Izvor: S media, 29.Jan.2012, 03:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Nacija euforično navija
Može da dođe Angela Merkel i da nam udari packu. Može i Bajden da, kad je u prolazu, svrati i podeli nam koju lekciju američke demokratije. Mogu tako na društvenim, političkim, sociološkim, kulturnim poljima jer su zemlje odakle oni dolaze veće, bogatije, uticajnije. Jer, sviđalo se to nama ili ne, jednostavno im se - može. Ali, kada smo na našem polju, onom sportskom, kada smo ravnopravni, kada smo sedam na sedam, pet na pet, jedan na jedan, onda se tu stvari menjaju, onda mi „udaramo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << šamare“. Tad se zna ko je gazda.
Volimo li da mislimo, ili je stvarno tako, da su nam uspesi sportista hrana na trpezi kada je već one prave sve manje? Kako ga doživljavamo i koliko nam je bitan uspeh u sportu?
Najbolje se to vidi na srpskim rukometašima. Do juče gotovo nepoznati javnosti, preko noći i preko sjajnih partija na evropskom šampionatu postali su apsolutni heroji nacije. Danas cela Srbija zna ko su Darko Stanić i Momir Ilić. Reči jednog navijača u Areni za vreme utakmice Srbije i Hrvatske sve to najbolje odslikavaju:
- Nisam pre pratio rukomet, a evo sada sam najgrlatiji u hali. Ne smem ni da pomislim da možemo da izgubimo. Mislim da bih umro! - lica išaranog u srpsku zastavu rekao je Milan Gudelj na poluvremenu utakmice.
Pogledajte kako je Nole prekinuo Tadića i Dodika! (VIDEO)
Čestitke vaterpolistima
Tadić: Dao bih Novaku da bude predsednik!
A kako ćemo se tek osećati jutro nakon tri velika finala, koje naši vaterpolisti, rukometaši i Novak Đoković igraju danas. Ako se trobojka bude vijorila u jednoj Australiji, Holandiji, srpskoj prestonici... Ili, šta ako tako ne bude? Poraze doživljavamo tragično, pobede slavimo danima.
Lek protiv svih briga
Ovih dana, čini se, čitava nacija svoje dnevne obaveze usklađuje u odnosu na termine kada naši sportisti igraju svoje mečeve. Zašto je to tako, za „Novosti“ odgovara sociolog sporta prof. Dragan Koković.
- U mnogim područjima života totalni smo autsajderi. Zato narod koristi mehanizam identifikacije sa dobrim rezultatima sportista - kaže Koković. - Jedino tu možemo plivati sa ajkulama. Uspesi sportista predstavljaju mogućnost da običan, „mali“ čovek izađe iz baruštine svakodnevnog života i sumornog sivila svakodnevice. U situaciji rezigniranog pesimizma, sportisti bude tračak nade da smo ipak građani sveta. Važan momenat je i zdrava komunikacija koja se vodi oko uspeha naših sportista, čime se, bar za trenutak, zaborave poskupljenja, nezaposlenost, strategija preživljavanja i egzistencijalne frustracije.
Mala ulaganja - velika radost
Ne treba zaboraviti da je Srbija zemlja sa malim brojem stanovnika, u kojoj se u sport ne ulaže ni delić onoga što ulažu, recimo, Španija i Nemačka, zemlje sa kojima smo, bar u kolektivnim sportovima, tu negde, ako ne i uspešniji. Profesor Koković je mišljenja da ključ uspeha sportista leži i u tome što se u razvijenim zemljama sportisti ne dižu u zvezde.
- Kad su u pitanju visokorazvijene zemlje, sportista se najčešće shvata kao običan proizvod, od koga se, naravno, očekuje osvajanje medalja na Olimpijadama i svim velikim takmičenjima. Kad su u pitanju male, nerazvijene zemlje, sportista za tren oka postaje heroj i junak sa kojim se identifikuje čitava nacija - objašnjava Koković.
Novosti
