Izvor: Vesti-online.com, 11.Feb.2015, 07:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Laku noć, Ukrajino

Kada nemačka kancelarka Angela Merkel otputuje najpre u Moskvu (sa Fransoa Olandom) na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o tek sročenim predlozima za konačno zaustavljanje rata u Ukrajini, a tek potom preleti Atlantik kako bi se u Beloj kući oko iste teme suočila sa američkim predsednikom Barakom Obamom - učinilo se bar načas da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Evropljani mogu nešto i sami. Bez američkog nadziranja.

A opet, karta za Vašington je bila već na stolu jer je samo koji dan ranije u Minhenu "američki blok" (potpredsednik Bajden, šef diplomatije Keri, senator Mekejn, generali i još neki) grubo i bez imalo takta u odnosu prema nemačkim domaćinima - izneo šta će biti sa Ukrajinom, kome slati oružje, kako se odnositi prema Rusiji, ko kosi, a ko vodu nosi...

I šta sad?

Ostatak sveta prati ovo nadgornjavanje sa strepnjom jer na planeti više niko i ne broji gde je sve Amerika sama ili s mobilisanim saveznicima "udarala svoj pečat" na presudi koju su donosili njeni vojnici.

U Srbiji niko nije zaboravio zlokobnu 1999. godinu i zvuk NATO bombardera koji su s nedohvatne visine bombama dopunjavali razaranje raketama koje su stizale iz velike daljine. Opustošeni Irak takođe svedoči o tom istom zlu, onom istom koje u "nevidljivom avionu" preleti pola sveta da bi tamo spržilo gradove i pobilo ljude. Da ne nabrajamo dalje.

Ukrajina je kao ratna kriza kraj same ruske granice stvorena zajedničkim poduhvatom Evropljana i Amerikanaca, na trgu u Kijevu gde su prema nekim izvorima i snajperisti po nalogu CIA gađali učesnike protesta, samo da bi krvoprolićem odradili poznati scenario Što gore, to bolje. Neonacisti su im bili dobrodošli, "dobrovoljni izvršioci", kao u Hitlerova vremena.

Sada je cela priča načas izgubila zamajac zbog razlika između zapadnih saveznika oko isporuke modernog naoružanja vojsci Ukrajine, kako bi se ona izvukla iz nezavidne situacije na frontu gde su joj proruske snage nanele teške udarce. Pritom je i opšta mobilizacija koju je objavio Kijev ostala "zaglavljena" pošto je mnogo vojnih obveznika izbeglo tu priliku da na istoku ratuje protiv braće.

Diplomatska ofanziva Berlina i Pariza kao da je prilično okasnila jer je đavo odavno odneo šalu. NATO je već stigao, najavljuje neke nove komandne centre i sve brojnije trupe po Baltiku, po graničnom području prema Rusiji odakle se maltene vide tornjevi Kremlja. Raketni štit je već utanačen, pa sad čuva sever Starog kontinenta od - napada iz Irana.

Ako je Amerika otvoreno protiv diplomatskog rešenja, Vladimir Putin ne gubi vreme i poručuje da neće doći na samit u Minsku ako se unapred ne raščiste brojne razlike u stavovima, zbog kojih bi Rusija mogla da se nađe u podređenom položaju, čak i u odnosu na Ukrajinu.

Neki izvori su uoči odlaska Merkelove u Vašington isticali da ona tamo ima težak zadatak - da odgovori Obamu bar na neko vreme od slanja teškog naoružanja Porošenkovim snagama, ali i da ga uveri u procene vojnih stratega da Rusi u ovom času imaju veliku prednost i inicijativu u istočnoj Ukrajini.

SAD uzvraćaju pohvalama na račun "inteligentnih sankcija" koje su zavele Rusiji, uvereni da će te kaznene mere baciti Putina na kolena. Sredinom prošle godine je i Merkelova u Vašingtonu bila na strani Obame i podržala to kažnjavanje, da bi kod kuće doživljavala iz dana u dan sve burnije negodovanje ranjene nemačke privrede.

Istovremeno, na frontu snage Kijeva gube bitku za bitkom, pa će u slučaju eventualnog primirja ili "zaleđenog konflikta", njihovi sponzori morati da čine sve više ustupaka drugoj strani koja je vojnički deo posla odradila daleko uspešnije.

Nastavak na Vesti-online.com...