Izvor: B92, 26.Sep.2012, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene češće pate od stresa

Žene najčešće rade dva posla sa punim radnim vremenom – u kući i na radnom mestu. Srpski kulturološki milje, koji lepši pol još uvek portretiše sa keceljom oko vrata i varjačom u ruci, dozvoljava ženi da se zaposli, ali pod uslovom da ne zanemari kućne obaveze.

Poslodavac će, sa druge strane, zaposliti osobu čiji privatni život ne utiče na produktivnost na radu. Usklađivanje profesionalnog i porodičnog života, tako da ni jedan ne trpi, u našem društvu često >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavlja nemoguću misiju, jer načelnu podršku ženama treba podupreti i konkretnim merama.

Iako su zakonom muškarci i žene izjednačeni, statistika deluje porazno - zaposlene žene imaju niže plate od muškaraca, manje su zastupljene na rukovodećim mestima, teže pronalaze posao i duže ostaju nezaposlene, a često su stavljene pred dilemu između roditeljstva ili karijere. One i dalje nose znatno veći teret održavanja domaćinstva, podizanja dece i brige o starim i bolesnim osobama. Konstatujući ovakvo stanje, Uprava za rodnu ravnopravnost, koja radi u sklopu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, nedavno je predstavila studiju o usklađivanju privatnog i poslovnog života i izašla sa preporukama konkretnih mera, koje bi trebalo da, tamo gde je to moguće, rasterete zaposlene.

Duboko ukorenjeni problem predstavlja neravnopravna podela kućnih obaveza između muškaraca i žena. Neplaćeni rad koje žene obavljaju, često se ni ne prepoznaje kao rad, već kao nešto što se podrazumeva, iako i peglanje, čišćenje ili pranje imaju svoju cenu na tržištu. Dugoročno rešenje ovog problema uključuje angažovanje čitavog društva na promeni klasičnih shvatanja o prirodi muško – ženskih odnosa i načinu funkcionisanja u porodičnoj zajednici. Ono na šta se trenutno može uticati i što preporučuje Uprava za rodnu ravnopravnost jeste promocija smanjenja platnog jaza između ova dva pola i korišćenje roditeljskog odsustva od strane očeva ili oba roditelja istovremeno. Mnogi nisu ni upoznati da je i očevima pružena jednaka mogućnost da umesto majki uzmu roditeljsko odsustvo i posvete se podizanju dece, a i oni koji znaju da ova opcija postoji još uvek se retko za nju odlučuju.

Skorašnja studija o dostupnosti socijalnih usluga na lokalnom nivou dala je neke zanimljive rezultate. Problem sa kojima se roditelji suočavaju je neusklađenost socijalih službi i ustanova, koje bi trebalo da deo brige o deci i starima preuzmu na sebe, kao što su jasle, vrtić, dnevni boravak, boravak za osobe ometene u razvoju i pomoć u kući. Istraživanja su pokazala da, na primer, u 94 odsto lokalnih samouprava postoji pomoć i nega u kući za starije osobe, dok za decu sa posebnim potrebama ova usluga postoji u samo 18 odsto. Čak i tamo gde postoje, ove usluge su najčešće nedovoljne ili ih je veoma teško dobiti, pa nisu retke situacije u kojima žene daju otkaz kako bi se posvetile nezi dece ili nekog bolesnog člana porodice. Da bi se to predupredilo neophodno je povećati postojeći kapacitet i kvalitet socijalnih usluga, kako za one najmlađe, tako i za stare i bolesne osobe.

Kada je reč o radnom vremenu ovih službi, ono neretko nije prilagođeno radnom vremenu zaposlenih. Ako žena, na primer, radi do 16 sati, a neophodno je da dođe u vrtić po dete do 15.30 ona rizikuje da posle nekog vremena dođe u sukob sa poslodavcem, a nije isključeno ni da ovakve situacije mogu rezultovati otkazom. Državne ustanove i banke imaju svoje nefleksibilno radno vreme, pa da bi se neki posao u njima završio, podrazumeva se odsustvo sa posla. Zato se preporučuje da se vreme koje je predviđeno za rad sa klijentima u ovim službama prilagodi potrebama zaposlenih roditelja.

U celokupnoj projekciji postizanja harmonije između poslovnog i privatnog života najneumoljivije deluju poslodavci. Osim diskriminacije sa kojom se žene često susreću pri zapošljavanju, i one koje su u radnom odnosu suočene su sa rigidnošću radnog vremena, a često im se ne izlazi u susret ni kada su trudnice ili dojilje. Pozitivni primeri postoje, pa su u sklopu nekih firmi počele da rade predškolske ustanove, u kojima deca mogu da provode vreme pri radnom mestu roditelja. Naravno, ovakva praksa je u Srbiji još uvek u povoju i više je izuzetak nego pravilo, ali izuzev toga, postoji još mera kojima se može uticati na povoljniji položaj žena. Neke od njih su uvođenje kliznog radnog vremena, kako bi se pomerilo početno radno vreme u zavisnosti od potreba zaposlenog, kao i uvođenje rada od kuće, putem telefona ili interneta gde to priroda posla dozvoljava.

Za žene, primena ovih mera značila bi rasterećenje i redukovala stres, ali i ostavila slobodnog vremena u kojima bi one mogle da se posvete isključivo svojim potrebama, rekreaciji ili hobijima. Međutim, sprovođenjem ovakvih socijalnih politika ne profitiraju samo žene. Za muškarca to znači i skidanje velikog dela tereta kao glave kuće i onog koji je odgovoran za finansijsku situaciju u porodici. Preduzeća dobijaju bolju radnu atmosferu i povećanu produktivnost, a država ekonomsku dobit. Naposletku, trebalo bi da dođe i do porasta nataliteta, jer neke države, kao što je na primer Norveška, upravo u sprovođenju ovakvih politika vide razlog zbog kog se u poslednjim godinama u njihovoj sredini povećao prirodni priraštaj.

Foto: freedigitalphotos.net

Nastavak na B92...