Izvor: Politika, 06.Nov.2011, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Farmakomafija zaista radi
Imam mnogo prijatelja među lekarima. Kad sam pitao jednog od njih, negde u oktobru 2009. da li da se vakcinišem, ljutito mi je odgovorio: „Jesi li ti bre normalan?”
U ambulantama se već stvaraju redovi za sezonske vakcine. Stariji deo nacije (a to je većina), uglavnom sam brine o svom zdravlju. Odlazak kod lekara ionako je depresivan: dugi su redovi, vreme za pregled kratko. Uz neke izuzetke, zdravstvene ustanove podsećaju na geta, turobna mesta odakle nećete izaći zdravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako ste tamo zdravi nekako stigli.
Zaista ne znam šta o svemu tome misli i šta može da učini ministar zdravlja Zoran Stanković! Verovatno malo, jer od njega ne zavisi skoro ništa, sistem se urušava sam od sebe. Izabran uglavnom zbog svoje čestitosti, nema mnogo prilika da javnosti prikaže svoju najdragoceniju osobinu. Ali mora mu se priznati ovo: još pre sedam-osam godina, prvi je započeo svoju borbu protiv farmakomafije koja je skoro nasilno prodavala razno smeće Vojnomedicinskoj akademiji. Onako – sam protiv svih. Obratio se javnosti i rekao doslovce: „Ako me neko pronađe u jarku, neka se zna da su to učinili oni”! (Farmakomafija, prim. LJ. S.)
Naravno da je njegov kaubojski poduhvat na takvom divljem istoku ostao bez rezultata, mada ga na sreću, u jarku niko nije pronašao. Naprotiv: Stanković je posle smene u VMA prvo postao ministar vojske, a sada brine o zdravlju posrnulog naroda. Žilavi građani Srbije su, kako se da videti, pregurali sve i svašta za dvadeset godina svoje sveže istorije. Pa i svinjski grip, ako se sećate.
Ta verzija bolesti, nazvana imenom najomiljenijeg domaćeg ljubimca, zatekla je svet pre nešto više od dve godine. Prvo je oboleo pa umro jedan Meksikanac, navodno od novog, „mutiranog” virusa, a onda je počela zastrašujuća kampanja. Ona je u sebi sadržala histeriju, paniku, euforiju, sugestiju i niz ozbiljnih pretnji. Svetu je predočena neka nova verzija kuge, uz crne prognoze: očekivalo se više desetina miliona mrtvih, pa je proglašena globalna pandemija.
Pokazalo se da teorije zavere bar u nekim slučajevima imaju smisla. Jedan ekspert za marketing mi je rekao: „Slušaj, ovo je suviše ubrzano, vidi se usiljenost u potezima velikih, mračnih lica iz senke. Sada farmakomafija zaista radi!”
Ipak, ko bi ga znao? Pandemija je kod nas stigla brže nego što se očekivalo. Agitovanje je bilo agresivno, ali za divno čudo neuspešno. Ministar zdravlja je preporučivao vakcinu, koja će uskoro biti nabavljena, epidemiolog Kon nam nije izlazio iz kuća.
Vakcine su nabavljene pa bačene, da ne ponavljam ono što znamo. No, nije samo u tome problem. Neke su osobe uhapšene, ali čini se da je neko zaustavio istragu na najvažnijim tragovima.
Pre nekoliko dana gledali smo zanimljivu emisiju Brankice Stanković o preprodaji zdravlja i bolesti. Šta optužuje ove naše? Ne samo to da su vakcinu plaćali duplo skuplje nego mnogo bogatije zemlje, nego da su je „kao apsolutno bezbednu” preporučivali deci i trudnicama.
E, na tom nivou već nastaje problem, ali i istinska lekarska hrabrost i stručnost. Slučajno znam da u Beogradu nema pedijatra koji je dopustio da neki mališan primi Tomičinu vakcinu. E, to su junaci srpskog zdravstva, ljudi koji su znali više i imali više kuraži od svog ministra. No, jesu li zaista znali više? Imam mnogo prijatelja među lekarima. Kad sam pitao jednog od njih, negde u oktobru 2009. da li da se vakcinišem, ljutito mi je odgovorio: „Jesi li ti bre normalan?”. I dramatično mi zalupio slušalicu.
Zanimljiva je poza T. M. U onoj emisiji. Ironičan, arogantan, čak ciničan. Siguran je da greške nema. Siguran je da je pandemija postojala. Nije siguran zbog čega je promenjena definicija pandemije: „Ja nisam epidemiolog, pitajte njih!” Nije siguran šta je to pandemija.
Ako kao priglupu odbranu od sopstvene pozicije prihvatimo stav da čovek „nije znao kako se nabavljaju vakcine, jer to i nije bio njegov posao”, razmere opasnosti od takvih ljudi valja tražiti sasvim na drugoj strani.
Na primer, ministar nije znao šta je pandemija, ali je znao kako je ona opravdano proglašena. Nije znao kako, po kojoj ceni, od koga i za koga su kupljene neispitane vakcine, ali su kupljene opravdano! U redu je, moguće je. Nije ni prvi ni poslednji koji ne zna suštinske parametre koji određuju njegov posao.
Kako je moguće da ni danas nije shvatio ono što je ministarka zdravlja Poljske razumela odmah? Dobro. Nije shvatio – nije. Razlika u ljudskim kreativnim potencijalima je normalna. Poljska je, možda, imala bolju ponudu u izboru ljudi za najvažnija mesta.
Ključni problem za T. M. su njegovi agitpropovski poduhvati. Šta ga je teralo da uprkos logici, otporu struke, bojkotu građana, riziku od leka nepoznatih svojstava, lekarskoj etici i zdravoj pameti, tako agresivno reklamira poduhvat koji je još u ranoj fazi mogao biti prepoznat kao opasan po zdravlje? Šta ga je na to nateralo, i šta ga još drži u uverenju koje bi moralo da se sunovrati pred uverljivim sudom postpandemijskog iskustva.
To što ga je nateralo, to bi moralo da bude predmet istrage.
Ljubodrag Stojadinović
objavljeno: 07.11.2011.
