Izvor: B92, 02.Jun.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će doneti minimalac Nemačkoj?
Beograd -- Prema predlogu koji je usvojila nova vlada kancelarke Angele Merkel, bruto minimalna zarada u Nemačkoj će od 1. januara 2015. biti 8,5 evra za sat.
Predviđen je i prelazni period za sektore u kojima će još važiti ugovori socijalnih partnera o minimalnoj zaradi u toj privrednoj grani. Dvogodišnji prelazni period, koji je prema oceni konfederacije sindikata DGB predug, omogućiće sektorima u kojima su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << minimalne zarade daleko ispod tog iznosa da se prilagode.
To je slučaj sa taksistima, koji žele da do kraja 2014. sklope sektorski ugovor o minimalnoj zaradi kako bi produžili prilagođavanje novoj meri zbog potencijalnog gubitka radnih mesta ili povećanja tarifa.
Minimalna zarada će najkasnije biti uvedena 2017. za sve, osim za mlađe od 18 godina, zatim za osobe na praksi (šegrti i stažisti), i u prvih šest meseci za one koji se zaposle nakon dugotrajne nezaposlenosti. Minimalna zarada u Nemačkoj od 8,5 evra biće niža od one u Francuskoj, koja iznosi 9,53 evra po satu, ali i nešto viša od minimalne zarade u Velikoj Britaniji, koja je 6,31 funti, odnosno 7,6 evra. U Srbiji je neto minimalna zarada za period januar-jun 2014. godine 115 dinara po satu, što znači da će bruto minimalna zarada iznositi oko 164 dinara.
Uvođenje minimalne zarade za sve u Nemačkoj predstavlja revoluciju, pošto se u toj zemlji pitanje minimalne zarade tradicionalno prepušta socijalnim partnerima, odnosno predstavnicima poslodavaca i zaposlenih. Ipak, većina građana podržala je tu meru, pošto se Nemačka u proteklih nekoliko godina suočava sa problemom niskih plata i pojavom „siromašnih radnika“.
Prema anketi sprovedenoj u vreme predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Nemačkoj, više od 80 odsto ispitanika podržalo je uvođenje minimalne zarade za sve. Novije istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 56 odsto Nemaca smatra da će ta mera pomoći nemačkoj privredi, a 40 odsto građana misli suprotno.
Druge članice EU, predvođene Francuskom, nadaju se da će to pomoći da se u nekim sektorima, pre svega u poljoprivredno-prehrambenom, prevaziđe problem „socijalnog dampinga“, odnosno slanja radnika zaposlenih u nekoj firmi u jednoj članici sa nižim troškovima rada u članice sa višim doprinosima i porezima na rad.
Procenjuje se, takođe, da će uvođenje minimalne zarade podstaći potrošnju u Nemačkoj, prvoj evropskoj privredi. Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju predvodi Merkelova, nerado je pristala na tu meru kako bi obezbedila učešće socijaldemokrata u vladi nakon izbora u septembru 2013.
Konzervativci i privredni krugovi su se nadali da će umanjiti uticaj te mere i borili su se za niz izuzeća, uključujući i to da mera ne važi u istočnom delu zemlje. Ministarka Nales nije, međutim, imala sluha za većinu zahteva. Ostala je pri tome da polje primene bude široko i da mera važi na celoj teritoriji Nemačke.
Predsednik Udruženja poslodavaca BDA Ingo Kramer tvrdi da „minimalna zarada nikako nije katastrofalna za ekonomiju“ i podseća da većina preduzeća već plaća taj iznos. On je dodao da će ipak od slučaja do slučaja „za neke zaposlene biti ključno da znaju da li će sačuvati posao“.
Prema njegovim rečima, na loš prijem pre svega nailazi to što se politika meša u pregovore o platama i naknadama. Sličan stav dele i sindikati. Oni u ime socijalne pravde podržavaju uvođenje minimalne zarade, ali samo kao rešenje u sektorima u kojima su socijalni partneri slabi. „Nikada nismo rekli: državo, pobrini se ti za to“, ističe Detlef Vecel, predsednik sindikata metalskih radnika u Nemačkoj (IG metal).
Predlog zakona treba još da odobri nemački parlament. Očekuje se da će se ovaj dokument naći pred donjim domom (Bundestag) početkom juna, a pred gornjim domom (Bundesrat) na jesen.
