Izvor: Deutsche Welle, 23.Jan.2019, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Berlina u haosu Bregzita
Zvanični Berlin s priličnom dozom nervoze prati događaje oko Bregzita u britanskom parlamentu. Postavlja se pitanje da li bi nemačka vlada i kancelarka Angela Merkel trebalo više da posreduju?
Nemačkim odnosom prema Bregzitu dominiraju dve maksime: jedna je da bi Velika Britanija mogla da ostane tesno vezana uz Evropsku uniju – jer, ta zemlja je važan trgovinski partner, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << London izuzetan spoljnopolitički akter. Druga je da se radi o očuvanju jedinstva EU.
Korist od Evropske unije trebalo bi da uživaju samo njeni članovi. Zbog toga je Angela Merkel u junu 2016. i izgovorila presudnu rečenicu, da ne sme da se dozvoli egoistično ponašanje i da Britanci tokom napuštanja Unije uzmu samo ono što im je atraktivno, a da ono što nije ostave drugima. Jer, na kraju krajeva, druge članice, posebno pojedine istočnoevropske, ne bi trebalo ohrabriti da urade isto što i Britanci.
Berlin je s razočaranjem reagovao na to što u Donjem domu britanskog parlamenta nije usvojen sporazum o Bregzitu. Zbog nemačkog pritiska, EU je došla do granice dopustivog. Zato je i došlo do razočaranja zbog propasti sporazuma koji je mogao da očuva jedinstvo Evropske unije i otvori put za dalju ekonomsku saradnju.
London treba jasno da kaže šta želi
Berlin je skeptičan prema daljim ustupcima – između ostalog i zbog toga što se veruje da bi jastrebovi Bregzita, bez obzira kakve ustupke da dobiju, uvek mogli da zahtevaju više.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas (SPD), tokom posete Irskoj početkom januara rekao je: „Onaj ko se zalaže za to da glasanje propadne kako bi možda dobio bolje osnove za pregovore, taj na sebe preuzima veliki rizik. Ja se na to ne bih oslanjao.“
Evropska unija pre svega želi da Velika Britanija ostane u EU. A ako to ne uspe, Brisel bi hteo što je moguće prisniju vezu s Londonom. Trenutno, lideri EU samo žele malo više jasnoće od britanskih političara. (22.01.2019)
Tereza Mej je ponovo pred parlament u Londonu iznela dogovor o Bregzitu i obećava nove ustupke Evropskoj uniji. EU bi trebalo da pomogne ustupcima. Britanska premijerka igra na kartu vreme. (22.01.2019)
Nova šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer ocenila je da su novi potezi Tereze Mej „neadekvatni“, jer njene izjave „sigurno ne odgovaraju onom što smo u Evropi očekivali kada smo rekli da Velika Britanija mora jasno da kaže šta želi“, kaže Kramp-Karenbauerova. Britanska premijerka se još jednom „zalaže za pregovore koji su za nas zaključeni“ i lopte je, „kao i do sada, u britanskom polju“, rekla je šefica CDU. „Britanski parlament mora da kaže šta želi. Do sada su govorili samo šta ne žele.“
Angela Merkel je preko portparola vlade poručila: „Nemačka vlada očekuje da se britanska vlada dogovori o predlozima, koje je podržala većina Donjeg doma.“ A kao i ranije, vlada u Berlinu zalaže se za „uredan“ Bregzit.
Nemačka ministarka pravde Katarina Barli kritikovala je najnovije predloge za Bregzit kao „prilično razočaravajuće“. „Kada se najavi Plan B, onda bi to trebalo i da se uradi“, rekla je vodeća kandidatkinja SPD za evropske izbore. Ona je prebacila Terezi Mej da igra na kartu vreme i – još – da se „igra vatrom“.
Barlijeva je odbacila mogućnost korekcija sadržaja sporazuma. „To se neće menjati, i to je jasno.“ Ona smatra da bi drugi referendum bio jedna od mogućnosti da se reši ova „zamršena situacija“. U tom slučaju dobilo bi se prostora kada je reč o izlasku iz EU.
Treba li Berlin da posreduje?
U pogledu važne uloge Nemačke u EU, stalno se nameće pitanje da li bi Nemci trebalo bilateralno da posreduju. Britanski mediji izvestili su o telefonskom razgovoru između Tereze Mej i Angele Merkel i da je navodno „bilo reči o ustupcima“. Portparol britanske vlade to je demantovao.
Treći koalicioni partner Angele Merkel, bavarska CSU, slično gleda na situaciju. Šef pokrajinske grupe CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint, izjavio je da se neće moći u potpunosti bez nemačke inicijative.
Političar CDU Elmar Brok ne želi da se Nemačka istrčava. Pa ipak, narednih dana moglo bi da dođe do novih preokreta. Brok kaže da su, na kraju krajeva, pregovori EU po tome i poznati – kockanje do poslednjeg trenutka i da bi se na kraju došlo do dogovora. Angeli Merkel je to poznato – nakon mnogo noćnih pregovaračkih rundi na nivou EU.
U svakom slučaju, šta god da se dogodi, nemačka vlada ne želi da bude iznenađena. U decembru su urađeni nacrti zakona kako bi se bilo spremno i za scenario „urednog“, ali isto tako i za scenario „neurednog“ Bregzita. Pre par dana na konferenciji za novinare vlade još jednom je naglašeno da se pod „velikim pritiskom“ radi na tome da se „pripremimo za sve scenarije“. Političari su zbog toga u stalnom kontaktu i sa privrednicima.
Pošaljite Facebook Twitter google+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link https://p.dw.com/p/3Bt2E
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
