Izvor: Politika, 26.Feb.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin naredio proveru borbene gotovosti
Sukobi proukrajinskih i proruskih simpatizera na Krimu gde je najveća ruska pomorska baza
Mogućnost ruske vojne intervencije u Ukrajini nije ni razmatrana, izjavio je za list „Toronto star” ambasador Rusije u Kanadi Georgij Memedov, dodavši da „mi nismo NATO, a Ukrajina nije Libija, i ruske vojske na teritoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ukrajine neće biti”.
„Ko god ovde širi glasine o intervenciji, očigledno sumnja u zdravu pamet i samih Kanađana”, izjavio je Memedov za kanadski list, reagujući na čitavu lavinu priča i pretpostavki, posebno potenciranih od strane zapadnih ali i ukrajinskih medija, da su se ruski specijalci već pojavili na Krimu kako bi „zaštitili ruske strateške objekte i održali stabilnost na poluostrvu”.
Pozivajući se na izvore iz Sevastopolja, agencija „Bi-Bi-Si njuz” javlja, međutim da se eskadrila Crnomorske flote sa 11.000 vojnika pod punim naoružanjem vratila iz Sočija u bazu, gde je bila zadužena za obezbeđenje olimpijskih igara. Na Krimu je smeštena najveća ruska pomorska baza van granica matične države.
Takođe, 25. februara oko 17 časova u Jaltu su pristigla dva vojna transportera tipa „ural” sa ruskim registarskim tablicama i puni vojnika.
Prema svedočenju portala „73 online.ru” još krajem protekle nedelje iz Toljatija je na Krim poslata jedna brigada specijalne policije sa zadatkom da tamo osiguraju strateške objekte, do potpune stabilizacije u Ukrajini.
U međuvremenu je predsednik Rusije Vladimir Putin juče naložio održavanje hitne vojne vežbe kako bi se proverila borbena gotovost ruskih oružanih snaga na zapadu zemlje, objavile su ruske agencije. Putin je naredio proveru sposobnosti vojnih jedinica sa zapada Rusije (blizu ukrajinske granice) za delovanje u kriznim situacijama koje predstavljaju pretnju vojnoj bezbednosti zemlje, i za delovanje protiv pretnji antiterorističkog, sanitarno-epidemiološkog i tehnogenog karaktera, naveo je Interfaks.
I dok na jednoj strani mnogi govore o mogućoj vojnoj intervenciji, jedna druga intervencija, ali unutrašnja, već je počela da se ostvaruje. Sledbenici nove vlasti traže da se krene u borbu – protiv ruskog jezika. Ova nova bitka počela je ne zapadu zemlje, u Lavovu. Mnogi tamošnji građani, u znak solidarnosti sa svojim sunarodnicima iz južnih i istočnih regiona, odlučili su juče da govore isključivo – ruski.
To je reakcija na prekjučerašnju odluku Vrhovne rade (ukrajinski parlament) da ukine zakon donet u vreme vladavine odbeglog šefa države Viktora Janukoviča, a prema kojem je u 13 od 27 ukrajinskih oblasti ruski postao drugi zvanični jezik. Odlukom parlamenta ruski jezik se lišava statusa regionalnog čak i u onim krajevima gde živi većinsko rusko stanovništvo.
Sa bine parlamenta, kako prenosi ukrajinski sajt „Njuzru”, čuli su se čak i zahtevi da se svako ko govori ruski pozove na krivičnu odgovornost. A u mestu Petljuru, ruski jezik je već proglašen – neprijateljskim.
U Ukrajini čak 40 odsto žitelja u svakodnevnom obraćanju koristi isključivo ruski.
U odbranu ruskog jezika ustao je jedan od lidera dešavanja na Trgu nezavisnosti u Kijevu – Petro Parošenko – milijarder i jak kandidat za budućeg šefa ukrajinske države. I intelektualci iz Lavova apelovali su na nove članove vlade i vršioca dužnosti predsednika da ne podlegnu provokacijama sa ulice i sačuvaju postojeću jezičku i kulturnu politiku.
„Dužni smo da uvažavamo kulturne i jezičke potrebe žitelja na jugu i istoku zemlje, kako se isti ne bi našli u poziciji građana drugog reda”, navode intelektualci iz Lavova.
Ova situacija izazvala je mnoge komentare tako da je popularni ruski pisac Sergej Lukijanenko zabranio da se njegove knjige ubuduće prevode na ukrajinski otkako su u Kijevu na vlast, kako kaže, došli „nacisti i ubice”. Istovremeno je izdavačka kuća „Izdanje starog lava” iz Lavova objavila knjigu na ruskom jeziku, prvu u jedanaestogodišnjoj istoriji svog postojanja.
A da svako situaciju u Ukrajini koristi za svoje svrhe potvrđuje i izjava bivšeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija prema kojem bi Rusija i Krim mogli ponoviti scenario otcepljenja Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.
Nasuprot tome, predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov demantovao je da će na vanrednoj plenarnoj sednici biti postavljeno pitanje otcepljenja Krima od Ukrajine.
„U krimskom parlamentu nije pokrenuto pitanje povlačenja Krima iz Ukrajine. To je provokacija usmerena na diskreditovanje Vrhovnog saveta autonomije. Krim je naš zajednički dom”, navedeno je u saopštenju Konstantinova, preneli su ruski mediji.
Uprkos tome, tri bivša ukrajinska predsednika Leonid Kravčuk, Viktor Kučma i Viktor Juščenko optužili su juče Rusiju da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine, odnosno politički život Krima. Oni su naveli da ideja predstavnika ruske Državne dume da se održi referendum o pripajanju Krima Rusiji, ili da Vrhovna rada Autonomne oblasti Krim donese odgovarajući zahtev, „mora da se osudi kao poziv za svrgavanje ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Ukrajine”.
----------------------------------------------
Proruske i proukrajinske demonstracije
Simferopolj – Policija je juče u proruskoj ukrajinskoj republici Krim razdvajala rivalske grupe demonstranata uoči zasedanja regionalnog parlamenta o krizi u Ukrajini, prenosi Beta–AP. Više od 10.000 krimskih Tatara muslimana okupilo se da pruži podršku prelaznom vođstvu u Ukrajini, mašući ukrajinskim zastavama i uzvikujući „Ukrajina nije Rusija” i „Alah je veliki”, dok se manja grupa proruskih demonstranata okupila u blizini zalažući se za jače veze s Rusijom. Policija i vođe s obe strane su s mukom razdvajali demonstrante koji su se vređali i koškali.
S. Samardžija
objavljeno: 27.02.2014.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
