Izvor: B92, 07.Maj.2012, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel i Oland bez "medenog meseca"
Pariz/Berlin -- Francuski i grčki glasači su na izborima u svojim zemljama doveli u pitanje primenu mera štednje kao jedinog mogućeg rešenja za dužničku krizu u evrozoni.
Istovremeno, porastao je i pritisak na nemačku kancelarku Angelu Merkel da se u cilju spasa 17-članog bloka fokusira na nešto drugo osim samo na smanjenje duga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na nedeljnim izborima u Grčkoj su dve najveće stranke ostale bez većine u parlamentu, što ugrožava dalje napore za ispunjenje uslova pod kojima je ta zemlja dobila međunarodnu pomoć, dok je u Francuskoj socijalista Fransoa Oland u nedelju porazio predsednika Nikolu Sarkozija, kojeg je Merkelova preferirala kao partnera za sprovodjenje fiskalne štednje.
Merkelova ne mora da pravi kompromise zato što će Oland "biti primoran da se prilagodi usled slabosti francuske privrede", izjavio je direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, Fredrik Erikson. "Merkel će se samo opustiti i posmatrati Olanda kako skače u hladnu vodu i pokušava da pliva. On će uskoro shvatiti u kakvim se problemima nalazi zato što će finansijska tržišta Francuskoj uraditi ono što njeni glasači nisu. Ulagači mogu da podnesu i dobre ili loše vesti, ali ne podnose neizvesnost", istakao je Erikson.
"Evropa nas posmatra", izjavio je 57-godišnji Oland svojim pristalicama u gradu Tilu 90 minuta nakon što je objavljeno da je pobedio na izborima. "Moja misija je sada da evropskom oporavku dam dimenziju rasta. To ću svojim partnerima reći što je pre moguće", dodao je on.
Nemačka i Francuska, koje od 2009. stoje na čelu borbe protiv krize u evrozoni, a njihovi lideri su bili poznati pod zajedničkim nazivom "Merkozi", nemaju previše vremena da izglade razlike između Merkelove i Olanda.
"Da bi se u Evropi išta obavilo, potrebno je da se saglase Nemačka i Francuska", izjavio je glavni ekonomista londonske "Berenberg banke", Holger Šmiding.
Osnove Olandove politike se sastoje od mera kojima se nemačka kancelarka protivi, poput povećanja poreza i potrošnje, kao i odlaganje primene mera za smanjenje deficita.
Oland je za vreme kampanje apelovao na veću aktivnost Evropske centralne banke, prkoseći tako Nemačkoj, a takođe je kritikovao politiku Merkelove pozivajući na ublažavanje propisa u okviru sporazuma Evropske unije na čijem je uvodjenju ona insistirala u cilju smanjenja dugova.
U Grčkoj, zahvaćenoj recesijom još od 2008. godine, dve najveće stranke koje bi formirale koaliciju radi primene sporazuma sa medjunarodnim kreditorima, nisu na izborima uspele da osvoje većinu od ukupno 300 mesta u parlamentu.
"To je najgori mogući scenario jer je Grčka u opasnosti od političke paralize, sa veoma negativnim implikacijama po ostatak evrozone ukoliko se ta zemlja nadje pred napuštanjem bloka", izjavio je analitičar "Benk of Amerika Meril Linč", Atanasios Vamvakidis.
Francuskoj je ove godine agencija "Standard end Purs" oduzela vrhunski kreditni rejting AAA. U toj zemlji stopa nezaposlenosti iznosi blizu deset odsto, prema samo 6,8 odsto u Nemačkoj, što je najniži nivo u poslednje dve decenije. Pored toga, lani je francuski bruto domaći proizvod porastao za 1,7 odsto, a nemački za tri odsto.
Bivši francuski ministar spoljnih poslova iz redova socijalista, Iber Vedrin, izjavio je da za Merkelovu i Olanda neće biti perioda "medenog meseca" i da očekuje da će Oland da ublaži svoje zahteve. Doći će do kompromisa, rekao je Vedrin. "Možemo da očekujemo velika neslaganja jer su njihovi stavovi veoma različiti, ali do jeseni možemo da očekujemo dogovor, " dodao je on.
Pogledaj vesti o: Pariz, Nedelja štednje
