Izvor: BKTV News, 19.Jun.2012, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haos u farmaciji: Svi duguju svima, a niko nista ne plaća
Država duguje farmaceutskim kompanijama, najviše veledrogerijama, koje duguju proizvođačima lekova, a ovi, opet, ne mogu zbog silnih nenaplaćenih potraživanja da opstanu na tržištu, pa se gase ili otpuštaju radnike i pritom ostavljaju sve praznije rafove u apotekama.
Neki su poslednjih meseci i te kako osetili nestašicu lekova na svojoj koži. Situacija, koja još nije toliko alarmantna mogla bi da bude gora, ukoliko država zajedno sa farmaceutskim sektorom ne pronađe neko rešenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Posle Unihemkoma, Vetfarma i još nekih veledrogerija, pre nekoliko meseci i jedan od najvećih, Velefarm, otišao je u stečaj.
Domaći proizvođači lekova imaju slične probleme. Srbolek koji jedini proizvodi nitroglicerin u Srbiji doživeo je sudbinu Velefarma, a njihovim stopama polako ide i Jugoremedija, poslednjih godina poznatija po štrajkovima i svađama nego po lekovima. Iako niko ne barata tačnim ciframa, dugovi prema farmaceutskim kompanijama krajem prošle godine dostigli su nekih 30 milijardi dinara.
Teško je odmotati klupko. Republički fond za zdravstveno osiguranje ima ogromna potraživanja na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ti podaci nisu dostupni javnosti, a to je upravo i kasa iz koje se puni 70 odsto budžeta ove ustanove.
'Republički fond za zdravstveno osiguranje ne duguje veledrogerijama i proizvođačima lekova, već apotekarskim ustanovama za izdate lekove na recept. Trenutni dug za lekove na recept iznosi 13,8 milijardi dinara, a lekove u zdravstvenim ustanovama plaćamo redovno', kažu u RFZO. Razlog tolikog dugovanja, napominju u RFZO, jesu preneti dugovi koji datiraju iz 2008, kao i nedovoljna planirana sredstva utvrđena finansijskim planom za svaku godinu.
'Primera radi, prethodnih godina je opredeljen isti iznos sredstava, a povećavao se broj izdatih lekova, uvođeni su novi savremeni medikamenti', napominju u Fondu.Prošlogodišnji budžet za lekove na pozitivnoj listi bio je 23,5 milijardi dinara, a dug prema apotekama u poslednjih pet godina samo je rastao, pa se od 2008, kada je iznosio četiri milijarde dinara, 2009. duplirao, da bi 2010. dostigao iznos od 14,7 milijardi.
Ne bi li se nekako država iščupala iz bule i spasila dugovanja Vlada je pre dva meseca usvojila čak i Program mera za izmirenje dugova RFZO-a u 12 rata. Program je predvideo i otpis 40 odsto duga, što je naišlo na velika negodovanja farmaceutskih kompanija, koje, naravno, nisu bile spremne da opraštaju dugove tek tako.
Međutim, u RFZO kažu da je Vlada taj zaključak, ipak stavila van snage.Najviše muke sa naplatom dugovanja ima Galenika, kojoj samo Velefarm duguje 65 miliona evra. Velefarmu opet najviše duguju državne bolnice i domovi zdravlja.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je tim povodom rekao da su 'nagomilani dugovi narasli i zbog neodgovornosti rukovodilaca pojedinih zdravstvenih institucija'. Stanković je rekao da su pojedine zdravstvene ustanove zaposlile mnogo radnika nezavisno od ugovora koje imaju s RFZO i da umesto za lekove, novac moraju da izdvajaju za plate.
Nemaju sve farmaceutske kuće problem sa naplatom duga od Fonda. Direktor Jugoremedije Zdravko Deurić kaže da 'im država ništa ne duguje, kao ni veledrogerije', a slično je i u Aktavisu (koji je privatizovao leskovačko Zdravlje).
'Nemamo nikakva potraživanja, sve što smo imali mi smo naplatili i imamo dobar odnos i sa industrijom i sa Fondom', kaže Maja Gedošev, direktorka za komunikacije u ovoj kompaniji. Ona ističe da nestašice leka, što se njih tiče, neće biti i da Aktavis redovno i kontinuirano snabdeva tržište. 'Ako nestašice i bude, sigurno to neće biti iz tih razloga', napominje Gedošev.
Izvor: Danas
Tweet
.jpg)
