Izvor: B92, 20.Dec.2011, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problematični zahtevi Angele Merkel
Berlin -- Važno je da Nemačka i EU na proleće dodele Srbiji status kandidata, piše ''Špigl'' i ocenjuje da su zahtevi kancelarke Angele Merkel Srbiji ''problematični".
''Merkelova je, ipak, zahtevala više. Srbija, tako je ona nametnula zaključak šefova EU-država, mora prvo da dokaže svoj 'kredibilni angažman' u miroljubovom postupanju sa novom albanskom državom i da odustane od aktivne politike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nepriznavanja da bi zaslužila status EU-kandidata'', piše ovaj nedeljnik u onlajn izdanju.
''To je problematični zahtev jer, ipak, pet od 27 EU-država nije još priznalo Kosovo, a i velike zemlje ovog sveta, kao Kina, Indija, Brazil i Rusija, takođe, nisu'', navodi ovaj nedeljnik, ocenjujući da bi upravo Nemci, iz vlastitog istorijskog iskustva, trebalo da imaju razumevanje za tešku unutrašnjepolitičku situaciju vlade u Beogradu.
''Nije li bilo potrebno posle Drugog svetskog rata beskonačno puno vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti i nije li trajalo 20 godina dok je Zapadna Nemačka bila spremna da zaključi prvi ugovor sa neomiljenom DDR?'', pita se novinar nedeljnika.
Od Beograda se sada, međutim, zahteva da gubitak Kosova, koje se kulturno i istorijski smatra kolevkom srpstva, u kratkom roku potpuno ''svari'' i da, takođe, prihvati kosovske državne simbole - zastavu i grb - na zajedničkoj granici.
''Važno je da Nemačka i druge zemlje EU, po mogućnosti već u proleće, Srbiji dodele status kandidata, jer demokrate u Beogradu, koji su pre 11 godina, ustankom srušili režim despota Slobodana Miloševića moraju dobiti 'vetar u leđa'", piše nedeljnik.
Inače, oni bi sledećeg maja mogli od nacionalista, koji su jaki i sada, kao i pre, da izgube izbore. Tadić treba hitno podršku spolja u svom proevropskom kursu'', ocenjuje ''Špigl''.
U tekstu se navodi da će mira biti kada svi narodi nađu svoje mesto u EU i da se srpske demokrate nadaju ohrabrujućem signalu, kako bi mogli dalje da reformišu svoje društvo.
Kao primer toga kako proces pristupa može ubrzati demokratizaciju i reforme, ''Špigl'' navodi Hrvatsku.
''Oko 25 miliona ljudi živi u problematičnoj zoni Zapadnog Balkana.Tamo je prihod po glavi stanovnika petina od evropskog proseka. Socijalni izazovi su ogromni'', piše nedeljnik, navodeći da se ''stari majstor nemačke diplomatije'', bivši ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer, na jednom skupu izričito izjasnio da će stabilnosti i mira tamo biti tek kada svi narodi bivše Jugoslavije ravnopravno nađu svoje mesto u EU.
''Špigl" piše da se na Genšeru moglo videti da je nezadovoljan berlinskim "vetom" Srbiji i, navodeći da će se u martu šefovi država ili vlada EU ponovo pozabaviti slučajem Beograda, ocenjuje da će, možda, Genšerov "politički sin" Gvido Vestervele dati svoj prilog tome da Nemačka "skine nogu sa kočnice".
Povodom posete Merkelove Kosovu, "Špigl" piše da je ona time skrenula pažnju na krizni region Balkana.
Ovaj nedeljnik navodi da je Nemačka bila vodeća pri zaključku samita EU da se Srbiji, za sada, odbije status kandidata i da je sada vreme da se ta pozicija promeni.
"U senci dužničke krize, ponudio je Brisel sliku sablasne simbolike: tu potpisuju šefovi država ili vlada EU na svečanoj ceremoniji pristupni ugovor sa Hrvatskom, a istovremeno se jednom drugom kandidatu sa Balkana okreću leđa. Srbija, najvažnija nacija u evopskom klasičnom kriznom regionu, nije i dalje dobrodošla kao kandidat. Pre svega, veto Berlina bilo je to što je proevropskoj vladi predsednika Tadića sprečilo pristup EU", navodi ''Špigl''.
Nemačka strana, kako se navodi, sumnjiči Beograd da podržava "ispade srpskih nacionalista na severu nekadašnje srpske provincije Kosova".
Podsećajući da su pri pucnjavi u graničnoj oblasti tu nedavno povređeni nemački i austrijski vojnici Kfora, ovaj nedeljnik piše da je Merkelova skrenula pažnju na taj problem svojim demonstrativnim putovanjem u obilazak vojnika Bundesvera na Kosovu.
Ovaj nedeljnik ocenjuje da tako nasilna dela nisu pokazatelj dobrosusedske saradnje i da je sigurno obaveza Merkelove da takve napade na nemačke vojnike spreči.
"Špigl", takođe, piše da bi većina država EU bila spremna da nagradi Beograd statusom kandidata zbog reformi, prilagođavanja zapadnoevropskim normama i saradnje s Haškim tribunalom i podseća da je i Evropska komisija preporučila pozitivnu odluku.
FAC: Nemačka politika na Balkanu nije dosledna
Vreme će pokazati da li je stvarno u nemačkom interesu bilo to što je kancelarka Anglela Merkel sprečila da Srbija ove godine dobije status kandidata za EU, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAC).
''Ali, uskratiti Beogradu čak i status kandidata za EU je nekonsekventno, jer se godinama govorilo, čim Srbija ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, status kandidata je formalnost'', piše FAC, navodeći da je u Beogradu, posle hapšenja dvojice poslednjih osumnjičenih haških optuženika, postojala nada za status i dobijanje datuma za početak pregovora.
Ovo drugo je, prema FAC-u, bilo preterano očekivanje, jer je hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića bio stari dug Srbije, ali odbiti status kandidata je, kako se navodi, nekonsekventno.
List navodi da je, u najmanju ruku, u Prištini takav utisak da je Merkel, ukazujući "na konflikt na srpsko-kosovskoj granici", sama sprečila da Srbija dobije ove godine status kandidata i piše da se, međutim, tek mora pokazati da li to zaista u nemačkom interesu.
''Privredno je zapadni Balkan za Nemačku od nižeg značaja'', piše FAC, navodeći da je glavni interes Berlina regionalna stabilnost i da, tek kada se to ostvari, postoje izgledi za povlačenje Bundesvera sa Kosova.
''Da bi se stabilnost postigla, mora sarađivati ne samo Priština, već i Beograd'', piše FAC i, opisujući atmosferu sa dočeka Merkelove u Prištini, navodi da su tako, sa sličnim entuzijazmom, svojevremeno dočekivani Bil Klinton, Džordž Bus (mlađi) i Josip Broz Tito.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
.jpg)
