Izvor: S media, 01.Nov.2010, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive uz ekološku bombu
Prvo što stanari Železničke ulice u Jagodini, udaljene oko 500 metara od centra grada, svakoga dana ugledaju je gradska deponija, visoka gotovo 30 metara.
Deponija dočekuje i posetioce Jagodine, pošto se nalazi između autoputa i međunarodne pruge. Meštani se žale da je deponija prava ekološka bomba, pošto su zagađeni vazduh i voda, a zbog dima od čestih požara na deponiji gotovo da ne mogu da otvore prozore. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Iako je Jagodina dobila novu regionalnu deponiju „Gigoš”, koja je počela da radi, za konačno zatvaranje starog gradskog smetlišta biće potrebno ulaganje više miliona evra.
Deponija je smeštena između autoputa i pruge
- Nebrojeno puta se deponija palila sama od sebe, gasovi izazovu paljenje, pa su to muke da se ugasi. Kad krenu kiše, dišemo kao na škrge, jer vlaga izazove nepodnošljiv smrad. Prozore ne otvaramo, brzo izlazimo u dvorište i vraćamo se u kuću. Voda sa bunara je zagađena, pre par godina sam nosio uzorak na analizu i pokazalo se da se radi o vodi koja ne može da se koristi ni za pranje veša i kupanje, a kamoli za piće, pa donosimo vodu iz grada. Kad počne sezona bacanja istrulelog povrća, naročito paprike i paradajza, život će nam biti nepodnošljiv od smrada. Jata ptica, čvoraka pogotovo, koji se ovde skupljaju, ne daju ni voćku da posadimo, jer to sve ogromnom brzinom pojedu - kaže Radovan Milošević. Njegov komšija Saša Ristić kaže da ne sme ni da misli kakva sve isparenja sa deponije udišu.
- Kad sam ovde kupio kuću, pre 10 godina, deponija je bila u ravni sa zemljištem, sad joj se ne vidi vrh. Decu kad idu po podne u školu, čekamo na uglu da ih dovedemo kući, jer se na deponiji svake večeri skuplja čopor gladnih pasa. Ne mogu da dočekam da prodišemo ko normalni ljudi - kaže Ristić.
Jagodina ostala bez 1,5 miliona evra
Prve količine smeća iz Jagodine već su prerađene u Centru za reciklažu i lagerovane na novoj deponiji „Gigoš”, ali tek sledi veliki posao oko konačnog zatvaranja i rekulitivacije stare deponije, za čije je konačno zatvaranje potrebno izdvojiti od 3 do 40 miliona evra, a sredstva će biti obezbeđena iz evropskih fondova.
- Za jagodinsku staru deponiju, u zavisnosti koja se faza rekultivacije izabere, posao konačnog zatvaranja i dovođenje do optimalnog bezbednosnog nivoa koštaće od 3 do 40 miliona evra. Zavisi koji nivo bude izabran, a najjeftiniji je prekrivanje smeća slojem humusa i degazacije metana, a najskuplje je kompletno preseljenje stare deponije i vraćanje u prvobitni izgled. Pokušaćemo vrlo brzo od pristupnih fondova EU da dođemo do izvora finansija, a potom i izaberemo način sanacije deponije. Nigde u svetu to same ne rešavaju lokalne samouprave, već se to čini preko raznih fondova - kaže Slobodan Cvetković, direktor „Por Verner Veber” za Srbiju, firme koje je izgradila novu i zadužena je za zatvaranje stare deponije.
Vek „Gigoša” 35 godina
Kapacitet nove deponije „Gigoš” koja se nalazi van grada je dva miliona kubika, a vek trajanja 35 godina. Ova zapremina deponije dovoljna je za oko pola miliona stanovnika. Investicija u prvu fazu Reciklažnog centra i deponije „Gigoš” koštala je oko 10 miliona evra, a ukupna investicija biće oko 15 miliona evra.
