Izvor: B92, 24.Nov.2011, 22:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Basesku: Kapetan ne napušta brod

Bukurešt -- Predsednik Rumunije Trajan Basesku je kritikovao evropske banke, ističući kako se nada da njegova zemlja neće morati da ispašta zbog njihove "pohlepe".

Basesku kaže da evropske banke ostvaruju ogroman profit u Rumuniji i da bi, kada bi prestale da finansiraju tu zemlju tokom krize, to značilo "odsustvo poštene igre".

On je naveo da se nada da od novih članica Evropske unije, uključujući Rumuniju, neće biti zatraženo da plaćaju za "pohlepu, nepromišljenost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nedostatak odgovornosti" banaka.

Izjava rumunskog predsednika usledila je nakon što je Centralna banka Austrije uvela niz mera da bi ograničila pozajmljivanje filijala austrijskih banaka u zemljama istočne i centralne Evrope.

Rumunija je postala članica Unije 2007. Ekonomski procvat iz perioda od 2004. do 2008. oštro je zaustavljen 2009, kada je zabeležen negativan privredni rast od 7,1 odsto, a zemlja je bila prinuđena da zatraži pomoć u iznosu od 20 milijardi evra od Međunarodnog monetarnog fonda, EU i Svetske banke

Novinska agencija Medijafaks prenela je da su tri banke, Erste grup, Rajfajzen internešnel i Unikredit bank Austria, već prihvatile mere. Erste grupa je 2006. kupila 61,88 odsto akcija rumunske Komercijalne banke od vlade u Bukureštu.

"Ne bih voleo da... podsećam naše evropske prijatelje na to koliko su uslovljavali prijem Rumunije u EU privatizacijom naših banaka", naveo je Basesku. On je pozvao banke da ne "uguše" rumunsku privredu smanjenjem toka kapitala.

Predsednik Rumunije je ocenio da u Rumuniji ima skeptika u vezi sa ulaskom zemlje u evrozonu 2015. godine i naveo da on i dalje podržava taj projekat. On je rekao da je uspeo da nametne vladi stav da nikad ne odustaje od cilja.

Basesku, po zanimanju oficir civilne mornarice i nekadašnji kapetan broda za duge plovidbe, kaže da "komandant broda nikad ne odustane od cilja plovidbe i nikada ne napušta brod".

Nastaviti sa reformom javnog sektora

Istovremeno, Basesku kaže da je jedan od prioriteta zemlje nastavak reformisanja javnog sektora kako bi se postiglo da država bude efikasnija i da manje troši za svoje funkcionisanje.

Basesku je naveo da se od 1. januara 2010. do oktobra ove godine broj zaposlednih u javnom sektoru smanjio za 180.000, te ih sada ima 1,4 miliona a do kraja 2012. godine njihov broj bi trebalo da bude 1,1 milion.

Trajan Basesku je priznao da kao predsednik države nije uspeo da uspostavi red u oblasti energetike i dodao da se nada da će u toj oblasti dobiti podršku Brisela. Naveo je da Rumunija proizvodi 100 odsto potrebne količine struje, 75 odsto količine potrebnog gasa i isto toliko nafte.

"Taj proces je počeo bolno ali se sada ide sporije, sa 5.000 otpuštenih mesečno", precizirao je predsednik.

Basesku je ocenio da su "rumunski političari tek posle početka krize došli do saznanja da je potrebna reforma države, jer se za njeno funkcionisanje troše ogromna sredstva u odnosu na prihode", a tada je konstatovano i da su "za programe socijalne zaštite troškovi ogromni".

Što se tiče sistema socijalne zaštite, u Rumuniji je bilo 54 nacionalna programa, dok je u novom zakonu koji se očekuje da parlament usvoji predviđeno devet programa.

Glavni cilj države je da se smanje razlike u razvoju u odnosu na zemlje Evropske unije, a prioriteti na putu postizanja tog cilja jesu poljoprivreda, infrastruktura, energetika, turizam, životna sredina, reforma države.

Nastavak na B92...

Blic: Predsednik Rumunije kritikovao evropske banke

EurActiv Srbija: Rumunija optužila austrijske banke za nepoštenu igru