremeno našao i u vrtlogu ovdašnjih polemika o tome da li su ove likvidacije u isto vreme bile i nelegalne – s obzirom na to da su u njima ubijena dva američka državljanina, kojima pre toga nije suđeno i presuđeno (Avlaki je rođen u Novom Meksiku, a Kan u Severnoj Karolini).

Predsednik je, glasi argument Američke unije za građanske slobode (ACLU), naredio ubistvo Amerikanaca koji u tom momentu nisu bili na bojnom polju ili u uniformama neprijateljske vojske.

„To je program po kojem američki državljani mogu da budu pogubljeni daleko od ratišta od strane sopstvene vlade bez sudskog procesa, a na osnovu standarda i dokaza koji su tajna ne samo za javnost, nego i za sudove”, izjavio je ovim povodom Džamel Džafer, pravni ekspert ACLU.

Slično mišljenje deli i Vins Voren, izvršni direktor Centra za ustavna prava, koji kaže da je vlada sebi dala za pravo da ubije svakog koga smatra pretnjom, bez obaveze da pred sudom dokaže zašto je došla do takvog zaključka. „Ako dozvolimo da se tako velika uzurpacija nastavi, stvaramo uslove za dalju eroziju građanskih sloboda i vladavine prava.”

Na političkoj sceni nije, međutim, bilo mnogo raspoloženja da ovo bude povod za sukobljavanje vlasti i opozicije. Od toga je donekle odskočio samo kongresmen i kandidat za predsedničku nominaciju republikanaca Ron Pol, izjavom da su „vansudske egzekucije Amerikanaca” za njega problematične. „Mislim da će biti žalosno ako američki narod to prihvati slepo i olako”, rekao je.

Glavni argument protivnika stavljanja američkih državljana na listu za odstrel, pa makar oni bili i okoreli teroristi, jeste Peti amandman Ustava koji kaže da nijedan građanin „ne može da bude lišen života, slobode ili imovine, bez odgovarajućeg zakonskog procesa”, što se tumači kao ustavna zabrana državnog ubijanja van bojišta bez prethodnog suđenja.

Kongres je odobrio rat u Avganistanu, ali Amerika zvanično nije u ratu sa Jemenom, štaviše, tamošnji režim je važan saveznik u širokom frontu borbe protiv terorizma. Jemenske snage su, uz to, učestvovale i u likvidaciji Alvakija i kompanjona, mada je završni čin izvela američka strana.

Obama i njegova vlada imaju, međutim, na svojoj strani nekoliko sudskih presuda koje su odbacile predstavke (jednu je podneo i Alvakijev otac, bivši jemenski ministar) da se američki državljani skinu sa liste terorista CIA koje treba uhvatiti ili ubiti, koja se inače overava u Nacionalnom savetu za bezbednost, konsultativnom telu predsednika.

U internoj debati koja je o ovome vođena u Obaminom kabinetu, nije bilo konsenzusa o ovome, pa je stvar presekao Obama. Kako navode ovdašnji vodeći dnevnici, za šire shvatanje, po kojem „Amerikanci koji ubijaju druge Amerikance” mogu da budu likvidirani, bili su državna sekretarka Hilari Klinton i tadašnji direktor CIA (danas sekretar za odbranu) Leon Paneta.

„Alvaki jeste američki državljanin, ali je pre svega terorista, i mi ćemo ga tretirati kao takvog. Mi nemamo listu za odstrel, ali imamo listu terorista i on je na njoj”, objasnio je svojevremeno Paneta u intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si.

Protiv ovakvog tumačenja, prema ovim izvorima, bili su državni tužilac Erik Holder i još neki pravnici iz predsednikovog okruženja. Kako iznosi „Vašington post”, pre nego što je dato zeleno svetlo za likvidaciju Alvakija, kao legalno pokriće još krajem 2010. napisan je jedan pravni dokument u kome se konstatuje da je taj čin opravdan jer je Amerika u ratnom stanju sa islamskim radikalima. Po tom papiru, Alvaki i drugi slični njemu su u suštini neprijateljski borci visokog nivoa koji predstavljaju stvarnu pretnju američkim snagama i nacionalnoj bezbednosti i kao takvi mogu da budu ubijeni. Ovo je takođe stavljeno i u kontekst „legitimne samoodbrane” SAD.

Milan Mišić

objavljeno: 04.10.2011.

Nastavak na Politika...