Izvor: RTS, 17.Avg.2011, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička poruka ne smiruje tržište
Atina računa na uspeh mera za ekonomsku stabilizciju zone evra, koje su predložili Angela Merkel i Nikola Sarkozi. Investitori nezadovoljni, jer Berlin i Pariz nisu posegli za hitnim finansijskim merama za okončanje krize.
Ministarstvo finansija Grčke kao glavni pozitivan rezultat razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nikole Sarkozija ističe njihovu privrženost odlukama julskog samita Evropske unije, na kome je odlučeno da se Atini odobri novi stabilizacioni kredit.
EU je prošlog proleća, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom, odobrila Grčkoj zajam u vrednosti od 110 milijardi evra, a sada je usvojena odluka da se Atini pomogne sa još većim kreditom u u ukupnoj vrednosti oko 159 milijarde evra.
I dok Atina računa na uspeh mera za ekonomsku stabilizciju zone evra, politička poruka Merkelove i Sarkozija ne zadovoljava investitore, a ključne evropske berze beleže minuse.
Svetski berzanski indeksi i evro oslabili usled zabrinutosti ulagača da plan Francuske i Nemačke za unapređenje fiskalne integracije možda neće biti dovoljan da spreči dalje širenje dužničke krize u evrozoni.
Dolar je pao prema evru i jenu, dok je sirova nafta jutros na berzi u Njujorku, poskupela na preko 87 dolara za barel, pošto je najnoviji izveštaj o zalihama energenata u SAD doneo mešovite podatke o njihovoj tražnji.
Švajcarski franak je ojačao prema evru nakon što je tamošnja Centralna banka saopštila da će proširiti postojeće mere za podsticaj slabljenja domaće valute, ali ipak nije najavila oštrije mere koje su očekivali neki investitori.
Ekonomska vlada za EU
Nemačka kancelarka Angela Merkel i franuski predsednik Nikola Sarkozi predložili su da radi lakšeg rešavanja krize u evropskoj monetarnoj uniji, zemlje Evrozone dobiju zajedničku ekonomsku vladu.
Vodeće ekonomije Evrozone, Nemačka i Francuska, založili su se za uvođenje poreza na finansijske transakcije i ustavnu obavezu uravnoteženja budžeta.
Put ka stabilnom tržištu je, tvrde, da zemlje čija je valuta evro, osnuju zajedničku ekonomsku vladu, koju bi činili šefovi država ili vlada. Sastajala bi se dvaput godišnje, a njen prvi predsednik bio bi Herman Van Rompaj, aktuelni predsednik Evropskog saveta.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rakla je da treba jače povezati finansijske i ekonomske politike članica evrozone, jer su u obavezi da jačaju evro, kao zajedničku valutu.
Pariz i Berlin protive se predlogu Grčke i Italije da se prezaduženim članicama pomogne emitovanjem evro-obveznica. Merkelova i Sarkozi to smatraju nerealnim sve dok svaka država ima sopstvenu budžetsku politiku.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi želi da 17 članica evrozone do leta 2012. godine usvoje zlatno pravilo, odnosno da u svoje Ustave uvedu obavezu balansiranja budžeta, jer bi to pravilo vodilo smanjenju deficita i dugova.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
