Izvor: Politika, 12.Jul.2014, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijatelju, moram da te špijuniram

Angela Merkel sigurno nije mogla ni da sanja kako će joj se iskomplikovati prve radne nedelje ovog leta. Umesto odrađivanja rutinskih kancelarskih poslova na dogodilo se šokantno iznenađenje – „pukli” su odnosi sa SAD.

NAJTEŽA KRIZA OD IRAČKOG RATA: Najnovija američko- nemačka špijunska afera narasla je poput kvasca a njene razmere toliko su poremetile odnose Berlina i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtona da se već otvoreno govori o krizi nezabeleženoj od međunarodne intervencije u Iraku. I već sada je jasno da će „peglanje” odnosa biti veoma komplikovano, pre svega zbog činjenice da Nemci i Amerikanca potpuno različito gledaju na problem koji je potresao njihove odnose. Nemačka strana gotovo naivno kaže da među prijateljima i saveznicima ne treba da bude špijuniranja, s druge strane Atlantika stiže objašnjenje koje u najkraćem glasi: prijatelju, moram da te špijuniram.

U odnosima Nemačke i SAD špijuniranje nije novitet. Lane je „pukao” skandal kada je otkriveno da su Amerikanci prisluškivali nekoliko miliona nemačkih građana. Na listi prisluškivanih osoba našlo se i ime kancelarke Angele Merkel. Zajedničkom akcijom skandal je „utišan” a onda se dogodila špijunska epizoda 2014.

Prvo je otkriveno da je jedan saradnik BND, nemačke obaveštajne službe bio zapravo dvostruki agent – radio je za otadžbinu ali i Amerikance. A zatim je stigao novi udarac, i jedan saradnik u nemačkom ministarstvu odbrane petljao je sa Amerikancima.

Bila je to kap koja je prelila čašu nemačkog strpljenja. Konzervativci Angele Merkel, po pravilu najverniji prijatelji i partneri SAD u Nemačkoj, digli su glas protiv američkog ponašanja. Možda danas i najugledniji nemački konzervativni političara – pored Angele Merkel – ministar finansija Volfgang Šojble vidno razočaran i ljut poručio je da Amerikanci mogu da regrutuju trećerazredne špijune ali da „zbog toliko mnogo gluposti može samo da zaplače”.

Skandal je ubrzano rastao da bi usledio i sasvim neočekivan potez: zvanični Berlin proterao je iz zemlje prvog čoveka američke tajne službe u ambasadi SAD u Nemačkoj. Vlada Angele Merkel je proterivanjem ovog američkog „diplomate” učinila nešto što je zaista presedan u posleratnim odnosima Nemačke i SAD. Prvi put od 1949. godine kada je „rođena” Savezna Republika Nemačka, jedan američki diplomata postao je „persona non grata”.

I dok je Nemačka „kuvala” od muke zbog neprihvatljivog američkog ponašanja Amerikanci su ćutali. Izostala je zvanična reakcija čak i kada je šef njihove špijunske službe u Nemačkoj „zamoljen” da napusti zemlju. Moglo se čuti jedino da će se o problemu razgovarati, već prilikom narednog susreta šefova diplomatija dve države: Frank-Valtera Štajmajera i Džona Kerija.

A onda se stvar počela da se menja. Prvo je Nemcima stigla poruka da  prijatelji svoj „prljav veš” ne iznose u javnost preko medija i da postoje kanali koje treba koristiti da se problemi rešavaju podalje od očiju javnosti. Usledilo je, zatim, glavno iznenađenje. Pojavila su se u američkim medijima ozbiljna objašnjenja „zašto zapravo SAD moraju da špijuniraju Nemačku”.

Osnovna teza je da zvanični Berlin svojom međunarodnom politikom izaziva američko podozrenje. Pre svega zbog svojih neprimerenih veza i saradnje sa Rusijom i Iranom.

U tekstu američkog novinara Džejmsa Kičika koji je objavio ugledni „Frankfurter algemajne”, između ostalog stoji ovaj zaključak: „Za razliku od histerične reakcije na američko špijuniranje stoji uzdržano reagovanje (Nemačke) na neprihvatljivo ponašanje Rusije u čemu se vidi glavni razlog zašto je neophodno da se špijunira Nemačka: Berlin je postao nepouzdan američki partner”.

Komentar na ovakvu ocenu je nepotreban. Nemačka jednostavno mora da se pomiri sa činjenicom da će prijatelj s druge strane Atlantika i dalje morati da je špijunira.

RAT BEZ KRAJA: Bliskoistočna ratna priča kao da nema kraja. Najnovija epizoda – raketni obračun Izraela i Hamasa u pojasu Gaze – zahuktava se a rezultat je tragičan: sve više mrtvih i ranjenih civila.

Utisak je da su najnovija događanja u kojima rakete padaju na Gazu ali i Tel Aviv i Jerusalim na silu izazvana. I Hamasu i Izraelu, naime, najnoviji obračun služi kao svojevrsna maska za ozbiljne probleme koji trenutno pritiskaju rivale. U Izraelu je ozbiljna politička kriza, vlada je na klimavim nogama i premijeru Benjaminu Netanijahuu je treniranje strogoće na Hamasu možda i poslednja prilika da koalicione partnere privoli da ostanu u vladi.

Hamas, na drugoj strani, ozbiljno „nagrizaju” posledice arapskog proleća. To se posebno vidi na primeru Egipta koji je, posle vojnog puča, od saveznika postao ozbiljan protivnik  Hamasa. Osim toga, Hamas urušava i unutrašnja kriza. Nema novca za održavanje njegove civilne vlasti u Gazi što je dalo dodatnu snagu zagovornicima obračuna sa Izraelom.

I rakete i bombe sa obe strane su poletele. Mirovni posrednik koji  bi pokušao da isposluje prekid obračuna nije na vidiku.

Žarko Rakić

objavljeno: 13.07.2014

Nastavak na Politika...