Izvor: Politika, 10.Sep.2010, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od nas zavisi

Imamo kvalitetniji tim od Turske, prednost na više pozicija i veće izglede da se plasiramo u finale Svetskog prvenstva. – Meč počinje u 20,30časova

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul, 10. septembra– Posle dve nedelje napornog i teškog penjanja, samo sa jednim padom bez bilo kakvih posledica, naša ekspdicija je stigla u poslednju baznu stanicu. Usledila su dva dana odmora, punjenja”baterija” i pripreme za ono zbog čega su i krenuli na dalek >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << put, važan zadatak. Očekuju ih poslednje dve etape, strma litica posle koje će se ukazati najviši svetski vrh. Ali, u trci do njega su još tri jake ekipe, s istom željom, da prve pobodu zastavu svoje zemlje...Srbija, Turska, Amerika, Litvanija...

Svetski šampionat u Turskoj ušao je u završnu fazu. Pobednici grupa potvrdili su kvalitet i superiornost, biće akteri četiri završne priredbe. Tri reprezentacije popeće se na pobedničko postolje i podeliti medalje, a samo jedna dobiće bonus, uz intoniranje himne i „vaučer” za Igre u Londonu 2012. Sve karte su uglavnom otkrivene, malo toga je ostalo za iznenađenje, a najveće je svakako priredila Litvanija koja je bez asova iz stare garde, koji su uzeli leto za predah, sa mladim i poletnim timom do poslednjeg evra iskoristila ni malo jevtinu specijalnu ulaznicu od Fiba (pola miliona evra). Udariće na Amerikance istim oružjem kojim je rušila Francuze, Špance, Argentinu. Teško iskušenje očekuje Amerikance koji su više „drim” nego „tim”, ali ništa manje neizvesnosti borbe i „patnje”, neće doneti ni drugi polufinale između Srbije i Turske.

Iskusni i trofejni treneri Ivković i Tanjević pripremili su taktičke varijante i minijature, ali osnovna borba kretaće se na vagi kvaliteta dva tima po pozicijama i kreativnosti od kojih u ovakvim mečevima uglavnom najviše zavisi. Imalu su Turci konstantu tokom čitavog šampionata, do najboljih četiri su stigli, a da ih niko nije ni okrznuo, nošeni hukom pesme o „12 divova” s tribina razbacivali su rivale kao kegle. Sada će im se suprotstaviti tim koji uživa u ovakvim izazovima , koji je čvrstim korakom i sa velikim pokrićemkrenuo ka slavi.

Od početka, još u Kajseriju, iako bez dvojice najboljih igrača, u našoj igri bila je prisutna ideja, koja je podizana na viši nivo kad god je trebalo. Kolika je njena moć pokazalo se kad su naši momci pobedili pritisak i Špance i došli do borbe za medalje. Sada je treba obogatiti, novim samopouzdanjem.

Turci praktično imaju u rotaciji devet, naspram naših 12 igrača. To je početna, ali velika prednost, koja se i u duelu sa Španijom pokazala dobitnom, a pokriva priču selektora Ivkovića da treba odbiti prve nalete Turaka i da će kasnije sve doći na svoje mesto. Druga prednost je u prednjoj centarskoj liniji. Možda zastrašujuće deluje Što Ašik igra u Čikagu, a Erden u Bostonu, ali ova dvojica mladih momaka, redovne su „mušterije” Krstića i Perovića. U reketu im pripomaže i snažni Savaš iz Ulkera , ali on visinom ne može da parira (208). Iako centri ukupno imaju 25 poena po meču i 14 skokova, treba imati u vidu da se radi o učinku u lako dobijenim utakmicama.

Naša evidentna prednost trebalo bi da bude i na poziciji „četvorke”, gde Vličković i Savanović raznovrsnoom igrom mogu da naprave velike probleme. Sposobni su da iz drugog plana odigraju i na pleju, povuku kontru i otvore prostor za napad koji se teško brani. Istina, za Iljasovu koji je najubojitiji turski igrač (15,7 poena, 7,7 skokova) trebaće im pomoć Kešelja i Bjelice, ali zato od Goluma ne bi trebalo da preti veća opasnost. Interesantna je postavka kada se Iljasova spušta na poziciju tri, što je čest slučaj, pa ga treba uvesti u izolaciju jer ume u seriji da pogađa „trojke”.

U bekovskoj liniji dominira Turkuoglu (11,3), ali i lane u Poljskoj uspeli smo da ga svedemo na 4 poena, ali on ima mnogo važnije zadatke u timu. U zavisnosti od vrste odbrane, koristi brzinu i ide na prodor, što Turcima daje širinu u napadu i mogućnost laganog šuta sa distance. Poput Teodosića, može da ubaci i s deset metara, a ima daleko više iskustva od Bjelice i Kešelja. Guler iz Efes Pilsena (8,2) i Onan (9,3) iz Fenerbahčea, koji pomaže i na mestu organizatora, iskusni su, dobri šuteri i moraju stalno da budu pod kontrolom. Iako igra na poziciji plejmejkera, Tunčeri je u glavi više „dvojka” i mogao bi da bude ključ uspeha, posebno ako ga Todosić bude čuvao i nervirao kao Rubija. Ajkol, Ermis i Arslan, nisu ni imali priliku da mnogo toga pokažu, ali mogu u nekoj Tanjevićevoj zamisli da budu „blic specijalci”.

Po svemu sudeći, u najvećoj meri od nas zavisi kako će se odvijati i završiti utakmica. Pokazalo se da su Krstić, Veličković i Teodosić najbitniji za igru i tim i ako se pogodi da sva trojica odigraju na najvišem nivou, malo koja ekipa na svetu može da nas dobije. Turke treba zaustaviti na početku, ne dozvoliti im da se razmahnu i rastrče po terenu i dobiju stimulans sa tribina. Ako ih nateramo da pokažu slabe tačke, finale će biti na dohvat ruke.

Mirko Stojaković

objavljeno: 11/09/2010

Nastavak na Politika...