Izvor: Politika, 27.Nov.2012, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenici razdora
Reklo bi se da je u pravu Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela za jug Srbije, kada kaže da ima utisak da državni funkcioneri – osuđujući podizanje spomenika pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe – daju političke izjave, dok nadležni organi ne rade svoj posao. Jer, kako objasniti da na teritoriji Srbije niču spomenici teroristima, a da niko nije do sada to sankcionisao. I sam Stanković >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naveo je da je reč o petnaestak spomenika, uključujući i monumentalno obeležje u centru Preševa, podignuto 16. novembra.
Albanci su iskoristili činjenicu da im je država uglavnom gledala kroz prste, još od masovne amnestije 2001, pa tako na javnim mestima na jugu Srbije sve češće osvane spomenik onima koji su ubijali policajce i rušili ustavni poredak. Stanković sada izjavljuje da su protiv odgovornih u Preševu podignute krivične i prekršajne prijave, jer je spomenik postavljen bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Zašto niko od državnih organa nije reagovao kada je spomenik podizan, čak i ako nisu bili zvanično obavešteni? Jer, granitno znamenje od nekoliko metara visine nije moglo na najprometnijem mestu u gradu da bude postavljeno neprimećeno. Isto važi i u slučaju podizanja spomen-ploče saradniku okupatora Aćif-efendiji u Novom Pazaru. Možda je vreme da se uvede jasna procedura postavljanja spomenika, pa se ne bi dešavalo da se ne zna ko je za njih nadležan, a ovi problemi prepuštali isključivo na savest lokalnim inspektorima.
Mnogi spomenici albanskim ekstremistima podignuti su u okolnim selima, a pokraj njih se vijore zastave sa crnim orlovima. Tu ipak treba praviti razliku, jer je reč o obeležjima podignutim u manjim sredinama, moguće i na privatnim posedima. Kao što je i sporni spomenik četničkom vojvodi iz Drugog svetskog rata Vuku Kalajitoviću Kalajitu, izgrađen na njegovom porodičnom imanju u selu Štitkovu, i od privatnih sredstava.
Uprkos oštrim izjavama srpskih zvaničnika, albanski lokalni prvaci idu i korak dalje. Tako je Ridvan Ćazimi, poznatiji kao Kapetan Leši, u rodnom Velikom Trnovcu dobio i muzej. Dok spomenik ovom čoveku koji je poginuo 2001. u vatrenom okršaju sa srpskom policijom, postoji već desetak godina. Da li je ova postavka u Velikom Trnovcu u skladu sa zakonom, ostaje da se utvrdi.
Sutra predstoji i obeležavanje državnog praznika Albanije, a gradovi na jugu Srbije „ukrašeni” su bilbordima na albanskom jeziku, sa obaveštenjem da će proslava biti održana i u ovim sredinama. Tako se na teritoriji jedne države slavi nacionalni praznik druge zemlje, dok se istovremeno negira državnost Srbije. Na taj način, spomenici razdora iz prošlosti ugrožavaju normalan život u sadašnjosti, ali i u budućnosti. Jedino rešenje je da svi shvate da se zakon mora poštovati i da država ima isti aršin prema svima.
Bojan Bilbija
objavljeno: 27.11.2012.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
