Izvor: Vostok.rs, 23.Avg.2011, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajno manevrisanje oko Kosova
23.08.2011. -
Poseta Balkanskom regionu Angele Merkel, nemačkog kancelara, koja je upravo u toku, biće posle naglog zaoštravanja krajem jula situacije na Kosovu prva poseta regiona tako visokog zapadnog predstavnika. Centralno mesto na turneji frau Merkel treba da zauzmu pregovori u Beogradu, i – sudeći po informacijama kojima raspolažemo, gošća će predsedniku Srbije Borisu Tadiću podneti dva ultimativna >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << predloga. Prvi – da se bez imalo oklevanja vrati za briselski sto radi pregovora sa Prištinom. Drugi – da konačno i javno odbije podršku Srbima koji žive na severu pokrajine i da prizna vlast odluka koje donose albanske vlasti Kosova, te da ubuduće dijalog vodi sa njima isključivo u međudržavnom formatu. U suprotnom, Merkel će Tadiću izjaviti - vrata Evropskog saveza će se pred Srbijom zalupiti pre nego što su se i odškrinula.
Uoči predstojećeg diplomatskog nastupa federalnog kancelara - kao jednog od tvoraca „Novog svetskog poretka" - osnovne principe zapadne politike za Kosovo su sinhronizovano oglasili Gido Vestervele, šef nemačke spoljnopolitičke uprave, i Bilent Arinč, vice-premijer vlade Turske. Posetivši Prištinu her Vestervele je dao garanciju da će granice Kosova „biti neprikosnovene". „Od izuzetne važnosti je jedno: teritorijalna celovitost Kosova je besporna. Jasno je da karta Balkana ima konačan karakter i da to, kuda prolaze granice, više neće da postoji kao pitanje" – lokalni masmediji ushićeno citiraju izjavu ministra inostranih poslova Nemačke, koja je izgovorena na zajedničkoj konferenciji za štampu sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem. [1]
Iste su ocene izgovorili i predstavnici druge zemlje – „saveznika" albanskih separatista – Turske. Bilent Arinč, koji je na Kosovu bio istovremeno sa Gidom Vesterveleom je takođe upozorio na nepotrebnost daljih diskusija o deobi pokrajine. Po njegovim rečima, postojeći problemi treba da se rešavaju „posredstvom dijaloga", a teritorijalna celovitost Kosova „ ne predstavlja predmet diskusije". [2]
Bez obzira na to, u redovima evropske zajednice sada se zapažaju kolebanja i sumnje u vezi sa daljim razvojem situacije oko Kosova. Važan indikator je evolucija pozicije francuske diplomatije koja očigledno ima želju da na Balkanu igra aktivniju ulogu nego do sada (kao što se to trenutno dešava i u drugoj „vreloj tački", u Libiji). O tome najrečitije govore nove ideje diplomatskog predstavnika Francuske u Prištini Žan-Fransua Fitua. On je do sada bio poznat po tome, što je sa talasa kosovskog albanskog „Radio Dukađini" pozivao da se što pre ukloni međunarodni nadzor na Kosovu jer su, kao, kosovske institucije u stanju da samostalno obezbeđuju vlast zakona i demokratije. „Što se pre završi ta nadzornička nezavisnost - to će biti bolje, ali taj proces mora što pre da počne" – ubeđivao je Fitu.
Međutim, pošto je kosovski specijalni posmatrač, msje Fitu, pokušao u praksi da ostvari svoje „nenadziranje", on je odjednom otvoreno postao uzdržaniji u svojim ocenama. Govoreći na diskusijama, organizovanim u Prištini, on je priznao da je operacija vlade Kosova na zauzimanju kontrole nad severnim delovima „učinila (Sic! –P.I.) da prisustvo KFOR-a bude neophodno, jer je situacija, koja je tamo napravljena, osetljiva". „Snage KFOR-a su tamo još potrebne" To je neophodno" i ja mislim da će te snage biti potrebne sve dok se ne nađe rešenje" – konstatovao je francuski diplomata i podvukao crtu: „Odluka vlade u vezi sa severom (o operaciji policije – P.I.) je za mene i moju zemlju iznenađenje, baš kao i za međunarodne organizacije, koje su prisutne na Kosovu i u regionu. Ono, što sada ja mogu da pretpostavim, to je da mi treba da radimo u skladu sa novonastalom situacijom, a koju je isprovocirala odluka vlade od 25. jula". [3]
Polazeći od toga, da albanske vlasti u Prištini nikada ne bi prihvatile preduzimanje takve opsežne operacije, a da se pre toga nisu posavetovale sa svojim partnerima u SAD, NATO i Evropskom savezu, kao i posmatrajući istovremeno sadašnju izvesnu smetenost zapadnoevropskih prestonica – mogu da se naprave sledeći zaključci. Zauzimanje administrativne granice Kosova sa ostalom Srbijom od strane separatista je unapred planirano, kao prolog za potpuno izvođenje iz pokrajine međunarodnih mirotvornih snaga, pre svega čitavog kontingenta KFOR-a – potpuno prema planu „Fitu-1" (o uklanjanju međunarodne kontrole sa Kosova). Međutim, evropski i američki predstavnici su unapred sebi ostavili slobodu za manevrisanje - ukoliko bi došlo do krupnih komplikacija - kako bi pokušali da za sebe iz njih izvuku određenu korist. Tako se i desilo. Odatle i sadašnja razmišljanja bez ikakvog konkretizovanja u okviru plana „Fitu-2" – koja mogu da budu baza za bilo kakav budući scenario.
Takva želja se danas zapaža i u korišćenju onoga, što se tamo dešava, kako bi se odgovornost za događaje bacila ne samo na kosovske Srbe, već pre na vlasti Srbije – koje kao da stoje iza otpora Srba. Kako je sa stranica najvećih albanskih novina na Kosovu „Koha ditore" izjavio ekspert za geopolitiku i međunarodnu bezbednost Daniel Server – „Ne shvatam šta će Tadiću sever". [4]
Taktika ispoljavanja sve jačeg pritiska samo na jednu stranu kosovskog konflikta, usput, uvežbana je još krajem devedesetih, između ostalog i u Rambujeu, u okviru takozvanih „pregovora o Kosovu". Tada je, kako su priznali i sami američki eksperti, „gruba sila preovladala nad umetnošću diplomatije i, očigledno, pobedila na pregovorima." [5]
Međutim, manevrisanje oko Kosova, poslednjih dana, ima još jednu važnu dimenziju i može da svedoči o rastu napregnutosti ne samo u redovima evropske zajednice,već čak i na liniji EZ – NATO. Direktor programa za Evropu „Međunarodne krizne grupe" Sabine Frejzer, u članku sa simptomatičnim nazivom „Kosovo-Srbija: rizičan trenutak za međunarodnu zajednicu" skreće pažnju da se „prvi put otkako je 2008. godine proglašena nezavisnost, na Kosovu pojavilo osećanje da međunarodna zajednica bira koju stranu da zauzme – pri tom NATO podržava vladu Kosova, a EZ je kritikuje". Ako je to stvarno tako, - prognozira ekspert, - „napregnutost će se povećavati, i za bilo koju stranu će biti mnogo teže da bude posrednik". U svakom slučaju, pošto je pod kontrolu preuzela dva kontrolna-carinska punkta na severnoj granici Kosova, i NATOva komanda snaga KFOR-a podržala operaciju kosovskih specijalnih posmatrača, ton izjava činovnika EZ – pre svega kancelarije Ketrin Ešton, njihovog vrhovnog komesara za međunarodne poslove i politiku bezbednosti, ima uzdržaniji karakter i uglavnom se svodi na izražavanje zabrinutosti zbog „eskalacije napregnutosti na severnom Kosovu". A građansko-policijska misija EZ u Prištini je kroz usta svoje službe za odnose sa javnošću podvukla svoje „totalno neučestvovanje u bilo kakvoj operaciji" i osudila „jednostrana dejstva ove ili one strane". Ovakva kolebljivost nije prošla neprimećeno na samom Kosovu. Vice-premijer u Tačijevoj vladi Hajredin Kuči je providno upozorio misiju EZ time, što je izjavio da će ona „delovati ili na čitavom Kosovu, ili uopšte neće delovati". [6]
Šta je važno: pre je, ove godine, „Međunarodna krizna grupa" u izveštaju, specijalno posvećenom situaciji na severnom Kosovu, izjavila da je protiv bilo kakvih nasilnih akcija u odnosu na Srbe koji žive na njemu. „Pokušaji da se Sever integriše u državne okvire Kosova tako što će se gušiti srpske institucije i u te delove uvoditi institucije koje su povezane sa Prištinom, će produbiti probleme uprave Severom" – takvo upozorenje je dato u izveštaju koji je objavljen sredinom marta [7].
Međutim, ovaj scenario je ostvaren krajem jula, i tako za zapadne institucije stvorio nove komplikacije u vezi sa Kosovom. A očekivano u tim uslovima jačanje pritiska na Srbiju neće biti ništa drugo, do pokušaj da se na kapitulaciju natera „slaba karika" kosovskog lanca. A tu kariku u ovom trenutku predstavlja sadašnje srpsko rukovodstvo.
Petar Iskenderov,
[1] Koha Ditore, 12.08.2011
[2] Zëri, 12.08.2011
[3] Kosova Sot, 12.08.2011
[4] Koha Ditore, 12.08.2011
[5] The Boston Globe, 18.06.1999
[6] http://www.crisisgroup.org/en/regions/europe/balkans/kosovo/kosovo-serbia-a-risky-moment-for-the-international-community.aspx
[7] North Kosovo: Dual Sovereignty in Practice. Pristina-Mitrovica-Brussels. 2011. P.20
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
Pogledaj vesti o: Angela Merkel, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
