Izvor: Vesti-online.com, 06.Okt.2017, 08:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Alpi nam umiru pred očima"

Grupa naučnika je pešice prešla Alpe 1992, a to je ponovila ovog leta. U projektu "Whatsalp" su utvrdili: promene su ponegde zastrašujuće kao posledica klimatskih promena. Ipak ima i inicijativa koje im ulivaju nadu.

Ideja je bila da idu istim putem kao pre 25 godina: od Beča pa sve do Nice u Francuskoj.

Očekivali su promene, ali ponegde su one bile i veće nego što su slutili. U nižim delovima Alpa šume umiru i ima sve više štetnih insekata. Voćnjaci su >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << oštećeni čestim mrazom i preranim otopljavanjem.

Na vrhovima Alpa glečeri se povlače i tamo gde je snega bilo i zimi i leti, ovog leta je bilo suvo.

To nije sve: kišne oluje su postale češće i njihove vode menjaju krajolik. Često više nije bilo ni staze kojom su hodali pre četvrt stoleća, jer se zemlja od kiša obrušila u dolinu.

- Sve su to znakovi klimatskih promena. Svi su svesni toga, ali niko ne menja ponašanje. Vremena su se promenila. U prioritetima i u politici. Sad se svi bave samo globalnim temama kao što su terorizam i izbeglice - zaključak je švajcarskog geografa Harija Spajsa.

Štaviše, upravo kada je reč o izbeglicama i u Alpima se dogodilo nešto o čemu pre 25 godina nisu mogli niti sanjati: ovaj planinski masiv je bio i glavna prepreka izbeglicama na njihovom putu prema severu Evrope, tako da i danas neki od njih koriste planinske puteljke i staze, pre svega u pokušaju da iz Italije dospeju do Francuske.

Ali mnogo veće promene su izazvali turisti. Mnoštvo je posetilaca i sa Dalekog istoka i na Alpima je mnogo toga promenjeno kako bi im se omogućio boravak. Sagrađeni su ili su prošireni putevi, hoteli su daleko veći, parkirališta mnogo prostranija.

- To još nije dovoljno da uništi Alpe, ali ima još mnogo posla da bi se stvorila prava strategija - smatra Spajs.

Turizam je u nekim dolinama već došao do samih granica koje je postavila priroda. A klimatske promene će ugroziti egzistenciju i mnogih naselja.

Klimatski modeli govore da će južni obronci Alpa biti izloženi većoj suši i talasima vrućine, ali i ekstremnim kišama i snežnim olujama. Severni obronci će pak ubuduće retko biti pod snegom, ali će ih češće pogađati obilne kiše iz snažnih atlantskih meteoroloških strujanja.

Dominik Zigrist, švajcarski arhitekta životne sredine i geograf ipak je u ovogodišnjem putovanju našao trag nade: pre četvrt stoleća se na njihovom putu retko ko obazirao na upozorenja za očuvanje okoline, a sada ima više lokalnih organizacija koje su aktivne na tom planu.

- To je velika zajednica ljudi sa Alpa koji aktivno rade na tim promenama - kaže Zigrist.

Ta aktivnost obuhvata naučna istraživanja, projekte koji podstiču održivu poljoprivredu i turizam. Mnogo je novih lokalnih, regionalnih, ali i međunarodnih inicijativa koji nastoje da prošire područja koja su ionako pod zaštitom ili su proglašena nacionalnim parkovima.

Te grupe su aktivne i na međunarodnoj pozornici kako bi se usprotivile projektima koji bi promenili krajolik Alpa, poput projekta autoputa od Minhena do Venecije. Ali aktivno deluju i protiv onih koji skijaške terene premeštaju prema vrhovima planina, tamo gde još ima prirodnog snega.

Zbog toga su se ovaj put sastali sa mnogim takvim organizacijama - ukupno je bilo 110 susreta i to sa sagovornicima iz svih alpskih zemalja, bilo da je to udruženje austrijskih planinara koji podstiču boravak u Alpima bez motornih vozila ili udruženja koji se bave organskom poljoprivredom i uzgojem goveda na obroncima planina.

A šta će biti za 25 godina? U svakom slučaju žele da krenu i na taj put, ako im to dozvoli zdravlje.

Teško je verovati da klimatske promene neće još više promeniti Alpe, ali lako je moguće i da će biti još prijatnih iznenađenja.

Nastavak na Vesti-online.com...