Izvor: SrbijaDanas.com, 27.Feb.2020, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEVIDLJIVI, MOĆNI I TAKO RAZLIČITI! Zanimljivosti o virusima i bakterijama

Ovo možda niste znali.

Kada se razbolimo, često nam je svejedno da li se naš imuni sistem nalazi pod napadom virusa ili bakterije. Ipak, sa stanovišta biologije, to su potpuno različite stvari. Virusi čak nisu živa bića u punom smislu te reči.

Bakterije i virusi izazivaju bolesti, veoma su mali i mogu da se razmnožavaju ogromnom brzinom. Ali kada se to ostavi po strani, između njih postoje ogromne razlike.

Bakterije su jednoćelijski oblik života. U >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << samo jednoj ćeliji postoji sve što je neophodno za život - lanci DNK i ćelijski organi, koji prozvode belančevine i snabdevaju bakterije energijom. Bakterije imaju sopstveni metabolizam, poput nas. Razmožavaju se deobom.

U bolesti koje nastaju zbog bakterija spadaju difterija, kolera, veliki (magareći) kašalj, tuberkuloza i mnoge druge. Međutim, važno je napomenuti da ima i bakterija koje rade za nas. Zapravo, mnoge od njih su nam neophodne za dobro zdravlje. Tako u crevima postoji ogroman broj bakterija koje nam pomažu kod varenja ili se bore protiv drugih, štetnih bakterija. Bakterije učestvuju u proizvodnji jogurta, a pojedine kompanije koriste bakterije za reklamu - takozvane probiotike.

Virusi su infektivne čestice, a ne ćelije. Oni se uglavnom sastoje od samo jednog lanca DNK i ljuske od proteina. Nemaju sopstvene organe za dobijanje energije, proizvodnju belančevina ni razmnožavanje.

Uz to, virusi su daleko manji od bakterija. Jednoćelijski organizmi koji se označavaju kao bakterije su otprilike 0.001 milimetar u prečniku, ali virusi su još stotinu puta manji.

Za mnoge naučnike, virusi uopšte nisu živi. Naravno, to zavisi od toga šta se podrazumeva pod pojmom "život" jer ne postoji konačna definicija.

Svaki pojedinačni virus se "specijalizuje" za određenu vrstu ćelija. Neki od njih napadaju biljke, drugi životinje ili ljude, a neki čak i bakterije. Virusi kod ljudi mogu da izazovu sidu, herpes, hepatitis, grip, rubeolu, žuticu i druge bolesti.

Antibiotici deluju samo protiv bakterija. Virusi ne mogu da budu ubijeni, pa se protiv njih primenuju virostatici. Zadatak tih supstanci je da spreče razmnožavanje virusa, na primer, tako što ih sprečavaju da uđu u ćelije domaćina.

Uprkos tome, mnogi lekari često propisuju antibiotike iako znaju da je u pitanju virusna infekcija. Razlog je to što takve infekcije slabe imuni sistem, pa bakterije imaju priliku da napadnu telo čija sa smanjenim mogućnostima za odbranu. Antibiotici bi trebalo da spreče takve dodatne infekcije.

Vakcine mogu da se razviju i protiv virusa, i protiv bakterija.

Nastavak na SrbijaDanas.com...