Izvor: RTS, 09.Okt.2011, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki (ne)dostižni san
Sve masovniji pokret "Okupiraj Volstrit" pomerio je fokus američke unutrašnje politike. Više se ne priča o stezanju kaiša i velikim troškovima administracije, već o neopravdanoj društvenoj nejednakosti i korporacijskoj odgovornosti za krizu. Trenutna atmosfera sve više ide u korist demokratama.
"Izraz nezadovoljstva američkog naroda" - uglavnom je sve što je predsednik Barak Obama rekao o pokretu "Okupirajte >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Volstrit", najnovijem fenomenu na političkoj sceni SAD, lansiranom sredinom septembra na ulicama Njujorka.
Još uvek se, doduše, i ne može mnogo više reći o toj najnovijoj pojavi koja se širi Amerikom, a koja je bila medijski gotovo ignorisana sve do pre nedelju dana kada je u protestnoj šetnji preko Bruklinskog mosta uhapšeno oko 700 ljudi, piše Tanjug.
"Okupirajte Volstrit" započet je kao tipičan spontani "pokret odozdo", sa parolom protiv pohlepe Volstrita koja je Ameriku gurnula u krizu, protiv uticaja krupnih korporacija na politiku, kao i protiv društvenih nepravdi.
Pored Njujorka, u kojem je počeo, pokret se proširio i na druge gradove po SAD. Posle Los Anđelesa, Bostona i Čikaga aktivisti "Okupiraj Vašington" i "Zaustavite mašinu" juče je marširalo američkom prestonicom, a u jednom trenutku zatvorili su i nacionalni muzej Smitsonian.
Sastav pokreta je raznolik. Čine ga ljudi najdirektnije pogođeni krizom, koji su ostali bez posla ili doma, kao i oni koji strahuju da ih to tek čeka - sindikalno organizovani radnici i studenti.
Naravno, ima onih kojima ide sasvim dobro, ali daju podršku iz čisto ideoloških razloga.
Pored toga, tu su i oni koji bi da osete ili se podsete atmosfere demonstracija od pre četiri decenije, kao i aktivista uvek spremnih da se tuku za ljudska prava i zdravu životnu sredinu, ili samo sa policijom.
Iako poruke pokreta zvuče relativno jasno, "Okupirajte Volstrit" se još nije u potpunosti idejno profilisao, a organizaciona struktura se zasad svodi na komunikaciju preko društvenih mreža na Internetu, zbog čega i demokrate, koji bi prirodno trebalo da budu na njihovoj strani, zadržavaju oprez.
Ono što je pokret do sada postigao, iako se u većini gradova, osim u Njujorku, učesnici demonstracija i dalje uglavnom broje u stotinama, jeste da su već sada promenili naglasak političke debate na nacionalnom planu.
Umesto o velikim troškovima vlade, smanjenju deficita stezanjem kaiša i ukidanju beneficija za najranjivije delove društva, sada se debata pomera na polje koje više odgovara demokratama - ukazivanje na neopravdane društvene nejednakosti i neodgovornost vrhova korporacija za recesiju, kao i zahtev za ravnomerniju podelu tereta izvlačenja iz krize.
Republikanci, tradicionalno stranka krupnog kapitala, uglavnom nemaju dilema kako da se postave prema pokretu. Od kandidata za predsednika te stranke, Mit Romni je rekao da je opasno pokretanje klasnog rata u SAD, dok je Herman Kejn ocenio da su ciljevi pokreta neamerički.
Dok ih republikanci tretiraju uglavnom kao snagu haosa, demokrate nastoje da se godinu dana pred izbore ne konfrontiraju sa populističkim raspoloženjem i nastoje da ih kanališu.
Ako pokret nastavi da raste, mogao bi doneti priličnu korist Demokratskoj stranci, tako što bi mobilisao njeno biračko telo, kao što je prošle godine krajnje konzervativni pokret "Čajanka" pomogao republikancima da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa.
Sličnosti sa "Čajankom", iako na potpuno drugoj strani političkog spektra, ne mogu se zaobići, jer se oba pokreta bave istim stvarima - nezadovoljstvima nastalim iz uskraćenosti za "američki san".
"Okupirajte Volstrit" ima vremena da se organizuje i na sličan način kao "Čajanka", utiče na predsedničke izbore u novembru 2012. godine.
Sudbina pokreta zavisi od njegove buduće evolucije, ali i od toga kako ga vide glavni politički igrači u SAD.
Predsednik Obama nastoji da do izbora obezbedi naklonost takozvanih nezavisnih birača, koji odlučuju izbore i kod kojih njegov rejting trenutno nije sjajan. Takvo biračko telo nije sklono preterivanjima u vidu uličnih zabava, niti akcija koje remete privredne i životne tokove zemlje.
