Izvor: BalkanRock.com, 17.Avg.2015, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nišville ’15: Sevdah je naš bluz
Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić; foto: Biserka Jovanović
Završno veče Nišville jazz festivala obeležili su: Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić svojim emotivnim nastupom, mladošću i talentom Devon Youth Jazz Orchestra i Jam Station, suptilni Sotavento Big Band i kreativni Wayne Escoffery i Majamisty Trio.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com <<
Majamisty Trio
Kiša je donela blago osveženje, usparu ali i pomeranje satnice programa na glavnim binama Nišvilla. Činilo se da kiša ne namerava da stane baš tako brzo i sve oči bile su uprte u nebo.Bina je bila mokra, čekalo se da se osuši ili da se program odloži. Dodatno, open stage je bio skroz otkazan, a ulaz na glavne bine besplatan. Nakon prvog talasa kiše, bilo je izvesno da će program ipak krenuti i prvi bend već se lagano pripremao.
Majamisty TriO iz Novog Sada svoj nastup započeo je pred jako malo publike i gotovo da je protekao nezapaženo. Kombinujući svoje iskustvo iz domena klasične muzike sa novim tendencijama u evropskom džezu, pijanistkinja Maja Alvanović iskazuje svoju kreativnost kroz, za sada, dva albuma i brojne nastupe na festivalima.
Devon youth jazz orchestra
Devon Youth Jazz Orchestra iz Velike Britanije predstavio se publici Nišvilla u kombinovanoj postavi mlađih i starijih članova koju čine 32 muzičara od kojih su dvojica imali samo po 13 godina. Orkestar je aprila tekuće godine obeležio 40. godinu od osnivanja okupljanjem bivših članova i nastupom nekoliko big bendova sastavljenih od svih generacija. U sklopu svog učestvovanja na Nišville jazz festivalu, pored nastupa na glavnoj bini, članovi Devon Youth Jazz Orchestra nastupali su i na Nišvill Youth stejdžu, priredili zanimljiv nastup u Đavoljoj Varoši kod Kuršumlije i družili se sa polaznicima Nišville workhopa. Publiku na Nišvillu oduševili su prvenstveno svojim talentom ali i izvođenjem pesme “Wonderwall” nekadašnjeg britanskog rok sastava Oasis.
Wayne Escoffery
Britanski tenor saksofonista, Wayne Escoffery, dobitnik Grammy nagrade i najbolji tenor saksofonista u usponu za 2014. godinu po izboru kritičara čuvenog „Downbeat” magazina – nastupio je sa svojim kvartetom poslednje večeri Nišvilla u gotovo nezgodnom terminu. Posetioci ranijih festivala možda se sećaju saksofoniste kao člana Mingus Dynasty-a 2009. godine ili dve godine kasnije kao deo pratećeg sastava slavnog Toma Harrela (Zanimljivo, oba puta iste večeri svirala je Candy Dulfer). Tokom celog njihovog nastupa padala je kiša koja je desetkovala ionako oskudnu publiku. No, bez obzira na vremenske prilike, prostor ispred bine bio je ispunjen, a momci iz Wayne Escofery Quarteta i više nego zahvalni ljubiteljima dobrog zvuka što umeju da uživaju u muzici koju vole čak i dok pada kiša kao svojevremeno u spotu Ane Stanić.
Uz swing i tango, argentinski Sotavento Big band rasterao je kišu i namamio neodlučne posetioce da ostanu. Ovaj big bend jedinstven je u svetu po tome što su duvačke linije truba i trombona zamenjene saksofonima i klarinetima, odnosno deonice limenih duvača sviraju instrumenti sa trskom. Sotavento Big Band predvodi saksofonista i klarinetista Gustavo Firmenich, jedan od najcenjenijih argentinskih džez muzičara. Publiku Nišvilla zagrejali su klasicima zlatne ere swinga (po uzoru na orkestre koje su vodili Duke Elington i Count Basie) ali i aranžmanima kompozicija legendarnog Astora Piacole.
Amira Medunjanin
Aplauz oduševljenja dočekao je pevačicu Amiru Medunjanin, pijanistu Bojana Zulfikarpašića i kontrabasistu Nenada Vasilića. Već prvim stihovima makedonske pesme „Ako će se ženiš“ Amira je osvojila sve prisutne svojim glasom i emotivnim izvođenjem, a ni ona sama nije krila oduševljenje gradom i ljudima. Makedonski „opus“ upotpunjen je i sa „Prošeta se Jovka Kumanovka“ i
„Oj ti momče Origjanče“, a „Tri nišketara“ – kako se u šali samoprozvao ovaj trio, nastavili su da nižu emotivne bisere od čijih je tonova skoro sve prisutne prožimala prijatna jeza.
The Jam Station
Amira je svojim glasom vodila od Bosne i Hercegovine („Grana od bora pala kraj mora“), preko Srbije („Bele ruže, nežne ruže“) ka Hrvatskoj („Čula jesam da se dragi ženi“) i tako uzduž i popreko Balkanskog muzičkog nasleđa. Treptala su srca dok je Amira izvodila „Snijeg pada na behar na voće“ a Bojan je pratio na klaviru i Nenad na kontrabasu. „Kafu mi draga ispeci“ već su svi pevali zajedno sa njom prepuštajući se setnim pesmama i glasu koji je dočaravao jedinstvenu lepotu svake pesme ponaosob. Emotivnu priču polako su privodile kraju „Eleno kerko“ i „Marijo deli bela kumrijo“ kojom je i završen onaj oficijelni deo. Spontani bis iznedrio je još svega dve pesme: „Omer-beže na kuli sjeđaše“ i „Idem kući a već zora“ Silvane Armenulić, koju je Amira otpevala bez instrumentalne pratnje i na taj način se definitivno oprostila od brojne publike.
Kao i prethodnih godina, i ovogodišnji Nišville zatvorio je bend iz Niša. Mladi blues – jazz – soul sastav The Jam Station ponikao je na Nišville džez radionicama. U početku su svirali samo obrade, a danas deo njihovog repertoara čine i autorske pesme. Pored toga što nastupaju u klubovima i na festivalima, ovaj sastav često nastupa i na ulicama. Atmosferu koju su stvorili prethodni izvođači, momci iz The Jam Stationa pretvorili su u žurku na otvorenom a pred kraj nastupa na bini su im se pridružile i volonterke i uz „Roadhouse Blues“ svi zajedno se oprostili od publike.
GALERIJA FOTOGRAFIJA
.jpg)
