Izvor: Vostok.rs, 11.Nov.2012, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barak Obama postao predsednik - njegovi problemi tek počinju
11.11.2012. -
Barak Obama je ipak opravdao prognoze, te bio ponovo izabran za predsednika SAD. I to, on je uspeo u tome, što nije pošlo za rukom nijednom predsedniku od doba Velike depresije 1920-ih godina proteklog veka. To je već dostignuće. Njemu je produžena arenda Bele kuće na pozadini ekonomske krize i nivoa nazaposlenosti od skoro 8 odsto.
Na tome se dobre vesti za prijatelja Obamu završavaju. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << unutrašnjoj i spoljnoj politici Obamu čeka, kako je rekao jedan od članova njegovog predizbornog tima, nešto između jake migrene i zubobolje.
Obično svoj drugi predsednički rok šefovi države počinju mnogo hrabrije od prethodnog roka. Treći put u Beloj kući oni ne mogu da budu, zato mogu da se osećaju manje-više slobodno. Međutim, nažalost, ruke su kod Obame upola vezane. Kontrolu u donjem domu su ponovo dobili republikanci. U senatu demokrati imaju 53 mandata – to je minimalna većina.
Najveći problem Obame se sastoji u tome, kako da pruži Americi savlađivanje finansijske propasti. Od 1. januara u SAD-ama prestaje delovanje poreskih povlastica od 2 odsto. To bi bilo slično smanjivanju za 2 odsto ruskog poreza na platu. Usvajao je to kongres da bi olakšao poresko breme i pružio ekonomiji mogućnost savladavanja finansijske krize. Od januara će morati da se državni troškovi obavezno smanje za 108 milijardi. Budžetska uprava kongresa, slična ruskoj Evidentnoj komori, upozorava: ako zemlja zataji uoči propasti, nezaposljenost će se povećati na 9 odsto, onda će u Americi ponovo doći do ekonomskog pada.
Savlađivanje ekonomske krize je jedan od glavnih problema nove administracije, - smatra stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov.
- Danas će mnogo zaviseti od toga, kako će SAD i EU u širem smislu moći da koordiniraju dalje korake radi savlađivanja krize u globalnoj ekonomiji. Tu bih hteo da istaknem ulogu Rusije, koja je od 1. novembra preuzela obavezu da u toku godine dana bude predsedavajući u velikoj dvadesetorici, koja obuhvata i SAD, i EU.
Onaj ko smatra da su to isključivo američki problemi, grdno se vara. SAD će povući za sobom u recesiju čitav svet. Mada to cinično izgleda, posledice toga će biti mnogo ozbiljnije od mešanja u Siriji ili neregulisanosti bliskoistočnih problema.
Obama, pored svega ostalog, moraće da znatno promeni sastav svoje vlade. Početkom godine će je napustiti državni sekretar Hilari Klinton. Napustiće administraciju ministar finansija Timoti Gejtner i ministar odbrane Leon Paneta. To su ključni položaji.
Umesto Klinton se pretpostavlja dolazak senatora-demokrate Džona Keri ili predstavnika SAD u UN-ama Sjuzen Rajs, koja ima manje šanse da postane državni sekretar nego Keri.
Sjuzen Rajs kao novi državni sekretar nije najbolja varijanta za Rusiju, - smatra analitičar ruske Visoke škole ekonomije Dmitrij Suslov.
- To neće biti najbolji izbor sa gledišta rusko-američkih odnosa, jer Sjuzane Rajs aktivno podržava intervencionističku politiku SAD na Bliskom Istoku. Što se tiče arapskog proleća, ona je glavni oponent Rusije, recimo, po pitanju Sirije u UN-ama. Ona je raspolžena dosta negativno prema Rusiji, rekao bih, suviše emotivno.
Kažu, da odlazak Hilari je povezan s time, što ona želi da pripremi bazu za isticanje svoje kandidature na predsedničkim izborima 2016. godine. Situacija je u svetu toliko složena da će Obama morati da usvoji mnogo bolnih odluka. Hilari ne želi da njeno ime bude povezano sa takvim rešenjima.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
