Izvor: Politika, 20.Apr.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generacija koja piše istoriju
Mnogobrojne rekorde i pojedinačna priznanja košarkaši Crvene zvezde „začinili” eliminacijom Partizana vrednom borbe za prvi šampionski prsten Jadranske lige i regularnog plasmana u Evroligu
Treću godinu za redom, ali prvi put regularno, košarkaši Crvene zvezde plasirali su se u Evroligu. Prve godine elitno takmičenje su im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << donele „sankcije” Igokei, koja je kroz ligaško takmičenje izborila prvu startnu poziciju, lane je šampion Cibona odustala zbog finansijske nemoći. Onda se dogodila „treća sreća”, i to na kakav način – preko protivnika koji je više od deceniju bio zla kob za „crveno-bele”, toliko da se to slobodno moglo nazvati kompleksom. U šest dana „večiti” su odigrali četiri gladijatorske utakmice, „pucalo” se iz svih dozvoljenih i nekonvencionalnih oružja. Tim sa Malog Kalemegdana dobio je tri presudne bitke i sada u miru čeka Budućnost ili Cedevitu da fantastičnu sezonu kruniše prvim šampionskim prstenom regionalnog takmičenja.
U najavi serijala koji je označen kao najteži i najvažniji u novijoj istoriji naša dva najtrofejnija kluba, nekadašnji reprezentativac i prvotimac oba kluba Zoran Sretenović naglasio je da će „igra glavom” doneti prevagu. Iskusni košarkaški znalac pogodio je pravo u metu. Psihološkom dominacijom, koncentracijom samo na parket i sopstvenu igru, Zvezdini košarkaši su prednost u kvalitetu u za njih najtežem trenutku pretvorili u jednu od najlepših priča. Diplomirali su sa najvećom ocenom, kao i njihov trener Dejan Radonjić, koji je konačno „skinuo plašt ranjivosti” u velikim utakmicama, posebno kada se na drugoj strani nalazi trenerski mag Duško Vujošević. Štaviše, preuzeo je pobednički barjak protiv legendarnog stručnjaka „crno-belih”, 11 : 10 u direktnim duelima.
Uspeh je veći, jer su dve odlučujuće utakmice dobijene u grotlu Partizanovih navijača, ali u Zvezdi su dobro znali da prednost donose igrači, energija i taktika. Radonjić je delovao samouvereno kada je posle Partizanovog „brejka” rekao da su analizirali, pronašli „krivca” i najavio preokret. Njegov rukopis na terenu video se više nego u svim dosadašnjim duelima – od psihološke pripreme tima do taktičkih minijatura. Odredio je „specijalce” za „kidanje” ritma i igre protivnika, glavne protagoniste Marjanovića i Vilijamsa vratio na scenu u punom sjaju, po cenu da ih debelo nažulja klupa. Najveća pobeda je što se manje prilagođavao igri „crno-belih”, a više brinuo o akcijama i novitetima u napadačkom arsenalu svog tima, podižući odbranu dok protivnik ne pukne.
Timska igra i duh uvek iz pojedinaca izvlače najbolje – to su nas naučile zlatne generacije naših košarkaša, a i nova, koju je u reprezentaciji lansirao Aleksandar Đorđević. Tako su iskočili i završni udarac velikom protivniku zadali Mitrović, Kalinić, Dženkins i Vilijams. Kapiten je u trećoj utakmici ofanzivnim skokom, važnim poenima i zaustavljajući najproduktivnijeg Mačvana „zabio klin u petu” protivnika. Pored efikasnosti i „trojki” koje su protivniku ledile krv u žilama kada je bio na pragu preokreta, Kalinić je dobio i „mali rat” sa Partizanovim igračem najvećeg potencijala, Pavlovićem. Taj duel je možda bio i ključan za ishod serije. Dženkins je u sve četiri utakmice bio najefikasniji (19,8 u proseku, 61 odsto šut za dva i 50 za tri poena), a u trećoj je sam nadoknadio prednost „crno-belih” od deset poena. Osam minuta Vilijamsove „grmljavine” u konačnom obračunu direktno je odvelo Zvezdu u finale. Od rezultata 55:56, za redom je postigao 17 poena i pokazao koliko je košarka jednostavna i lepa za velike igrače.
Iz krupnog plana ispali su ostali igrači pobednika, ali svaki od njih je imao vrlo važnu ulogu. Marjanović se podigao u poslednje dve utakmice do evroligaškog „dabl-dabl” nivoa, a Cirbes znatno sprečio Partizanove igre „dva na dva”. Lazić, Blažič, Dangubić i Tejić imali su specijalne defanzivne zadatke, a Jović je neverovatno hladnokrvno i umešno organizovao igru. To je generacija koja piše istoriju Crvene zvezde i ima priliku da osvoji tri trofeja, što nijednoj prethodnoj nije pošlo za rukom.
M. Stojaković
-----------------------------------------
Ilić sa četiri kopče na glavi
U odnosu na mnoge prethodne duele „večitih”, ovaj serijal se može nazvati miroljubivijim. Bilo je čarki na terenu, ali stisak ruku na kraju utakmice vraćao je košarku u prvi plan. Ključalo je i na tribinama – uvrede, psovke, bizarni transparenti, koškanje trenera Partizana i člana Skupštine Crvene zvezde u tunelu posle finalne utakmice spadaju u uobičajen folklor. Najdeblji kraj je izvukao tim menadžer „crveno-belih”, Nebojša Ilić, kog je pri izlasku s terena stigao „suvenir” Partizanovih navijača. Epilog – rasekotina na glavi i četiri kopče, hiruški rad na licu mesta klupskog doktora Nebojše Mitrovića.
– Veliki pritisak, ništa neuobičajeno. Dobro sam prošao, kako je moglo da bude. To su mali vinjaci, znaju da budu nezgodni… Partizan je naš veliki protivnik. Sve to treba zaboraviti, idemo dalje… – rekao je Ilić.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Večiti derbi, Zvezda - Partizan
.jpg)
