Izvor: Kurir, 06.Jul.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STANKOVIĆ: BOLESNI U KANDŽAMA FARMACEUTSKE MAFIJE
BEOGRAD - „Farmaceutska mafija“ jedna je od najjačih mafija kod nas! To je za Kurir izjavio dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA.
BEOGRAD - „Farmaceutska mafija“ jedna je od najjačih mafija kod nas!
To je za Kurir izjavio dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA.
- Oni deluju na više načina, a najočigledniji su nabavka lekova, pomoćnih sredstava i ortopedskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pomagala. Znate, ljudi kad su bolesni ne štede novac, ali i pored toga država izdvaja velika sredstva. Zato je to dobra prilika da ostvare zaradu. Podnosio sam nekoliko prijava protiv te mafije, ali do sada ništa nije urađeno - rekao nam je on.
Dr Stanković je objasnio da postoje različiti načini uticaja farmaceutskih kuća na lekare, a jedan od najčešćih je odlazak lekara na naučne skupove i simpozijume o trošku farmaceutskih kuća.
- Zdravstvene ustanove to prećutno prihvataju pošto nemaju para da ih same šalju. Tako zdravstvene ustanove nemaju povratnu informaciju o putovanju. Postoji mogućnost i da farmaceutske kuće dobro plate lekarima za davanje pozitivnog mišljenja o nekom novom kliničkom leku. Recimo, pojedini citostatici koštaju i po nekoliko hiljada evra po ampuli i zbog zarade su neki spremni na sve - objašnjava Stanković.
Ukoliko je tačna informacija da su uhapšeni lekari propisivali veće doze, dr Stanković kaže da to može da bude okarakterisano kao pokušaj ubistva trovanjem i da za to kazne treba da budu najteže.
A koliko je tržište lekova, najbolje ilustruje podatak da je prošle godine farmaceutska industrija napravila promet od oko 700 miliona evra. Da su lekari pod uticajem farmaceutskih kuća, potvrđuje Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ona kaže za Kurir da sve farmaceutske kuće imaju razrađene sisteme privlačenja lekara da rade u njihovu korist.
- Uticaj farmaceutskih kuća na lekare postoji, to rade sve kompanije. Ako lekaru farmaceutska kuća plaća predavanja, onda je on naklonjeniji toj kući kada propisuje lekove pacijentima. I apotekari mogu da favorizuju neku farmaceutsku kuću, pa se dešava da lekar propiše pacijentu „Galenikin“ „bensedin“, a apotekar kaže da ga nema i izda mu za zamenu „Hemofarmov“ lek - objašnjava Vukajlovićeva. Ona kaže da se na srpskom tržištu proda najviše lekova „Hemofarma“, a zatim „Zdravlja“, „Galenike“ i „Novo nordiska“.
Vukajlovićeva ističe da kada kontrola RZZO utvrdi da je neki lekar preterivao u propisivanju lekova, on se prijavljuje Lekarskoj komori.
- Na primer, lekar iz Ćuprije je lek „rekutan“ protiv bubuljica propisivao i tinejdžerima i starcima od 70 godina. Inače, kod nas je potrošnja lekova ograničena i priče o preteranim količinama propisanih lekova ne stoje - kaže Vukajlovićeva.
Ekipa Kurira
Najveću zaradu u 2009. na srpskom tržištu
ostvarili su preko RZZO (u din.):
Domaći proizvođači:
1. Hemofarm a.d. 6.352.167.560
2. Galenika a.d. 3.302.443.851
3. Zdravlje 2,211,339,3873
4. Hemofarm koncern „Zorka farma a.d.“ 1.736.766.916
5. Jugoremedija 659.186.602
Inostrani proizvođači:
1. Novo nordisk 2.317.846.717
2. Farma svis d.o.o 2.096.884.450
3. Fizer enterprajzis 1.645.687.185
4. Glakso Smit Klajn 1.196.546.256
5. Beringer Ingelhajm GmbH (BIN) 867.008.185
