Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2013, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evroazijski ekonomski savez po prvi put u Narodnoj skupštini Srbije
26.11.2013. - Niko neće moći da sedi na dve stolice
Ništa nije bez alternative, svaka integracija među državama ima alternativu, rekao je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin tokom javnog slušanja na temu: ”Integracioni procesi na evroazijskom prostoru i perspektive za saradnju sa Srbijom” u organizaciji skupštinskog Odbora za spoljne poslove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Bila je to prva institucionalna rasprava u Srbiji na ovu temu, a predsedavao je Miloš Aligrudić, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije, koji je istakao da ”evroazijske integracije nisu politički projekat” i da za ekonomsku saradnju nema političkih uslova.
Aligrudić je rekao da su evroazijske integracije zasnovane na ekonomskom pragmatizmu, od koga Srbija može imati velike koristi.
- Saradnja sa zemljama bivšeg SSSR koje će formirati Evroazijski ekonomski savez može biti korisna Srbiji, jer se tako otvaraju nova tržišta na istoku, ruske investicije. Demokratska stranka Srbije je jedina u Skupštini koja se protivi integraciji Srbije u Evropsku uniju, ali smatra da je i saradnja sa njom korisna i da ne mora da bude u suprotnosti sa evroazijskom saradnjom, koja treba da bude zasnovana na ekonomskim i tržišnim interesima. Ova vrsta integracija ne povlači za sobom nikakve političke uslove - naglasio je Aligrudić.
Uvodnu reč imao je potpredsednik Narodne skupštine Nenad Popović koji je i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom.
Učesnicima slušanja potom su se obratili ambasadori Rusije i Belorusije – Aleksandar Čepurin i Vladimir Čušev.
Sa posebnom pažnjom su saslušani gosti iz Moskve: Viktor Spaski, direktor Departmana Evroazijske ekonomske komnisije za razvoj integracija, Anton Azarov, načelnik odeljenja Evroazijske ekonomske komisije za međunarodnu saradnju i Tamara Guzenkova, zamenika direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Na slušanju su nastupili i: glavni urednik portala Fakti Đuro Bilbija, politički analitičar i glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović, narodni poslanici Miodrag Nikolić-Feman i Neven Cvetićanin i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dragan Petrović.
Slušanje je završeno zaključkom: kada Rusija, Belorusija i Kazahstan 2015. godine formiraju Evroazijsku ekonomsku uniju - Srbija mora da bude spremna da iskoristi sve potencijale za saradnju sa „istočnom alternativom”.
NENAD POPOVIĆ: Srbija mora biti spremna za start Evroazijskog ekonomskog saveza
Srbija samo izbalansiranom, diversifikovanom spoljnom politikom i trgovinom može da izađe iz krize i obezbedi svojim građanima velike investicije iz Evroazije, dostojanstven život i perspektivu za buduće generacije
Ekonomski potencijali saradnje Srbije sa državama članicama budućeg Evroazisjkog saveza su ogromni. Reč je ne samo o energentima, poljoprivredi i trgovini, već i o mnogim drugim razvojnim infrastrukturnim, građevinskim i saobraćajnim projektima - od izgradnje puteva i mostova, do železnica i luka, termo i hidro elektrana, aerodroma i sportskih objekata
Ovo je prvi put da se u jednoj od institucija Republike Srbije, raspravlja o odnosu Srbije i evroazijskih integracija, odnosno buduće Evroazijske ekonomske unije.
EEU je geografski najveća i energetski najmoćnija ekonomska integracija u 21. veku. Rusija, Belorusija i Kazahstan zajedno čine najvećeg svetskog proizvođača gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe, drugog najvećeg svetskog proizvođača krompira, a trećeg najvećeg proizvođača pšenice, mesa i cementa. Kada ove zemlje 2015. godine formiraju organe EEU, Srbija mora da bude spremna da iskoristi sve potencijale ove saradnje.
To su zemlje sa kojima Srbija ima izvanredne političke odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Srbiji su potrebne spoljnopolitičke alternative i spoljnotrgovinska diversifikacija, pre svega u saradnji sa Istokom, ali to ne znači da će se Srbija okrenuti samo Istoku i izolovati od Zapada, jer to nije ni moguće, ni poželjno.
Ekonomski potencijali saradnje Srbije sa državama članicama budućeg Evroazisjkog saveza su ogromni. Reč je ne samo o energentima, poljoprivredi i trgovini, već i o mnogim drugim razvojnim infrastrukturnim, građevinskim i saobraćajnim projektima - od izgradnje puteva i mostova, do železnica i luka, termo i hidro elektrana, aerodroma i sportskih objekata.
Ali, još je veći potencijal za privlačenje direktnih investicija u Srbiju. Možemo da očekujemo desetine milijardi evra investicija iz Rusije, Kazahstana i Belorusije u srpsku infrastrukturu i poljoprivredu u sledećih 20 godina.
Samo izbalansiranom, diversifikovanom spoljnom politikom i trgovinom Srbija može da izađe iz krize i obezbedi svojim građanima velike investicije iz Evroazije, dostojanstven život i perspektivu za buduće generacije.
ALEKSANDAR ČEPURIN: Moguće su različite varijante, uključujući - sveobuhvatni sporazum
Koncept EEU ne deli učesnike ove biznis-zajednice na „prvu” i „drugu” kategoriju. Rusija ne stavlja suverene države pred izbor – evroazijske integracije ili EU. Ne radi se o formuli: ili-ili
Evroazijski projekat unapred računa na širenje i saradnju s drugim asocijacijama i državama. Jermenija i Kirgizija već su izrazile želju da se priključe Carinskoj uniji. Interesovanje pokazuju i Izrael i Indija: TelAviv i Delhi već su spremni da rade na pitanju potpisivanja sporazuma o stvaranju zone slobodne trgovine
U decembru 2013. godine je potpisivanjem Beloveških sporazuma okončan dramatični proces raspada Sovjetskog Saveza, koji je postao jedna od geopolitičkih tragedija 20. veka.
Otad je 15 republika, koje su nekad, kao i republike SFRJ, činile jednu državu, pristupilo uređivanju svog samostalnog i, kako se tada maštalo, boljeg života.
Ispostavilo se, međutim, da je teško samostalno dostići više standarde. Zato su uskoro – u decembru 1991. godine – Boris Jeljcin i tadašnji rukovodioci Ukrajine i Belorusije pokušali da uključe „zaštitni mehanizam”, pa su potpisali sporazum o formiranju Zajednice nezavisnih država (ZND). Time je de fakto bio udaren temelj evroazijskim integracijama.
Godine 2010. zaživela je Carinska unija u koju su ušle Rusija, Belorusija i Kazahstan, a već 2011. je na njihovim unutrašnjim granicama bila ukinuta kontrola kretanja robe. Do 1. januara 2012. unifikovana su zakonodavstva i obezbeđeno slobodno kretanje kapitala, usluga i radne snage u zemljama „trojke”.
Zajedničko tržište sa više od 170 miliona potrošača, koje se razvija, postalo je realnost, što je omogućilo da se u periodu 2010-2012. poveća trgovinska razmena država-članica sa 45 na 68,5 milijardi dolara. Upravo tada smo realno osetili „diskretni šarm” evroazijskih integracija.
Pre mesec dana – na samitu Rusije, Belorusije i Kazahstana u Sankt Peterburgu – napravljen je novi korak napred. Tri strane su se dogovorile da će od 2015. zaživeti Evroazijski ekonomski savez.
Praktično neiscrpni prirodni i ljudski resursi i značajne finansijske rezerve objektivno obezbeđuju Evroazijskom ekonomskom savezu konkurentnost u industrijskoj i tehnološkoj trci. Novi savez ima sve šanse da za 10 godina neutrališe ili smanji privredno i socijalno zaostajanje za najrazvijenijim zemljama.
U čemu su prednosti Evroazijskog projekta? Kao prvo, jedan od najvažnijih ciljeva evroazijske integracije jeste udruživanje snaga radi modernizacije industrije njegovih članica. Kao drugo, jasna pravila unutar Jedinstvenog ekonomskog prostora svrstaće ga među najmanje birokratizovane međudržavne oblike udruživanja. Kao treće, princip ravnopravnosti i poštene konkurencije, koji je osnovna pretpostavka procesa udruživanja, ne deli učesnike ove biznis-zajednice na „prvu” i „drugu” kategoriju. Dobro su govorili naši preci: „Nije u sili Bog, već u Pravdi”.
Evroazijski projekat unapred računa na širenje i saradnju s drugim asocijacijama i državama. Jermenija i Kirgizija već su izrazile želju da se priključe Carinskoj uniji. Interesovanje pokazuju i Izrael i Indija: Tel Aviv i Delhi već su spremni da rade na pitanju potpisivanja sporazuma o stvaranju zone slobodne trgovine. Oni već sad sarađuju s evroazijskim nadnacionalnim organima: usklađuju se tehnički pravilnici, carinske tarife, parametri kvaliteta proizvoda.
Posebnu aktuelnost ima modalitet odnosa jezgra evrazijskih integracija sa bratskom Ukrajinom. Kijev ima niz prednosti u režimu trgovine sa Carinskom unijom.
Sasvim nedavno Ukrajinci su planirali da potpišu sporazum o asocijaciji sa Evropskom unijom, izražavajući uz to svoju zainteresovanost u proširenju trgovinsko-ekonomske saradnje sa istočnim partnerima. Vladimir Putin je jasno izjavio da će Rusija prihvatiti bilo koji suvereni izbor Ukrajine. Istovremeno je ukazao: ako Ukrajina bude otvorila širom vrata za Evropsku uniju – tada će Rusija biti primorana da zaštiti svoje tržište od lavine robe iz EU.
Rusija je 17 godina vodila pregovore o režimu trgovine sa Svetskom trgovinskom organizacijom i sada ako bi smanjila do nulte stope carine za uvoz - to bi značilo otvoriti bescarinski dotok robe ne samo iz Belorusije, Kazahstana, Ukrajine i Srbije nego i iz svih zemalja EU.
U bilo kojem slučaju izbor je stvar Ukrajine. Ona treba da sagleda svoje ekonomske interese. Važno je da se to radi bez spoljnog pritiska.
Po mom mišljenju, važno je da se ni u Srbiji ne ispuštaju iz vida te mogućnosti, da se iskoriste prednosti ranije potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, o bezviznom režimu i o nizu velikih ekonomskih projekata.
Sarađujući s evroazijskim partnerima, Srbija može pronaći dodatna tržišta i nove investicione mogućnosti i tako brže modernizovati svoju privredu.
U kom formatu možemo da sarađujemo? Varijante mogu da budu različite.
Jedna od njih je – postizanje sveobuhvatnog sporazuma. A za to se treba energično kretati u više perspektivnih pravaca, gde možemo brzo da postignemo opipljive rezultate koji će omogućiti Srbiji da rešava za sebe izuzetno važne probleme, uključujući nezaposlenost. Ti perspektivni pravci mogli bi da budu, na primer, poljoprivreda i turizam.
Čak i početni koraci, koje smo napravili za poslednjih godinu dana, omogućili su da se značajno poveća broj ruskih turista u Srbiji – za jedan i po put. U poljoprivredi je važno da budu stvoreni jednostavni i jasni mehanizmi izvoza i plasiranja poljoprivrednih proizvoda Srbije na tržištu Rusije i njenih partnera. Istina je da poljoprivreda ne donosi državnom budžetu sredstva kao, na primer, NIS, ali je ona osnova zemlje i prosperiteta običnih ljudi koji teškim radom zaslužuju pravo na bolji život. Srbija bi mogla da se uključi i u evroazijske humanitarne projekte.
Jasno je da ovo pitanje zahteva proučavanje i analizu. Rusija ne stavlja suverene države pred izbor – evroazijske integracije ili EU. Ne radi se o formuli: ili-ili.
Danas je očigledno da je potrebno uključiti intelektualne mogućnosti stručnih elita naših zemalja, pokrenuti proces „obogaćivanja” srpske javnosti informacijama o događajima na putu evroazijskih integracija da bi bile objektivno procenjene sve prednosti i mane saradnje sa novim oblikom integracionog objedinjavanja na istoku Evrope – u Evroaziji.
VIKTOR SPASKI: Niko neće moći da sedi i na stolici EU i na stolici EEU
Evo konkretnog primera sa piletinom. Ukoliko se uvozi iz EU u RF - carina je 20 odsto, a ako dođe u RF preko Ukrajine – onda bez carine. Zainteresovanih u Evropi i Ukrajini da tako zarade 20 odsto ima mnogo. E, to ne može!
Najznačajniji oran Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora je Evroazijska ekonomska komisija, koja je stalni regulatorni organ koji se sastaje najmanje tri puta godišnje.
Srbija je u specifičnom i jedinstvenom položaju iako nema sporazum sa Carinskom unijom, ali ima ugovore o slobodnoj trgovini sa svakom njenom članicom, što otvara značajan prostor za saradnju.
U ovom momentu, realna forma saradnje Srbije i Evroazijskom komisijom je Memorandum o saradnji, kakav su već potpisale Kina i Ukrajina.
(Povodom pitanja ambasadora Azerbejdžana): Nema nikakvih direktnih zbrana u postojećoj pravnoj bazi da neka zemlja bude istovremeno i u EU i u našoj Cacinskoj uniji. Ali, ni praktično ni teorijski nije moguće sedeti na dve stolice u okviru dve ekonomske integracije. Zašto?
Premijer Ukrajine Nikolaj Azarov priznao je da bi njegova zemlja morala da uloži 165 milijardi evra da bi se prilagodila evropskim tehničkim pravilima. Eto, o čemu se radi!
Pretpostavimo da Ukrajina postaje pridruženi član Evropske unije. Već sledećeg dana bi roba iz EU preplavila ukrajinsko tržište. Ta ista roba bi mogla da nagrne na teritoriju RF.
Evo konkretnog primera sa piletinom. Ukoliko se uvozi iz EU u RF - carina je 20 odsto, a ako dođe u RF preko Ukrajine – onda bez carine. Zainteresovanih u Evropi i Ukrajini da tako zarade 20 odsto ima mnogo. E, to ne može!
TAMARA GUZENKOVA: Šansa Srbije su i Evroazijski regioni
Srbija bi mogla, kao ni jedna druga zemlja, da pokaže primer povoljne i efikasne saradnje i integracije svog malog i srednjeg biznisa u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza
Evroazijska ekonomska unija nastaje i funkcionisaće u veoma teškim i složenim uslovima. To je povezano i sa mnogim političkim snagama u Evropskoj uniji i u evroatlantskom prostoru koje pokušavaju da Jedinstveni ekonomski prostor (Rusije, Belorusije i Kazahstana) predstave kao izvesnu pretnju Evropskoj uniji.
U toku je identični diskreditacioni posao prema Evroazijskom savezu.
Proturaju se i šire teze da su to sekundarne i sporedne integracije, da će Evroazijski savez biti udruženje zemalja zasnovano sirovinskoj i zaostaloj tehničkoj bazi. Još se aludira da ovaj integracioni projekt neće zaživeti i da će, po svoj prilici, brzo propasti.
U mnogim analizama se na sve gleda kao na direktnu pretnju Evropskoj uniji.
Potpuno je jasno da je takav pristup povezan sa tim što u realnosti mnogi Evroazijski ekonomski savez doživljavaju kao određenu alternativu i pretnju integracionim tvorevinama koje traju na evropskom prostoru.
Ubeđeni smo - bez obzira na tešku situaciju i određeni uticaje – da će Evroazijski ekonomski savez uspeti, čak i u ovakvoj neprijatnoj psihološkoj klimi.
Čini mi se da Srbija, u ovom kontekstu, zauzima jedinstveno i neponovljivo mesto. Jer, pored toga što se nalazi u Evropi, Srbija je prijateljska zemlja Rusiji, prijatelj i partner Rusije.
Upravo ta „misija prijateljske zemlje”, može veoma mnogo da pomogne stvaranju ekonomskih kontakata u okviru sadašnje Carinske unije i Evroazijskog ekonomskog saveza koja će nastati u prvoj polovini 2015. godine.
Srbija treba da razmotri načine saradnje sa Evroazijskim savezom.
Srbija jeste potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i kreće se ka članstvu u EU, ali verujem da je saradnja sa Evroazijskim ekonomskim savezom za Srbiju veliki potencijal i u tom smislu bilo bi dobro predložiti i nešto kao eksperimentalni ekonomski prostor.
Možemo da govorimo i o takvom obliku saradnje kao što je program Evroazijski regioni. Osim toga, jedan od veoma ozbiljnih problema saradnje malih zemalja i privreda sa Rusijom je u tome što male privrede pokušavaju da se priključe velikim ruskim projektima. Ali, mali biznis i srednji biznis u toj saradnji ne nalazi svoju nišu.
Međutim, Srbija bi mogla, kao ni jedna druga zemlja, da pokaže primer povoljne i efikasne saradnje i integracije malog i srednjeg biznisa u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza.
Status Srbije kao istorijskog prijatelja Rusije ovde može da odigra određenu pozitivnu ulogu i da postane primer za druge države koje merkaju praktične forme saradnje sa evroazijskim integracijama ali još uvek ne nalaze svoju nišu.
Uverena sam da će Srbija i Rusija – to jest Srbija i Carinska unija i Evroazijski ekonomski savez - pronaći forme uzajamne i solidarne saradnje.
Izvor: fakti.org
